Руске снаге, предвођене групом Вагнерових плаћеника, више од седам месеци воде офанзиву за контролу над Бахмутом. Вагнер тврди да је до 21. марта заузео 70 одсто овог украјинског града, а све је вероватније да ће преузети контролу над осталим. Украјинска војна команда је ипак одлучила да настави одбрану града, распоређујући резервне снаге.
Ово је можда одложило Вагнеров напредак, али није било довољно да га заустави. Редовна руска армија, која покушава да напредује у више области истовремено против мањих украјинских снага, последњих месеци није имала много успеха. Шта је то што Вагнера чини најуспешнијом руском борбеном силом у овој фази рата? И како би украјинска војска могла ефикасније да одговори?
Како је Вагнер водио рат у Украјини током протекле године
Првих неколико недеља руског рата против Украјине, приватна војна компанија коју контролише Путинов сарадник Јевгениј Пригожин (позната као Вагнер група) није била укључена у операције. Тек у априлу 2022. Вагнерове трупе су распоређене у Попасну, град у области Луганска под контролом Украјине, који је од 2015. био на линији контакта између украјинских трупа и руских сепаратистичких снага и стога је био добро припремљен за одбрану. У том тренутку руска војна команда, која је до тада претрпела поразе у областима Кијева, Харкова и Микољева, покренула је офанзиву одједном у неколико праваца у Донбасу. Већина ових напада је пропала, али су Вагнерови плаћеници успели да истерају украјинску војску из Попасне (а руске трупе су успеле да заузму град Лиман).
Кључ учинковитости (и скупоће) Вагнерове групе
По свом опсегу и величини подручја које покрива, Wагнерова скупина је отприлике успоредиђивана са четири трупе руске војске у Украјини које су формиране на темељу Западног, Средишњег, Источног и Јужног војног округа земље.
Доступни детаљи о структури и методама групе су ограничени. Већина информација које имамо долази из прича самих плаћеника "ратним дописницима" који раде за субјекте у власништву оснивача Wагнерове групе Јевгенија Пригожина. Тих је прича мало и често су нејасне.
По чему се Вагнер разликује од редовних руских снага
Команда Вагнер групе показује ниво флексибилности који недостаје руским оружаним снагама. У бици за Бахмут, група је више пута мењала правце главних напада. Док се у новембру чинило да плаћеници намеравају да нападну и опколе Бахмут са југа, почетком децембра су изненада сменили снаге из самопроглашене Народне Републике Доњецк око Соледара и заузели неколико важних предграђа (Јаковливку и Бахмутске).
Након тога, група је вратила фокус назад на југ Бахмута, преузимајући контролу над делом предграђа Опитне пре него што је своје снаге усмерила назад на Соледар, што је на крају довело до заузимања града. Уследио је напад јужније, где су Вагнерове снаге заузеле Клишчијевку, село од виталног значаја за украјинску одбрану Бахмута. Ове честе промене смера удара учиниле су очигледан данак украјинским резервним снагама. Овакав приступ се битно разликује од, на пример, офанзиве на Вухледар, где је руска команда (из Источног војног округа) месецима више пута изводила нападе истим правцима. Чини се да је Вагнерова група знатно боље способна да концентрише своје снаге и ресурсе на циљ и изгледа да је успешно успоставила кохезију између својих јуришних јединица и снага подршке, укључујући артиљерију и авијацију.
Имају и слабости
Међутим, плаћеници имају своје слабости. За разлику од руских оружаних снага, Вагнерова група чак ни не покушава да употреби механизоване јединице за брзе нападе дубоко иза непријатељских одбрамбених линија. Уместо тога, њене јединице нападају пешице, користећи само оклопна возила (према видео снимцима и извештајима украјинских војника) за транспорт у позадину и за наношење далекометних удара.
Након што заузме украјински положај, Вагнерова група обично тамо поставља своје снаге, покушава да обезбеди своје бокове и припрема следеће нападе. Крајњи резултат је методичан, али спор напредак. Ово омогућава украјинским оружаним снагама да пошаљу појачање где год да плаћеници изврше напад. Од јула 2022. до средине марта ове године Вагнерове јединице нису напредовале ни у једном правцу више од 30 километара од Попасне (где су ушле у рат).
Вагнерови плаћеници ретко користе оклопна возила у блиској борби, али користе авијацију либералније од руских снага (руски војни авиони покушавају да не лете у областима у домету украјинске ПВО, док авиони Вагнер групе активно лете директно изнад бојишта). Због тога група плаћеника има знатно мање ваздушне снаге и већу стопу губитака.
Може ли украјинска војска да издржи ову тактику?
Према украјинском војном особљу које је проучавало тактику Вагнерове групе, проблем украјинске војске је у томе што су многе њене одбрамбене снаге статичне: војници стално седе у рововима или зградама у којима им је наређено да остану. Често немају довољно обавештајних ресурса (као што су дронови) да стално процењују могуће приступе руских плаћеника.
Зашто руска војска не покуша да се бори као Вагнерова група?
Могуће је да руски команданти желе да се угледају на Вагнерову групу. Украјински извори објавили су, како тврде, украдена упутства за стварање јуришних група у регуларној руској војсци. Ове групе се разликују од Вагнерових јуришних група по томе што су теоретски ојачане оклопним возилима. Према документима, ове групе формирају веће јуришне батаљоне.
Ови типови јуришних одреда се већ користе на многим позицијама руских оружаних снага и чак су наводно „успешно распоређени“ против статичне украјинске одбране на слабим тачкама. Али понављање успеха Вагнерове групе биће тешко за руску војску. Јединице које чине јуришни одреди су далеко од униформи: многе од њих пате од хроничног недостатка средстава за извиђање и заштићених комуникационих система, а њихови команданти нису склони да покажу флексибилност.
Осим тога, по политичком значају, рат би било много теже „продати“ руској јавности када би редовни војници последњих месеци почели да гину истом брзином као и Вагнерови борци. Руске власти ће вероватно дати све од себе да избегну ову ситуацију.
Ово је крај униполарног света!
Извор: Новости
