Садржај предлога преносимо интегрално:
Поднесак посланика Петра Бистрона, Маркуса Фронмајера, Тина Крупале, Ојгена Шмита, др Александра Гауланда, Штефана Којтера, Штефена Котреа, Матијаса Моздорфа и посланичке групе АфД-a
Повлачење признање Косова
Од Бундестага се тражи да одлучи:
I. Немачки Бундестаг утврђује:
Лажна држава Косово је пропала – одвојено после противправног, нападачког рата НАТО-а против Савезне Републике Југославије (1999) и упркос једностраном проглашењу независности 2008. године, без спроведеног референдума, уз толерисање протеривања стотина хиљада Срба, Јевреја и других неалбанаца и непоштовање воље српске мањине на северном Косову признато од стране многих западних држава Косово не само да је најсиромашнија „држава“ западног Балкана, већ је и друга најсиромашнија „држава“ Европе (после Републике Молдавије). На Косову незапосленост међу младима износи скоро 60 процената, а укупна незапосленост обухвата скоро трећину становништва. Највећи број (по глави становника) европских џихадиста у Сирији долазио је са Косова. Бивши Премијер Косова који је био умешан у шверц хероина и трговину органима, бивши вођа ОВК Хашим Тачи оптужен је пред Специјалним судом за Косово у Хагу. У међувремену на Косову влада националистичка странка Самоопредељење (Vetëvendosje) премијера Аљбина Куртија која у свом програму предвиђа стварање Велике Албаније путем припајања Косова Албанији. Међу Албанцима, Велика Албанија – коју чине Албанија, Косово, Прешевска долина на југу Србије коју насељавају Албанци, западна Северна Македонија и део Црне Горе – постаје све популарнија.
Права српске мањине на Косову се не поштују, и од 1999. године протерано је 220.000 Срба. Укупно 150 српских цркава и манастира је уништено на Косову. Према извештају америчког Стејт департмента о верским слободама, на Косову је познат већ број инцидената дискриминације Српске православне цркве (СПЦ). Између осталог Српској православној цркви се не признају имовинска права (земљиште манастира Високи Дечани). Према мрежи Europa Nostra манастир Високи Дечани, који је УНЕСКО 2004. године прогласио светском културном баштином, спада међу седам најугроженијих културних споменика у Европи. Све до данас косовске власти блокирају оснивање Заједнице општина са српском већином што је договорено још 2013. године у оквиру политичког дијалога између Србије и Косова. При томе чак и косовски посматрачи примећују да је то био један од централних елемената априлског споразума из 2013. године. Тако положај српске мањине на Косову остаје несигуран као што је био и раније. Према подацима српске владе на Косову је од 2021. године било 278 етнички мотивисаних инцидената против српске мањине.
На основу наведених чињеница је независност Косова, према мишљењу експерта за међународно право, проф. Хердегена (Herdegen) „спорна (…) због сумње у сопствену ефективну државну власт (’протекторат УН’) (Међународно право (Völkerrecht) 17. прерађено и проширено издање, Минхен, 2018, стр. 82). Исто тако, признање неке државе није само повезано са постојањем три обележја државе (државни народ, државна територија, државна власт) него, како примећује Хердеген, и са политичком одлуком. Са овим није у супротности ни мишљење Међународног суда правде, Accordance with International Law of the Unilateral Declaration of Independence in Respect of Kosovo, ICJ Reports 2010. Мишљење се искључиво бави питањем да ли је једнострано (унилатерално) проглашење независности Косова у супротности са међународним обичајним правом или Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244. Међутим, Међународни суд правде се у цитираном мишљењу није експлицитно бавио питањем да ли је Косово уопште смело да тражи право на самоопредељење и тиме на сецесију.
Стручна служба Бундестага долази до закључка: „Укратко, може се, дакле, рећи да је због високог степена политизације и слабе међународноправне регулисаности (повлачења) признања држава, повлачење признања (политички) могуће“ . То наглашавају и водећи правници као проф. Шо (Shaw) „Зато што је признање, у крајњој линији, политичка ствар, ма како она била правно условљена, одатле логички следи да уколико нека држава неку политичку ситуацију схвата на тај начин да она оправдава повлачење признања, држава ће предузети таве радње које одговарају њеним политичким интересима. Напослетку, девет држава – десета је одустала – се изјавило да повлаче признање независности Косова: Сомалија, Буркина Фасо, Габон, Есватини, Либија, Гвинеја, Антигва и Барбуда, Малдиви и Света Луција. Унутар ЕУ пет држава не признаје Косово: Грчка, Шпанија, Румунија, Република Кипар као и Словачка. Иако је Мађарска признала Косово она у међународним организацијама гласа против Косова то се, такође, односи и на могући пријем Косова у Савет Европе.
II. Немачки Бундестаг захтева од Савезне владе да повуче признање Косова и да гласа против чланства Косова у међународним организацијама.
Берлин, 23. фебруар 2023.
Др Алис Вајдел, Тино Крупала и посланичка група AfD
Превео Душан Достанић
