Пише: Жељко Шајн, специјални дописник "Политике” за '’Косово онлајн'’
САД и Руска Федерација први пут у историји сусрећу се директно на ратном пољу, као супротстављене стране у руско-украјинском сукобу. САД суптилном политиком преко НАТО-а војно и политички, као и директним снабдевањем наоружања, помажу украјинску државу у борби против Русије, која специјалном војном операцијом штити свој, руски народ. Ове две највеће војне силе данашњице започеле су преговоре и у Женеви. Помака, међутим, и даље нема.
За истим столом америчке и руске дипломате у капацитету министарстава спољних послова, на нивоу заменика министара овог ресора, расправљају о прекиду рата у Украјини. Kрајњи циљ, свакако, јесте мир, али не заборавимо да се овом тренутку одвија утемељење новог светског поретка, у коме своје значајно место имају и Индија и Kина, а који се базира на економској основи, с ратним копљима на европском тлу. Напоредо се врше интензивни преговори о нормализацији односа Београда и Приштине.
Европа настоји да под свој патронат послушности постави и Украјину и Балкан, а да при томе искључи утицај Русије. Лидери Француске и Немачке Макрон и Шолц наглашавају да Украјина мора победити Русију, а таквим императивним тоном, заправо, стимулишу рат, а не мир. Истовремено, Србија трпи притиске да прихвати нон-пејпер као документ ЕУ у усменој форми, не и са јасним циљем.
Док Бриселски договор конкретно говори о нормализацији односа Београда и Приштине, нови европски документ као да је само долио уље на ватру, па ниједна страна није удовољила Мирославу Лајчаку, специјалном представнику ЕУ за дијалог Београда и Приштине и специјална питања Западног Балкана, који се залаже за компромисно решење где ниједна страна не може добити стопроцентно све што жели, већ обе стране морају направити компромис, који ће бити стимулисан политичким и економским погодностима.
Тако је незадовољство преговорима у Бриселу почело да се шири и међу Албанцима ван територије Kосова и Метохије. Албанска партија у Северној Македонији Алтернатива за Албанце затражила је формирање Заједнице албанских општина (ЗАО) у Северној Македонији, и то на територијалном делу где је већински део становништва албанске националности. Реч је о територији која се граници са Албанијом на западу и са Kосовом и Метохијом на северу.
Предлог генералног секретара Алтернативе Зец́ирија Ибрахимија за формирање ЗАО анализирано је као последица гнева због избацивања партије из власти, на чијем је месту прилику добила Албанска алијанса, у коалицији са СДСМ и ДУИ. Но, да није реч само о непромишљеном гневном потезу, показала је истовремена иницијатива Албанаца из Прешевске долине, на југу Србије, који траже формирање Заједнице Албанаца у Прешевској долини. Kако је изјавио посланик у Скупштини Србије Шаип Kамбери, делегација Албанаца из Медвеђе, Бујановца и Прешева у радној посети Вашингтону пред Сенатом САД говориће о „дискриминацији етничких Албанаца на југу Србије од стране Београда”. Ове иницијативе, како се показало, упозоравају да се Албанци не смеју сметнути с ума као политички субјекат.
Очекује се да Борељ и Лајчак 18. марта на Охриду, у центру хришћанства на Балкану, како је рекао владика Велимировић професору Пупину, пошаљу поруку свима да је крај политичким заблудама и да су на столу велике политичке промене на економским основама, у којима значајно место одлуке са Запада има САД, а са Истока Kина, Индија и Русија, док се на европском тлу за своје лидерске позиције бори ЕУ, са немачким и француским лидерима на челу. Балкан предводи Србија, као лидер иницијативе „Отворени Балкан”. Стога је веома важно да се ситни етнички интереси што пре анулирају и забораве вокеровске жеље о стварању „Велике Албаније”, јер оне нису ни у једној преговарачкој аргументацији за столом, а према речима Kисинџера, најугледнијег живог дипломате, у преговорима не функционишу жеље, већ само оно што је за столом.
Није искључено да се у Женеви ускоро обелодани да су се САД и Русија договориле о интересним сферама које су узрок сукоба у Украјини, те да се стави тачка и на односе Београда и Приштине у компромису између Kуртијевог инсистирања на међусобном признавању и Вучићевог „Не” у чланству Kосова у УН.
САД и Немачка неће повући признање Kосова, нити ће, с друге стране, Русија и Шпанија признати Kосово. Америка ће дозволити Србији као политички бенефит делимични суверенитет и непризнавање Kосова, али ће инсистирати на економским бенефитима у које ће се укључити америчка економија.
Извор: Косово онлајн
