Пре него што су многи очекивали и веровали, поучени свим претходним искуствима, држава, тачније Министарство рударства и енергетике, изазвала је потрес у енергетском систему.
Овај "струјни удар", међутим, није дошао ни због, барем не отвореног, сукоба надлежне министарке Дубравке Ђедовић и руководства ЕПС-а, ни због хаварија у систему, ни због све чешћих поскупљења овог енергента, већ због чињенице да ЕПС престаје да буде јавно предузеће и постаје акционарско друштво.
У ресорном министарству, иако нису одговорили на питања НИН-а, за медије кажу да се ради о закаснелим потезима који би, након избора професионалног менаџмента, могуће и иностраног, требало да заведу ред у овом предузећу, док извори НИН-а у ЕПС-у, пак, сумњају да је реч о брзоплетом начину да се услише захтеви ММФ-а и уједно створе услови за приватизацију Електропривреде Србије.
Ретко је када промена правне форме - Оснивачког акта и Статута једног предузећа - која сама по себи не мора да значи ништа, поготово јер ЕПС постаје затворено акционарско друштво и не излази на берзу, оволико уздрмала јавност да се данима спекулише ко то ради, у интересу Србије и њеног најзначајнијег привредног система, или против њега. Хоће ли ЕПС након ове промене заиста доживети реформу каква је, према упозорењима која годинама стижу од Фискалног савета, неопходна да би ово предузеће пословало позитивно и било мотор развоја остатка привреде или се, пак, спрема његово распарчавање и приватизација?
Због чега се аналитичари прибојавају да би раздвајање ЕПС-а на делове водило његовој пропасти, као што би и новоусвојени начин избора органа управљања могао да води још већој нетранспарентности у пословању? Сређује ли се на овај начин ситуација у поменутом предузећу или се само отварају неки нови путеви да се она додатно закомпликује?
Него, да кренемо од почетка. У новом Статуту ЕПС-а који је иначе, барем према тврдњама добро обавештених извора у овом предузећу, Надзорни одбор ЕПС-а усвојио по хитним поступком и на инсистирање Владе и надлежног Министарства енергетике, пише да се он усваја на основу Закона о привредним друштвима.
Оваква констатација могла би, према мишљењу неких правника, значити да ЕПС заправо престаје да буде јавно предузеће, не само по својој правној форми, већ и суштински оно престаје да буде предузеће које обавља посао од интереса за грађане и државу. То, другим речима, значи да садашњи произвођач и продавац електричне енергије постаје компанија као и свака друга на тржишту, чиме се онда отварају многе могућности, од његове приватизације до распарчавања. Иако Дубравка Ђедовић, министарка рударства и енергетике у интервјуу Блицу негира приватизацију, извори НИН-а кажу да претварање у акционарско друштво може бити међукорак да се то на крају деси.
- Претварање ЕПС-а у акционарско друштво само по себи не подразумева продају, али је омогућава. Искључива гаранција његовог трајања као националног добра од општег значаја је статус јавног предузећа. Не видим разлог зашто неопходне реформе у ЕПС-у нису могле да се спроведу до сада, и без преласка у акционарско друштво - каже један од саговорника НИН-а близак ЕПС-у.
Извор: НИН
