Пише: Владимир Димитријевић

ХАНТИНГТОН О РАТУ ЦИВИЛИЗАЦИЈА 

Хантигнтонова идеја о сукобу цивилизација настала је на темељима западног империјализма. Он се формирао у Средњем веку на основу римокатоличког прозелитизма, који је имао универзалне претензије. Русија је, са друге стране,  земља која се уобличила на византијским традицијама заједничког живота више народа у мултиконфесионалном друштву, при чему је језгро руске цивилизације православна вера, која никад није била инквизиторског духа. Русија има преко две стотине народа и етничких група, које није истребила онако како су истребљени Индијанци у САД. Држава финансира представнике малих народа да остану оно што јесу и да не мењају свој идентитет. Зато Рамзан Кадиров може да поручи својим истоверцима широм света да држава за коју се бори не вређа муслимане и не да изругивање Курану. 

ИСТИНСКА МУЛТИКУЛТУРАЛНОСТ КАО ИМПЕРАТИВ 

Двадесетих година двадесетог века, руски философ и лингвиста, кнез Николај Трубецкој, објавио је, после разорних искустава Првог светског рата и бољшевичке револуције, књигу "Европа и човечанство", која се непосредно бавила изазовима европоцентризма. 
Основна теза ове књиге је да су западноевропски шовинизам и западноевропски космополитизам лице и наличје исте стварности: егоцентризма Романогермана који тврде да је њихова култура највиша и универзална.
Ево како кнез Трубецкој оцењује западноевропски космополитизам:„Психолошка основа космополитизма иста је као и основа шовинизма. То је врста оне несвесне предрасуде, оне посебне психологије, коју је најбоље назвати егоцентризмом. Човек с јарко израженом егоцентричном психологијом несвесно сматра себе центром васељене, круном стварања, најбољим и најсавршенијим од свих бића“. 
А како Романогермани намећу свој колективни егоцентризам и како остварују своју премоћ у свету? Једноставно: силом. Јер, силом је могуће победити сваки народ, при чему су Романогермани  толико физички јаки, да их силом не може победити нико.

ПРАВО НА ДРУГАЧИЈОСТ 

Трубецкој истиче да руска и друге незападне културе нису ни боље, ни горе од романогерманске; оне су, просто, различите. Право на ДРУГАЧИЈОСТ је основно право људи и народа, јер, по руском философу, ниједан нормалан народ на свету, а нарочито народ који има своју државу, не може добровољно допустити уништавање своје националне физиономије у име стапања с другим народима, макар и савршенијим од њега. Романогермани су, по кнезу Трубецком, били толико уверени да су они човечанство, и да је њихова култура универзална, да су успели да, уз производе  материјалне културе ("предмете војне опреме или механичке направе за кретање"), подметну своје "универзалне" идеје, маскирајући њихово парцијално, романогерманско порекло.

Трубецкој такође истиче да објективно истраживање култура може да их групише само по сличности и разликама, а не по некаквом "еволутивном низу". Чак и ако је представа о еволуцији култура тачна, одакле европским научницима право да тврде да је баш западноевропска култура врх еволуционог низа? По њему, Европљани Запада су једноставно за врх еволуције човечанства прогласили саме себе. 

Основна теза аутора „Европе и човечанства“ је, понављамо, врло јасна:  незападни народи нису ни бољи, ни гори од Романогермана. Они су, једноставно, другачији, и дужност им је да се боре против свеопште европеизације.

ШТА ЈЕ ДУЖНОСТ РУСИЈЕ? 

Руски мислилац Александар Панарин, родом са Донбаса ( упокојио се 2003. године ), тврдио је да савремена Русије неће и не може бити велика сила док не изгради своју идеологију, а она значи спој оног најбољег из хришћанства и просветитељства, уз стајање на страну свих понижених и увређених овога света. За разлику од НАТО Империје, која води светски рат против сиротиње, Русија, говорио је Панарин, мора стати на страну потлачених, и дићи стег одбране основног човештва пред лицем тоталитарног глобализма. 

По Владимиру Можегову, данас је Запад престао да буде хришћански, и Европа више није Европа. Дужност је Русије да буде носилац свих традиционалних вредности Европе ( као и Азије). Оно што су Европљани одбацили, од вере и породичних вредности до слободе мишљења, Русија мора чувати као своју ризницу. Наслеђујући византијску традицију мултикултурализма заснованог на религиозној онтологији која свет доживљава као многолико дело Господње, Русија, у свету који се мења, мора сваком понудити да остане то што јесте и да се придружи хору благословене људске различитости.

ЖИВЕТИ У СКЛАДУ СА СОБОМ 

Рат цивилизација је идеја настала на постхришћанском Западу, који би хтео да, по сваку цену, сачува своју хегемонију, упркос декаденцији. Русија ће успети да, са осталим народима, створи нови свет ако одоли искушењу империјализма, и сваком омогућити да живи и развија се у складу са самосвојним основама свог постојања. 

Да поновимо кнеза Трубецкоја: не постоје више и ниже културе. Оне су само различите. И ту је благослов и нада за човечанство. 
И то је један од кључних разлога због кога се не смемо одрећи Косова и Метохије. Јер, није у питању само простор, него и душа. 
Ако бисмо се одрекли Косова, изгубили бисмо право на свет који се рађа, и у коме би и за нас било места, јер смо међу првима пружили отпор глобалном тоталитаризму Новог светског поретка.

Очи многих честитих људи целога света због тога сада гледају у нас. Не смемо их изневерити. 

ПОРУКА ФРАНЦА ВЕБЕРА

Чувени швајцарски хуманиста, еколог и философ, познат по доследној одбрани косовских светиња нашег народа, Франц Вебер, у јулу 2006. године упутио нам је писмо које објашњава зашто се не смемо одрећи. 

Драги Срби,
Косово је Србија! Косово је део саме суштине и душе Србије. Косово, то није само историјски и легитимни део прелепе земље Србије, то је Србија као отаџбина, као цивилизација и као судбина. Србе не одређује ни раса, ни језик, ни вера. Одређује их слављење косовског жртвовања 1389. То слављење се изразило кроз јединствену епску поезију, која је толико узбудила Гетеа и целу генерацију европских романтика.
Српско Косово, прожето чудесним црквама и манастирима, беше небеска капија. То богатство се у Европи може поредити само са Тосканом, Анжуом, Бургоњом или Светом Гором. С тога, и предаја Косова не представља само политички пораз, већ и одрицање од свих темеља европске цивилизације. Запањени смо и ојађени Европом која се тако хладно, из кукавичлука или равнодушности, одрекла тог жаришта своје цивилизације.
Преко 150 православних светиња порушено је на Косову откако је та област под међународном администрацијом. Толика недела ни Турци никад нису починили! Какве ли срамоте за НАТО, какве ли срамоте за Уједињене нације!
Као заштитник природе и културе, ја сам се потрудио, после одбране светилишта у Делфима, да скренем пажњу света на судбину косовских манастира. Те светиње би требало да буду под приоритетном заштитом УНЕСКА. Али “међународна заједница“ која се толико узбудила када су Талибани срушили камене Буде, остала је глува пред нашим вапајима!
То значи само једно: да је Косово духовна ствар, а духовне ствари сметају онима који нам припремају свет заснован на потрошњи и задовољавању најнижих побуда. Непристајмо на свршени чин! Бранимо, упорно бранимо бранимо Косово! Бранимо га не само из љубави према Србији, већ и из љубави према Европи и њеној цивилизацији.
Косово је отето од Срба, то цео свет зна, помоћу свирепог и некажњеног бомбардовања, које од те покрајине направило депонију нуклеарних отпада. Од тога и сами НАТО војници данас умиру. Ништа мање страшно и забрињавајуће: Косово је од 1999. препуштено терору мафије која је ту створила упориште шверца дроге, тероризма и проституције.
Косово са кога су протерани Срби постало је црна рупа Европе!Тврдим и прокламујем: у интересу основних вредности Европе, хитно је да се Косово врати српском народу. Суживот с албанском већином је могућ. Решења постоје. Али никако се не смемо, како то чини она слепа Европа, мирити са свршеним чином и жмурити пред неправдом и насиљем!
Живело Косово! Живела културна и духовна ризница Европе!(1)

1.    https://www.rasen.rs/2018/09/kosovo-duhovna-stvar-a-duhovne-stvari-smetaju-franc-veber/#.ZAh9d3bMJPY

Oстале текстове Владимира Димитријевића можете читати ОВДЕ.

Извор: Правда