НАТО ради на јачању противваздушне одбране Украјине, а Словачка и Пољска су најавиле да ц́е послати борбене авионе у Украјину.
У анализи независног руског портала Медуза, оцењује се да су способности руског ваздухопловства најочигледније у граду Авдијевка у Доњецкој области, који је постао главни полигон ВКС, који тестира иновативне, смртоносна тактика тамо.
На почетку рата у Украјини, руске ваздухопловне снаге нису могле да парирају украјинској ПВО. Наиме, руска команда је својој авијацији доделила превише задатака – од напада на украјинске војне објекте до пружања директне подршке копненим трупама. Због тога је почетком марта прошле године, након покушаја да погоди циљеве дубоко унутар украјинске територије, руско ваздухопловство за неколико сати изгубило више од десет летелица.
После тога је активност руских ваздухопловних снага готово потпуно нестала. Вец́ина руског ваздухопловства, укључујуц́и стотине савремених авиона (Су-35, Су-30, Су-34), једва да учествује у „ударним мисијама“. Постоје само изоловани изузеци. На пример, авијација је активно коришц́ена током напада на Мариупољ где су украјинске трупе биле опкољене и брзо су изгубиле противваздушну одбрану. Тамо су авиони ВКС могли да користе своје моц́но оружје - слободно падајуће бомбе. За релативно прецизно и ефикасно коришц́ење ових бомби користи се електронски нишански систем.
Да би ово функционисало, авион мора да буде на правој висини и да има довољно времена да стигне до тачке коју је рачунар израчунао „правом“ брзином и из „правог“ правца. Противваздушној одбрани је тешко да се супротстави таквом оружју.
Јачање авијације
Руско ваздухопловство је покушавало разним триковима да науди Украјини, избегавајуц́и сопствене губитке. Тако је у јесен практикована употреба савремених ловаца-бомбардера за гађање са малих висина, али је прецизност у овом случају знатно мања. Поред тога, Ваздушно-космичке снаге су повремено покушавале да нападну навођеним пројектилима и бомбама, али оне нису биле довољно јаке да савладају украјинске снаге.
Од октобра, када је генерал Сергеј Суровикин, командант Ваздушно-космичких снага, постављен да води тзв. специјалне операције у Украјини, руска војска је започела кампању усмерену на јачање руског ваздухопловства. Оружане снаге Руске Федерације кренуле су у „кампању стратешког бомбардовања“ украјинске енергетске инфраструктуре. Њен главни циљ, према западним стручњацима за авијацију, био је слабљење ПВО Украјине. Након почетка „стратешког бомбардовања“ коришц́ењем дронова камиказа и крстарец́их ракета, Оружане снаге Украјине биле су принуђене да повуку значајан део ПВО са фронта како би га користиле за одбрану инфраструктурних објеката. Руске оружане снаге су користиле не само крстарец́е ракете и беспилотне летелице, вец́ и авионе наоружане ракетама ваздух-ваздух великог домета и противрадарским ракетама које могу да гађају радарске системе ПВО.
Након почетка руског стратешког бомбардовања, Запад је почео снажније да подржава противваздушну одбрану Украјине. Међутим, земље НАТО-а, са изузетком САД, немају велике залихе противваздушне одбране.
У јануару и фебруару ове године украјинска команда је била принуђена да пребаци део својих снага на Вухледар како би зауставила напредовање руских трупа, а у марту је почела још једна офанзива руских оружаних снага на Авдијевку, након што су руске снаге нису успеле да заузму Бахмут.
Оружане снаге Украјине у области Авдијевке сада су у озбиљној кризи, иако нема непосредне опасности из њиховог окружења. Наиме, руске трупе ц́е морати да пробију одбрамбену зону дубоку десетак километара како би у потпуности опколиле Украјинце на том подручју.
Кључна одлука
Сада команда Оружаних снага Украјине треба да одлучи колико ц́е резерви користити за одбијање ове офанзиве. Команда РФ се вероватно нада да су резерве Оружаних снага Украјине у Донбасу вец́ исцрпљене и да ц́е Украјина морати да употреби хитне трупе, односно јединице које се спремају за нову велику украјинску офанзиву. У сваком случају, Оружане снаге Украјине ц́е се суочити са веома неповољним околностима током одбране Авдијевке. Као иу Бахмуту последњих месеци, Авдијевка је полуокружена, што значи да је снабдевање залихама и размештање неопходних појачања (артиљерија, ПВО, електронско извиђање) изузетно отежани.
Поред тога, Руси су применили нову тактику за напад на град - Авдијевка и околина су били подвргнути систематском и свакодневном ваздушном бомбардовању неколико недеља. Ситуација у Авдијевки је указала на стварну опасност од руског ваздухопловства – град се убрзано урушава, а допремање људи и опреме је све теже.
Офанзива руских трупа у Доњецкој области одвија се у виду низа неповезаних операција у различитим правцима. Ова форма („ударање раширеним прстима“ уместо „ударна песница“) има очигледне недостатке – руске трупе никада нису имале довољно снаге да пробију одбрамбене положаје. Али овај приступ такође има очигледан плус - приморава противника да повуче своје резерве.
Циљ ове руске офанзиве је заузимање украјинског упоришта Авдијевка, што би могло да постане пролог офанзиве на целом фронту у Донбасу. У овом тренутку то још не изгледа реално. Наиме, у последњих годину дана руске трупе нису показале да су способне да пробију зону одбране противника дубоку десет километара.
СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТ: Хвала Србији што подржава Украјину
Извор: Медији
