Након што је Пентагонов истраживачки центар РАНД пре неколико месеци поручио да, упркос помоћи Запада, Украјина нема много шанси да победи и позвао на скоро окончање сукоба јер се коси са интересима Америке, исту процену износе и председник утицајног америчког тинк-тенка Савет за спољне односе Ричард Хас и члан Савета и професор међународне политике на Џорџтауну Чарлс Капчан у тексту за угледни "Форин аферс".
И то уз признање да у решавање сукоба морају да се укључе и руске савезнице Кина и Индија, те да морају да се уваже и безбедносни захтеви Москве које је НАТО игнорисао у децембру 2021.
Аутори у тексту признају пораз западне политике гурања (уз помоћ новца, оружја, опреме, ташања по раменима...) Украјине и инсистирања да се што дубље увуче у сукоб са Русијом и предложили свој "план Б".
Хас и Капчан хвале Кијев што је био "бољи од очекиваног" и успео да задржи око 85 одсто територије коју је контролисао пре почетка руске Специјалне војне операције.
Због тога је и пред предстојећу офанзиву, сматрају аутори, потребно и квалитативно и квантитативно појачати снабдевање Украјине оружјем, тенковима, чак и авионима Ф-16 и пројектилима дугог домета, како би на крају офанзиве Кијев био "загрејан" за идеју преговора, након што је дао све од себе на бојном пољу и суочио се са "све већим ограничењима како сопственог људства тако и помоћи из иностранства".
Упркос великој војној помоћи Запада, "мало је вероватно да ће она променити суштинску реалност, а то је да је овај рат на путу ка ћорсокаку", наводе аутори.
"Наравно, могуће је да се предстојећа офанзива Украјине покаже запањујуће успешном и омогући земљи да поврати сву окупирану територију, укључујући Крим, што ће резултирати потпуним поразом Русије. Али такав исход није вероватан. Чак и ако Запад појача своју војну помоћ, Украјина неће успети да победи руске снаге. Понестаје им војника и муниције, а економија и даље пропада. Руске трупе су укопане, а нови регрути крећу на фронт", наводе Хас и Капчан за "Форин аферс".
Штавише, упозоравају они, "ако би војна позиција Москве постала несигурна, сасвим је могуће да би Кина обезбедила оружје Русији, било директно или преко трећих земаља".
"Кинески председник Си Ђинпинг дао је велику, дугорочну опкладу на Путина и неће стајати скрштених руку док Русија трпи губитке. Сијева посета Москви у марту снажно сугерише да он додатно рачуна на партнерство са Путином, а не да одустаје од њега", наводи се у тексту.
Хас и Капчан наводе да додатна војна помоћ Украјини, иако ће помоћи украјинским снагама да напредују на фронту, неће омогућити Кијеву да "обнови пун територијални интегритет" и уследиће пат позиција из које треба наћи излаз.
"Чак је и из украјинске перспективе погрешно јурити за пуном војном победом која би могла да се покаже као Пирова. Украјинске снаге су већ претрпеле преко 100.000 жртава и изгубиле многе од својих најбољих трупа. Украјинска економија се смањила за око 30 одсто, стопа сиромаштва расте, а Русија наставља да бомбардује критичну инфраструктуру земље. Око осам милиона Украјинаца је напустило земљу, а милиони су интерно расељени. Украјина не би требало да ризикује да се уништи у потрази за циљевима који су вероватно ван домашаја", наводе експерти.
Они процењују да ће до предстојеће јесени и зиме Сједињене Државе и Европа такође имати добар разлог да напусте своју политику подршке Украјини "докле год буде потребно", како је рекао председник САД Џозеф Бајден.
Одржавање постојања Украјине као суверене и безбедне демократије је приоритет, али постизање тог циља не захтева од земље да поврати пуну контролу над Кримом и Донбасом у блиској будућности. Запад не треба ни да брине да ће инсистирање на прекиду ватре пре него што Кијев поврати сву своју територију довести до распада међународног поретка заснованог на правилима, тврде Хас и Капчан.
Реалност је да наставак велике подршке Кијеву носи шире стратешке ризике, наводе они.
Сукоб нарушава војну способност земаља Запада и исцрпљује његове залихе оружја; одбрамбена индустријска база не може да прати потрошњу војне опреме и муниције у Украјини. Земље НАТО-а не могу да искључе могућност директних непријатељстава са Русијом, а Сједињене Државе морају да се припреме за потенцијалну војну акцију у Азији (да би одвратиле или одговориле на сваки кинески потез против Тајвана) и на Блиском истоку (против Ирана или терористичких мрежа), набрајају Хас и Капчан разлоге због којих сматрају да је време за разматрање резервне варијанте.
Експерти подсећају и да је "рат" у Украјини наметнуо високе трошкове и глобалној економији, пореметио ланце снабдевања, што је допринело високој инфлацији и несташици енергије и хране.
Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) процењује да ће сукоб смањити глобалну економску производњу за 2,8 билиона долара 2023. Од Француске преко Египта до Перуа, економска криза изазива политичке немире, наводе они.
"Рат такође поларизује међународни систем. Док геополитичко ривалство између западних демократија и кинеско-руске коалиције наговештава повратак двоблоковског света, већина остатка света седи по страни, преферирајући несврставање него заробљавање у новој ери ривалства између Истока и Запада. Неред зрачи из рата у Украјини".
У том контексту, наводи "Форин аферс", ни Украјина ни њени савезници из НАТО не могу више да узимају "јединство Запада" здраво за готово. Америчка решеност је кључна за одрживост Европе, али се Вашингтон суочава са све већим политичким притиском да смањи потрошњу, обнови спремност САД и повећа своје способности у Азији.
Сада, кад републиканци контролишу Представнички дом, Бајденовој администрацији ће бити теже да обезбеди значајне пакете помоћи Украјини. А политика према Украјини могла би се значајно променити ако републиканци победе у Белој кући на изборима 2024. године. Време је да се припреми план Б, поручују чланови Савета за спољне односе.
С обзиром на вероватну путању сукоба Сједињене Државе и њихови партнери морају сада да почну да формулишу дипломатско решење, поручује се у тексту "Форин аферса".
"У идеалном случају, и Украјина и Русија би повукле своје трупе и тешко наоружање са нове линије контакта, стварајући тако демилитаризовану зону. Неутрална организација - било УН или Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) - послала би посматраче да надгледају и спроводе прекид ватре и повлачење. Запад би требало да се обрати другим утицајним земљама, укључујући Кину и Индију, да подрже предлог о прекиду ватре", наводи се у тексту.
Једноставније речено, аутори су признали да Запад не може даље без помоћи Индије и Кине.
"Под претпоставком да се примирје задржи, требало би да уследе мировни преговори. Такви разговори би требало да се одвијају на два паралелна колосека. На једном колосеку би били директни разговори између Украјине и Русије, уз посредовање међународних посредника, о условима мира. На другом колосеку, НАТО савезници би започели стратешки дијалог са Русијом о контроли наоружања и широј европској безбедносној архитектури", стоји даље у тексту.
Другим речима, позива се на повратак на безбедносне гаранције које је Русија од самог почетка и тражила.
"Да би овај приступ био још примамљивији, Запад би такође могао да понуди ограничено ослобађање од санкција у замену за спремност Русије да се придржава примирја, пристане на демилитаризовану зону и значајно учествује у мировним преговорима", пишу Хас и Капчан. Сличан предлог изнела је и РАНД фондација.
Њих двојица су у тексту представила и за Запад "идеално решење" сукоба - примирје по угледу на Кореју или Кипар.
"У идеалном случају, прекид ватре би се одржао, што би довело до статуса кво попут оног који преовладава на Корејском полуострву, које је углавном остало стабилно без формалног мировног пакта већ 70 година. Кипар је на сличан начин подељен, али стабилан деценијама. Ово није идеалан исход, али је пожељнији од рата високог интензитета који траје годинама", наводе они.
У тексту се наводи да ће наговарање Кијева да пристане на примирје бити "изазовно" и укључиваће безбедносне гаранције и економску помоћ, али се напомиње да је "Запад више од годину дана дозвољавао Украјини да дефинише успех и постави ратне циљеве Запада".
"Ова политика, без обзира на то да ли је имала смисла на почетку рата, сада је кренула својим током. Није мудро, јер циљеви Украјине долазе у сукоб са другим западним интересима. И то је неодрживо, јер трошкови рата расту, а западна јавност и њихове владе све су уморне од пружања сталне подршке. Као глобална сила, Сједињене Државе морају да признају да су превелика очекивања о исходу рата произвела политику која се све више сукобљава са другим приоритетима САД", закључују аутори овај свој позив да се Украјина, коју су претходно гурнули у сукоб, практично остави на цедилу јер интерес Запада да исконтролише штету коју сам трпи сад то налаже.
Руси потискују Украјинце у Бахмуту, авијација спречава да у град стигну појачања
Извор: rt.rs
