Таквим порукама почињу сви извештаји словеначких и хрватских медија о рату у Украјини. Тамо је немогуће чути ни један глас или мишљење које одступа од западног виђења сукоба у Украјини. Због тога многи из тих држава реалне информације и другачије мишљење траже у медијима из Србије. Кажу да је Србија једно од последњих места у Европи где се могу чути ставови обе зараћене стране.
– Успели су да нас обману и увере да је Југославија била тоталитарна и затворена. Да су људи морали да пазе шта и коме причају, да Београд и полиција све контролишу. Сада знамо да је то је била лаж, јер можемо да направимо поређење. У Словенији није дозвољено ништа што одступа од политике ЕУ и НАТО. Телевизија, новине, интернет и радио, све је под строгом контролом. Државни цензори су блокирали сваки канал информација који би могао да пренесе другачије мишљење, говори за „Политику” Миран Шарец из Логатеца.
Захваљујући кабловској телевизији, он свакодневно гледа српске ТВ канале и информише се о дешавањима у Украјини. Увече, када седне за рачунар, чита српску штампу.
– Старије генерације, које су у школи училе српско-хрватски, могу чак и да читају текстове. Сада се присећамо ћирилице и читамо одличне аналитичке садржаје у српској штампи. Тога овде нема, већина становништва је незадовољна због тога. Али, човек овде једноставно нема где и коме то да замери, објашњава Миран.
И млади историчар Антон Ковач, из Копра, сматра да је недопустиво да држава грађанима ускраћује право на информисаност. Сви су мислили да је то незамисливо за ЕУ, али ето...
– У Словенији нико ништа не сме да пита. Дали смо Украјини оклопне транспортере, топове, муницију, пушке. Све то уз обећање да ће нам Немачка то надокнадити. Али, изгледа да ћемо добити неке камионе, који нам не требају. Цела Европа гура оружје у Украјину и онда нам у вестима поручују да Кијев побеђује. Како побеђује а стално траже још. Преостаје нам само још да пошаљемо наше војнике да се боре против Руса, каже Антон.
Према његовим речима, словеначки новинари би могли да уче од српских колега. У Србији се могу чути и критике на рачун државе, друштвених појава. У Словенији тога нема, па тако нико не сме да пита зашто Италија чува небо над Караванкама. Зашто Словенија данас ваздухопловство има само на папиру. А, 1918. године имала је више авиона него данас. Антон је због тога огорчен, као и његове колеге, историчари, који сматају да је осамостаљење Словеније донело добробит тој држави, али да ће дугорочне последице бити неповољне. Они сматрају да ће се идентитет Словеније истопити у Европи.
Што се тиче сукоба у Украјини, и Хрвати се све чешће информишу из српских медија. Тамо кажу да њихови медији преносе званични диктат из Брисела. Разлике су мале. Али, порука је иста – Руси су изгубили рат.
– Ја сам бивши ваздухопловни официр Југословенске народне армије, радариста. Ја сам био на школовању у Русији, тада Совјетском савезу и знам која је то сила. Овде причају да Украјина само што није победила. Све је то Америка замутила. Нема другачијег мишљења и зато гледам српску телевизију и читам вашу штампу путем интернета, објашњава пензионисани хрватски официр који је ипак замолио да му не наводимо име. И даље има неке послове са војском па да му не замере.
Он каже да Србија има слободу, да је задржала свој идентитет. Европска унија је донела доста тога позитивног, чак и бољи стандард и сигурност грађана, али уз велико одрицање. Млади сматрају да им добар живот припада и због тога ће жртвовати право на свој глас, другачије мишљење. Они се информишу путем друштвених мрежа, које су од потпуном контролом центара моћи, каже наш саговорник који уз осмех каже да, да је Југославија успела да преживи до данас, она била острво слободе, између истока и запада.
Наш саговорник каже да је некада најстарији лист на Балкану доживљавао као део централне управе државе а данас ето, из њега се информише о највећем ратном сукобу у Европи од Другог светског рата.
Извор: Политика
