Тенкови Леопард 2 из Норвешке, авиони МиГ-29 из Словачке: НАТО Украјини готово свакодневно испоручује тешко наоружање. САД су 20. марта најавиле нови пакет војне помоћи од 350 милиона долара, али тенкови Абрамс М1, који су раније били обећани, у то још увек нису укључени.
Тенкови Абрамс без „тајног" оклопа
Недавно је из Вашингтона поручено да САД желе да скрате рок испоруке и да до јесени пошаљу старије моделе тог тенка. Почетком године, амерички магазин „Политико" објавио је да САД не желе Украјини да испоруче оне типове Абрамса који имају „тајни" оклоп који штити од муниције са осиромашеним уранијумом. Као разлог су наведени „прописи о извозу".
Густав Гресел, војни експерт при берлинском трусту мозгова Европски савет за спољне односе (European Council on Foreign Relations, ECFR), у томе не види ништа необично.
„Украјина ће добити извозну варијанту Абрамса каква се користи у Египту, Саудијској Арабији и Ираку", рекао је Гресел за ДW. Њихов оклоп је сличан оном на старијим немачким тенковима типа Леопард 2 А4, које су Украјини испоручиле Норвешка, а пре тога и Пољска. Старији тип Абрамса „још увек је добар борбени тенк, има добар термовизијски уређај, моћан топ и супериоран је у односу на руске тенкове када је реч о руковању."
Украјински софтвер за америчке хаубице
Извозна правила су један од разлога зашто САД испоручују само модификоване верзије одређеног оружја Украјини -али не и једини. „Поставља се питање шта ако Руси заробе тенк и анализирају га", каже Гресел.
Та забринутост влада и по питању америчких хаубица М777 које су испоручене Украјини од априла 2022, али без ГПС-навигације и одговарајућих уграђених рачунара. Оне су зато мање прецизне.
Украјинска војска брзо је пронашла решење и инсталирала сопствене системе, међу њима и артиљеријски софтвер ГИС „Арта" који је развијен у Украјини. Према украјинским и западним медијима, тај софтвер се као ефикасан посебно показао у мају 2022 када је украјинска артиљерија нанела посебно велики број губитака руским јединицима док су прелазиле реку Северски Доњец код села Билогоривка у Луганској области. Густав Гресел процењује да је ту Украјина у предности: „Уз такву дигиталну подршку, наређења за отварање ватре прослеђују се артиљерији много брже". На руској страни, пак, „још се доста користи радио-веза".
Серхиј Храбскиј, војни експерт из Кијева и бивши официр украјинске војске, има разумевања за то што се западни системи наоружања испоручују уз ограничења. „Сви командни информациони системи су интегрисани у командне структуре НАТО и могу се користити само у оквиру НАТО", каже Храбскиј за ДW. „То је уобичајена пракса, а Украјина користи своје системе."
Ракетни лансер ХИМАРС, али кратког домета
Другачија је ситуација са мобилним ракетним лансерима ХИМАРС америчке производње, које Украјина од лета 2022. успешно користи за прецизне ударе дубоко иза линије фронта. САД испоручују ракете домета од око 80 километара, али не и оне много моћније, типа АТАЦМС, које могу да погоде циљеве удаљене и до 300 километара.
„Вол стрит џорнал" писао је да су САД чак модификовали то оружје пре испоруке, тако да оно уопште не може да испаљује ракете већег домета, па чак и када би их Украјина пронашла и купила на светском тржишту. Лист цитира анонимни извор у америчкој влади који је рекао да је разлог био жеља да се „смањи ризик од ширења рата са Москвом". У септембру 2022. портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да су ракете већег домета „црвена линија" и да би Вашингтон тако постао страна у сукобу. Густав Гресел указује, међутим, да се техничка ограничења ХИМАРС-а могу и поништити, ако се Вашингтон на то одлучи из политичких разлога.
Стивен Бленк, амерички стручњак при филаделфијском трусту мозгова Институт за истраживање спољне политике (Фореигн Полицy Ресеарцх Институте) и бивши професор на Војном колеџу америчке војске (УС Армy Wар Цоллеге), сматра да ограничења продаје америчког оружја Украјини имају везе са „страхом од Русије и ескалацијом рата од стране Русије". Он, међутим, сматра да је та забринутост преувеличана: „Мислим да се превише плашимо ескалације од стране Русије. Не разумем зашто би руска територија требало да буде искључена из украјинских удара. Русија је започела овај рат и уништила Украјину", каже Бленк.
Он оцењује да постоји „значајна разлика" на фронту због тога што Русија може да концентрише своју ратну опрему на граници са Украјином и да одатле „пуца по својој вољи", не плашећи се контранапада. „Ако то не би више могли, онда би то била велика предност за Украјину", сматра Бленк.
Почетком 2023. западни партнери обећали су Украјини да ће јој испоручити ракете домета до 150 километара. Министар одбране Олексиј Резников рекао је притом да је Кијев обец́ао да их неће испаљивати на руску територију. То се међутим не односи на територије Украјине које је Русија окупирала.
Погрешни сигнали се шаљу Путину
Стивен Бленк процењује да се савезници у Европи плаше још више од САД. Бајденова администрација жели да задржи НАТО на окупу и зато то узима у обзир, сматра амерички војни експерт и подсећа да је НАТО више пута истицао да није страна у рату и да не жели да буде увучен у рат.
Немачки стручњак Густав Гресел се с том проценом слаже, али уједно критикује идеју Вашингтона да се може „микроуправљати ратом тако да се он оконча жељеном пат-позицијом". Рат је, каже, „сувише сложен и хаотичан да би се њиме микроуправљало. То само шаље сигнал Путину да он има одређене шансе да тако у ствари победи у рату. А свако обустављање испоруке оружја Запада, за њега би био сигнал да ми не мислимо озбиљно."
О ситуацији у Бахмуту и Авдејевки прочитајте ОВДЕ.
Извор: Дојче веле
