Нову партију – Народни фронт – Јелена Тривић најавила је под заставом Србије, без других обележја. Таква декорација распламсала је приче о којима се шушкало и пре тога – природи односа нове опозиционе снаге из Српске с Београдом.
Јелена Тривић је у видео-поруци потврдила оснивање Народног фронта и поручила: „Јака Република Српска треба и нашој матици Србији. Српска је наша отаџбина и имамо велику одговорност према онима који су нам је оставили, дали животе за њу, али исто тако и према будућности наше деце. Нису нам сломили непоколебљиви српски дух и то је оно што ме држи”. Схватила је да „у постојећем политичком оквиру нема подршку за визију РС какву жели да понуди”.
Симболика коју Тривићева свесно наглашава, уз позадинске тонове који су пратили најаву нове странке – који је описују као миљеницу Београда – за део аналитичара није случајна и неутемељена. Међутим, мишљења о томе су прилично подељена. Неки верују како је прича о Вучићевој подршци њој – прилично наивна. Али то питање, које је већина aналитичара склона да припише пре вештом маркетингу него приступу какав се, кад је реч о односу према Србима у региону, баштини у Београду, није једино које је отворила једна од најаутентичнијих личности опозиције, која се овим кораком опростила од матичне партије ПДП, претесне за две харизме попут њене и темперамента Драшка Станивуковића.
Озбиљније аналитичаре занима може ли Тривићева постати лидерка која ће срушити стереотип о досадашњим вођама опозиционара тако што ће успети да артикулише оно што је бирачима пресудно, а што опозицији не полази за руком већ двадесетак година – да у први план истакне важност националне политике – аутономије Републике Српске и присних веза са Србијом. Уз то и да понуди довољно уверљиву платформу која неће асоцирати на „Српство дозирано споља”, а да у исто време покаже пут у праведније и економски просперитетније друштво, али тако да не упадне у замку како нас благостање чека само уз сервилност према тобож „заједништву” и још понекој реформи која би Српску лишила прерогатива како би „профункционисала БиХ” као предуслов за бољитак. Тај део би до посебног изражаја могао да дође при анализи њеног односа према западним представницима и спретности да пред њима одоли таквим захтевима, с позиције која ће грађанима отклонити сваку сумњу у колебљивост при одбацивању спољних притисака, али на начин којим, ривалима насупрот, неће отварати конфликте са Западом.
Оснивање фронта Тривићеве некима је повод за бригу због нових подела у већ расцепканој опозицији. Претпоставља се да следи борба за новог лидера тог блока, иако сам назив партије – Народни фронт – пре асоцира на амбицију ове економисткиње из Бањалуке да капитал од око 270.000 гласача (више од збира опозиционих гласова) намерава да уложи у збијање блока који је супротстављен Додиковом. Опоненти се већ баве прогнозама како она „нема капацитет” за тај посао, али и део аналитичара има песимистичне погледе, које аргументују претпоставкама да Народни фронт може да рачуна углавном на гласове две највеће партије опозиције – ПДП-а и СДС-а.
Њени политички ривали у оптужбама иду два корака даље.
„За велику партију потребни су и велики новци, а како њена партија неће бити парламентарна јасно је да неко тај новац мора да обезбеди. А људи који дају свој новац траже и да имају свој интерес. Никада нисам прихватао ријалити политику и политику критике ради критике, а још мање политику којом се управља из међународне заједнице”, коментарише Игор Жунић, шеф клуба посланика Додиковог СНСД-а у Скупштини РС.
Одмеренији посматрачи кажу да најпре треба сачекати платформу Јелене Тривић и начин на који ће дефинисати политику, јер у опозиционој сфери постоји огроман простор да се изнедри озбиљна идеологија, који је до сада из неког разлога остао упражњен и неискоришћен.
Због искуства са Станивуковићем, коме неки због заокрета у националном ставу пребацују да се као градоначелник наводно исувише зближио с властима, лидер ПДП-а Бранислав Бореновић уверава да је Тривићева непоколебљиви опозиционар.
„Сваком новом политичком субјекту, покрету или појединцу, који ће допринети да уклонимо актуелни режим и да Републику Српску учинимо достојанственом, срећном и запосленом, желим много среће”, рекао је Бореновић.
Извор: Политика
