Ана је у Србију је стигла након почетка рата у Украјини. У Београду ради у једној међународној школи. Каже да су јој вруће лето и ужасно паркирање неподношљиви у Београду, али да су укусно воће и поврће леп бонус. Делује јој да су за већину Срба, Руси добродошли. Разлог за долазак је, каже, био један.
"Имам пуно рођака у Украјини. Не подржавам руску политику. Одлучила сам да то не подржавам својим новцем и порезима. Мислим и да за пар година нећемо имати прилику да живимо пристојан живот у Русији, јер многе компаније одлазе", каже Ана Бикова.
Антон Лебедев, типичан је пример новог досељеничког таласа – ИТ стручњак, млад, образован, учи српски. Београд види као "хаб", одакле очекује да се руско исељавање настави даље, већ за две до три године.
"Планирао сам да одем већ више година. Посао ме није ограничавао. ИТ сам стручњак и говорим енглески језик. Разматрао сам различите опције. Када је почео рат, многи други људи и ја смо ставили тачку и одлучили одмах са одемо. Дошао сам пре пола године. Свиђа ми се време, Београд је леп град. Руска зима је много тежа", прича Антон Лебедев.
Емиграција пре једног века
Ово није и први велики талас руских досељеника у Србију. Руска бела имиграција, имала је значајну улогу у Србији пре једног века, о чему сведочи један одељак Музеја емиграције у Москви. Ипак, за разлику од савремене, та популација је напустила земљу носећи тешке трауме.
"Људи који су прошли кроз крв, погибију и смрт, нашли су у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца, не само помоћ и склониште који им је пружио краљ Александар Карађорђевић, већ и разумевање и подршку српског друштва. То им је било важно. Могли су, што није случај у другим европским земљама, да раде у својој професији, користе вештине, навике и знања", каже Марина Сорокина из Центра за истраживање руске дијаспоре "Александар Солжењицин".
Савремена емиграција, за разлику од те, прави сопствени избор.
"Ти људи су образовани у најсавременијим техничким областима. У односу на белу имиграција која је добила финансијску подршку од међународних организација, међу којима и српске, савремени емигранти су млади људи који раде у Србији – не доприносе само знањем и умећем, већ и плаћају порез. Материјално су независни", каже Марина Сорокина.
Како ни после Октобарске револуције, Првог светског и Грађанског рата, тако ни сада – Београд им није једина дестинација. Одлазили су и у Париз, Берлин и Шангај. Данас су то и Казахстан, Турска, Дубаи, Грузија.
Извор: РТС
