Наиме, одлазећи председник Чешке Милош Земан изјавио је да би Србија могла да буде међу свега неколико земаља које су захваљујући релативно неутралној позицији у стању да посредују да се у мировним преговорима договори крај рата у Украјини.
“Рат се очигледно неће завршити тоталним поразом једне од две зараћене стране тако да ће настати примирје, а после њега мир. Ту мора неко да посредује. Са аспекта релативно неутралне позиције између обе стране, то могу да буду Kина, Турска, Србија, Израел, Аустрија, о чему сам разговарао са председником Ван дер Беленом, и Мађарска, о чему сам разговарао са Kаталин Новак”, казао је Земан за портал Парламентњи листи.
Чешки председник, коме 8. марта истиче други, по уставу последњи петогодишњи мандат, у једном од последњих интервјуа рекао је да нема ништа против тога што већина на Западу верује да Украјина може да порази Русију, али је упозорио да и Русија и Украјина, захваљујући помоћи Запада, имају још резерве да воде дуг, исцрпљујући рат.
“Свака од зараћених страна, али и они који им помажу изгубили би образ када би престали са том подршком. На крају крајева, грађани тих земаља би се највероватније бунили. Исто као и у време када се преговарало са Хитлером. Прво су преовладавали пацифисти, али на крају су били поражени”, рекао је Земан.
Он сматра да је све актуелнија идеја мировних преговора и да председник Украјине Володимир Зеленски треба да прихвати евентуални компромис, али сигурно не пораз.
И некадашњи шеф дипломатије СР Југославије Владислав Јовановић такође сматра да је Србија озбиљан кандидат за домаћина мировних преговора Русије и Украјине.
“Та опција да ми будемо домаћин је у оптицају већ читаву годину, иако се то нигде посебно не наглашава. Има више кандидата који се препоручују за то и неки су врло активни у томе, попут Турске, која јесте у позицији да буде домаћин. Швајцарска се пак компромитовала, јер је увела санкције Русији, али и даље су у оптицају. Аустрија такође очекује да буде посредник, јер је војно неутрална. Међутим, ми смо најчистији јер се нисмо замерили ниједној страни, а војно смо неутрални и независни још одраније. Ем одржавамо тај став и принцип, а притом смо мала земља, па не можемо да будемо неугодни ни за једну страну. Но, све зависи од много других ствари, а пре свега хоће ли уопште ти преговори бити јавни или ће негде ван очију јавности да се све решава”, указује Јовановић.
Председник Центра за проучавање глобализације Дејан Милетић оцењује да у свету још нема великог интересовања да се преговори о миру и започну.
“Још увек се не види довољно интересовања великих сила за преговоре, а камоли да се определе која би то страна могла да буде. Ипак, памтимо да су авганистанске милитантне снаге преговарале управо код нас, када нико то није знао. Ми имамо искуства и већ смо показали да, као неутрална држава, можемо да омогућимо да се о тешким ситуацијама преговора код нас уз дискрецију. Чињеница је зато да није нереално да се код нас одрже мировни преговори две стране и председник Земан је у правом тренутку на то указао”, наводи Милетић.
Указује и на то да је Србија у Европи, а да је одржала добре односе и са Москвом, те да са Вашингтоном све више гради партнерске односе, што ствара, како оцењује, услове за консензус да одлука падне управо на Србију.
“Најважније је то што би таква позиција у којој би Србија посредовала отворила могућност да наша неутрална независна политика буде реалност и да буде прихваћена од свих страна, што би легитимизовало нашу жељу да будемо неутрални и политички несврстани”, каже Милетић.
Извор: Курир
