Услед инфлаторног притиска цене прехрамбених производа порасле су у просеку за 25 одсто, док цене млечних производа, у оквиру којих се убрајају јаја, порасле су у просеку за 40 одсто, каже Станић у изјави за Танјуг.
Он је пораст цена животних намирница објаснио комбинацијом неколико фактора, као што је појава болести живине у Европи, што је проузроковало смањење понуде јаја на европском тржишту, а то је довело до веће тражње за јајима из Србије.
У том случају домаћи извозници се преоријентишу на тржишта где је цена већа, па самим тим расте и цена на домаћем тржишту, истакао је Станић.
"Неки кажу да може доћи до цене од 40 или 50 динара по комаду пред ускршње празнике и оно што се процењу јесте да ће управо бити мања потрошња јаја, у односу на претходне године, што говори о паду куповне моћи и што је наравно у овој целој причи и најтужније", рекао је он.
На питање како је дошло до поскупљења лука на 150 до 200 динара по килу, Станић каже да наша домаћа производња нема добре услове складиштења лука, па самим тим је проблем да се он очува на дужи временски период, што је довело до тога су залихе прошлогодишњег рода мање.
"Ми увозимо и из региона, што утиче на раст цене, а с озбиром да имамо мању домаћу понуду, а произвођачи који имају на складиштима мање лука из прошлогодишњег рода сада користе тренутак да то продају по скупљим ценама, што је наравно у складу са слободним тржиштем", изјавио је Станић и каже да постоји сезонски фактор, када цена прошлогишњег лука почне да расте пред долазак новог рода, што се управо дешава у овим месецима.
Када посматрамо потрошачку корпу, која се узима за четворочлану породицу, 50 одсто од укупног прихода одлази на храну, што није случај у Немачкој, где таква породица издваја у просеку око 15 одсто.
"Чињеница је да за једну четворочлану породицу, да би имала нормалне услове за живот, потребно је да издвоји око 120.000 динара, што је око 1.000 евра месечно. Просечна зарада у Србији је 640 евра, тако да је потребно скоро две просечне плате, како би четворочлана породица могла да има нормалне услове за живот", рекао је Станић.
"Постоји нешто што се зове медијална зарада. То је она зарада до ког износа 50 одсто свих људи имају плату, а других 50 процената имају већу од тога. Та зарада износи око 500 евра што је нижа од просечне зараде у Србији", навео је он и додао је да ово највише погађа пензионере, чија је просечна пензија 350 евра, а медијално посматрано пензије, тај износ је нижи од просечне пензије.
Према његовим речима, куповна моћ становништва је релативно у кризној ситуацији и траје већ неко време, а постоји могућнот да ће трајати до половине наредне године, што повлачи са собом одређене мере социјалне политике које води држава да се најсиромашније становништву помогне.
На питање којим механизмом се може помоћи најугроженијима, Станић каже да држава покушава на селективни начин да обезбеди одређена средства, зарад подршке најугроженијим слојевима, како би се социјална политика одвијала на једном прихватљивом савременом нивоу, али не сме да буде превише издашна да не би нарушила буџет.
"То зависи од нас самих унутар државе, а свакако и спољног фактора. Очекујемо наставак инфлаторног притисака, што ће имати за чињеницу раст каматних стопа", рекао је Станић.
Он је рекао да, када погледамо тренутне ризике који нас погађају, они се много не разликују у односу на оне ризике који су присутни у ЕУ, а чињеница је да они имају на располагању веће фондове како би подржали своју привреду.
Извор: Танјуг
