Иако је каријера британског правника очигледно на заласку, његови покушаји да пронађе нови међународни ангажман не јењавају. Напровит, постају све упорнији, али и очајнији. Да бисмо открили барем један од кључних разлога који је некадашњу ведету суда у Хагу довео међу таблоидне наслове политичких али и финансијских афера, морамо се позабавити једним широј јавности мање познатим, али у биографији господина Најса можда и централним подухватом током последњих десетак година. Тај пројекат, међутим, није правне, већ грађевинске природе, и поред њега укључује и његову дугогодишњу помоћницу и, по свему судећи пријатељицу, Невенку Тромп. Низ финансијских малверзација, неиспуњених обећања и изневерених очекивања обележио је како јавни рад, тако и приватни живот овог двојца од 2016. године навамо.
Први је о несразмерним финансијским амбицијама Тромпове и Најса писао бошњачки портал Клиx.ба. Према писању овог листа, хашки двојац је по сваку цену хтео да се укључи у процес Босанске тужбе за геноцид против Србије, тачније у покушај ревизије пресуде која је донешена у српску корист. Њиховој упорности била је једнака и финансијска амбиција, или простије речено отворена похлепа приликом одређивања хонорара. Тако су се и пробудиле сумње у стварни мотив који се крије иза њиховог босанског ангажмана. Даље истраживање донело је ако не цео, онда велики део одговора на ово питање. Наиме, светлост дана недавно је угледала информација, потврђена потоњим проверама у хрватском катастру, да је Невенка Тромп власник луксузне медитеранске виле на хрватском острву Угљану. Нама доступна сазнања продубљују овај увид, означавајући господина Најса као коинвеститора у градњи луксузног објекта на Јадрану. Размере инвестиције и испрекидан темпо градње даље сугеришу о финансијским потешкоћама с којима се пројекат од почетка сусретао. Управо су те потешкоће један од главних ако не и главни мотив хашког двојца да свој правни ангажман освежи и продужи, настављајући лешинарење над историјском истином сукоба у бившој Југославији док год је то могуће. Рајска вила претворила се у финансијску црну рупу, а новац је ваљало набавити на ма који начин.
Тромпова и Најс су се дали у потрагу за ма каквим правним ангажманом, занемарајући професионалне стандарде које би требало да оличава један макар и бивши хашки тужилац. Један од њихових планова укључивао је Нену која је, у име Најса, слала низ мејлова правном тиму Сакиба Софића, агента који је пружао консултантске услуге и припремао захтеве за преглед пресуда. Том приликом тражили су милион евра од Босне и Херцеговине за тим од шест страних експерата који би радили на случају током шестомесечног временског периода. Овај предлог је имао за циљ окупљање групе искусних правних професионалаца који би проучавали случај и потенцијално довели до темељне ревизије пресуде. Уместо да средства приме преко Фондације Џефри Најс, Тромпова је захтевала да им новац буде директно послат. Међутим, овај покушај је на крају пропао. Њихов предлог наишао је на скептицизам супротне стране и на крају је био одбијен, услед забринутости у вези са транспарентношћу процеса финансирања и мотивацијом која стоји иза тако необичног захтева.Све ово одвило се у истом временском периоду кад и финансијске недаће Најса и Нене са вилом на Угљану, што сугерише да су лични новчани проблеми однели превагу над професионалношћу ии радном етиком.
Овакав увид додатно поткрепљују и тврње бошњачког лидера Бакира Изетбеговића, који је улогу Тромпове у припремању њихове стране проблематизовао, а њено понашање према клијентима и колегама назвао крајње упитним. Према Изетбеговићевим речима, Невенка Тромп је од самог почетка инсистирала на огромном хонорару, потпуно несразмерном накнади коју су добилија остали чланови правног тима. Своје амбициозне захтеве настојала је да поткрепи сензационалним и контроверзним тврдњама и обећањима која су убрзо изазвала подозрење код њених колега правника. То је ишло дотле да је Тромпова на крају обећала и презентовање потпуно нових доказа, кључних за бошњачки случај, али под условом да се за њихово извођење „обезбеде адекватна финансијска средства“. По свему судећи, то је била кап која је прелила чашу, будући да су други чланови правног тима прозрели њен блеф. Након тога, закључује Изетбеговић, она је успела да обезбеди ограничена новчана средства из мање опрезних извора, која такође није никада и ни на који начин оправдала.
Док је Тромпова скупљала новац по Босни, Најс се окренуо другом делу бившег југословенског простора, настојећи да свој део посла заврши с властима самопроглашеног Косова. Портал Балкан Инсигхт је у фебруару 2019. године известио о ангажману неколико европских адвокатских компанија, у којима као најпознатије фигурира име Џефрија Најса, на хашким случајевима везаним за ратна дешавања у јужној српској покрајини. Косовске власти су, чини се, биле мање опрезне од Федерације БиХ, па су у почетку услуге бившег хашког тужиоца плаћале несразмерно великим новцем. Међутим, временом је и ту дошло до завртања славине. У мају 2017. године, Најс је очајнички писао председнику Републике Косово, Хашиму Тачију, тражећи исплату од 500.000 евра које му наводно дугује косовска влада. Поред тога, тражио је и додатна средства за покривање Нениних трошкова. Након што није добио одговор, написао је друго писмо, овога пута претећим тоном.
На почетку тог писма, Џефри Најс се хвали како је водио случај против Слободана Милошевића у Хагу и био свестан потребе да утиче на рад Хашког трибунала кад год је то било могуће. Даље признаје да је као тужилац утицао на Хашки трибунал да подигне оптужницу против Хашима Тачија, упркос притисцима који су већ тада постојали. Најс тврди да је касније пружио врло поверљиве информације Тачијевој одбрани, што само по себи представља кривично дело злоупотребе службеног положаја. Набрајајући своје услуге Хашиму Тачију, Најс даље наводи борбу за дискредитацију извештаја Дика Мартија о трговини људским органима киднапованих Срба на Косову. Након успешно обављеног посла, Тачи га је контактирао у име такозване владе Косова и понудио му да за њу ради, у складу са финансијским калкулацијама које Најс сам износи у писму. Низ услуга се наставља: промоције Хашима Тачија у медијима земаља ЕУ, организовање предавања, и стварање архиве докумената о наводним српским злочинима. На крају документа налази се биланс од скоро пола милиона евра неплаћених рачуна.
Објављиавање Најсове косовске коресподенције додатно је осветлило размере активности које су Џефри и Нена водили у настојању да заврше пројекат своје виле у Хрватској. Како се њихово партнерство у правним и финансијским питањима продубљивало, Тромпова и Најс су се све више повезивали са контроверзним личностима, попут бившег председника Косова Хашима Тачија. Познато је да је Најс такође деловао као Тачијев адвокат, иако је раније предводио тужилачки процес против Слободана Милошевића у Хагу. Овај очигледни сукоб интереса, заједно са његовим ранијим признањем о селективном утицају на рад Хашког трибунала, поставља додатна питања о етичком профилу и личној мотивацији Тромпове и Најса, у пословима које би морали да обележавају највиши морални и професионални стандарди. Повезивање са Тачијем не само да је бацило сенку на њихов углед, већ је и подстакло додатне сумње о могућим изворима финансирања које су грчевито тражили за своје амбициозне подухвате.
С појавом нових информација и докумената можемо очекивати да се у блиској будућности само продубе размере постојеће контроверзе. Прича о баналној материјалној похлепи хашког двојца надилази њихов конкретан случај, и говори о најширим опасностима везаним за занемаривање основних принципа права и тежње ка остваривању правде. Те опасности не долазе увек са највиших врхова политичког утицаја, већ их неретко обликују и приземни лични чиниоци, и најниже људске страсти. Сага о вили на Угљану најбоље сведочи томе у прилог.
Турци настављају да наоружавају Кијев: Кроз Румунију иде воз пун турског оружја (ВИДЕО)
Извор: slobodaonline.rs
