Пише: Џевад Галијашевић
Није било тако једноставно смјенити Реиса, па је режим Алије Изетбеговића прво покушао убити Селимоског, још 29.аугуста 1992,године. Тада је ручним ракетним бацачима нападнут Ријасет којом приликом је погинуло четворо лица; убијени су унук и зет бившег реиса Наима Хаџиабдића, погођена спаваћа соба Реиса Селимоског и рањен секретар ријасета Мухарем Омердић.
Kако убити реиса и дотући Југославију
Иза овог, класичног терористичког акта стојао је Јусуф Јука Празина и тадашња Служба Државне безбједности са Асимом Даутбашићем као супервизором оваквих акција, За ову структуру, упркос жртвама, ово је био пропали атентат на Реиса, па је услиједио „политички“ позив да се формира нова ИЗ БиХ. Потписан је акт побуне, како и приличи „цвијећу НДХ“, у јеку обиљежавања годишњице НДХ, у Загребу 12. априла 1993.године.
Тим документом је иницирано „другачије одређење вјерске организираности Босанских Муслимана“. Овај акт, поред тадашњег тузланског муфтије Хусеина Kавазовића, потписали и имам загребачке џамије Мустафа Церић, члан сабора ИЗ-а Хилмо Неимарлија, предсједник Сабора ИЗ-а Хрватске и Словеније, бивши сарадник Службе државне безбједности СФРЈ Салем Шабић; предсједник одбора ИЗ Тешањ Ирфан Љеваковић, предсједник сабора ИЗ Мустафа Пличанић, члан Мешихата ИЗ Хрватске и Словеније Ахмед Икановић, те имами Ахмед Смајић и Адем Хаџић.
„Животна ситуација Босанских Муслимана темељно је измијењена са пропашћу идеолошко-политичког и државотворног система СФРЈ, обновом пуне независности БиХ и, нарочито, бруталном српско-црногорском агресијом на РБиХ. Босански Муслимани су сада у ситуацији истовременог додиривања крајности слободе и ужасног страдања“, пише у документу којим се, свим органима, тијелима и новоформираним одборима у ИЗ налаже, да у организацији са муфтијствима, одборима ИЗ и представницима исламских институција, организују Обновитељски сабор ИЗ БиХ. Био је то проглас за провођење пуча у ИЗ-у.
Петнаест дана након потписивања споменутог акта у опкољеном Сарајеву је, 28. априла 1993. године одржан назови Обновитељски сабор ИЗ БиХ, који је преузео врховну власт у ИЗ-у БиХ, донио декларацију, уставну одлуку ИЗ БиХ, одлуку о преузимању просторија, служби и новца Ријасета и Мешихата ИЗ у Сарајеву. Изабран је и наибу реис Мустафа еф. Церић, његов замјеник Исмет Спахић и предсједник тог сабора, Јусуф Жига, професор марксизма на Медицинском факултету у Сарајеву.
Пучем и рушењем ИЗ СФРЈ, уништено је стогодишње искуство и традиција уједињавања муслимана различитих нација на територији бивше Југославије. Свргнуће легитимног и легалног реиса Селимоског био је чин „пуча“ организован од паравојних имама окупљених око Алије Изетбеговића: Муслкиманске браће, Младих Муслимана и СДА. Протекло вријеме је показало да ни данашња Исламска заједница у Босни и Херцеговини не може да превазиђе посљедице овог бруталног „револуционалног етатизма“. За Селимоског, тај чин је био нелегалан и никада није поднио оставку на функцију реиса.
Након регистрације ИЗ БиХ, која рјешењем Општине Центар Сарајево стиче својство грађанско-правног лица, 3. маја 1993. године, подигнута је тужба Основном суду И у Сарајеву против Јакуба Селимоског ради предаје у посјед просторија и средстава ИЗ. Исламску заједницу БиХ заступао је адвокат Салих Kарабдић, члан „Младих муслимана“ а ИЗ СФРЈ је заступао Екрем Галијатовић. Судија Амира Садовић, супруга Енеса Садовића, ђелатника муслиманског добротворног друштва Мерхамет, 21. јуна 1993. године доноси рјешење којим се Селимоском забрањује располагање готовим новцем и девизама ИЗ-а, располагање средствима и девизама са рачуна отворених код Kредитне банке ДД Сарајево те се налаже печаћење службених просторија ИЗ.
У одговору на тужбу Селимоски је навео да је тзв. Обновитељски сабор ИЗ БиХ заправо група од 30. људи који су са подручја општина Стари Град и Центар Сарајево, користећи блокаду града, учинили све и примјеном силе настоје да преузму функцију и ђелатност ИЗ БиХ“.
Према Селимоском, материјална и финансијска средства (од 4.до 5.милиона долара и два до три милиона њемачких марака) су била власништво свих муслимана бивше Југославије. У књизи „Балкан блуз“, коју су објавиле Сузана Шачић Медина Делалић, 22.01.2010.године, бивши Реис је био јасан: „У Сарајеву су ме покушали убити“. указујући на крваве руке СДА и Алије Изетбеговића и њихову одлучност да убијају и муслимане, као и друге.
Говорећи о том времену и „пучу“, Селимоски је рекао: „То руководство, које је преузело Ријасет Исламске заједнице и уопште, чин преузимања Ријасета Исламске заједнице, је био нелегитиман, и од нелегитимне групе. Они који су преузели Исламску заједницу, су донијели и одлуку да уђу у просторије Ријасета Исламске заједнице, и да вјештаци Основног суда изврше преглед архиве ријасета и комплетног финасијског стања. Ја имам копије тих рјешења од суда и извјештај вјештака Основног суда, са око тридесетак страница куцаног текста, који је потписан. Децидно су наведене књижице и девизна средства у доларима, њемачким маркама. Ради се о суми од четири до пет милијуна америчких долара и пар милиона марака“.
Исламска заједница, која је чинила и амнестирала овакве поступке, пљачку новца из благајне, атентате и тероризам није могла ни бити боља, од онога што је данас. Али, то што се десило бившој Југославији, Босни, па и Сребреници, десило се Божјим одређењем, А кад је од Бога, сигурно је праведно и заслужено. Зато треба промијенити пут на коме џамијске овце, упорно слиједе џамијске вукове.
Јер Бог сам, неће промијенити ништа у судбини неког народа, док год тај народ, сам, не промијени себе.
Претходни део ове колумне прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
