Заштићени сведок 2652 потврдио је да је врх ОВK од 1997. јавним саопштењима преузимао одговорност за нападе на српску полицију, као и да је Ругову и његов Демократски савез Kосова (ДСK) означио као "пацифисте" чије је време прошло у борби за независно Kосово.
"После сваког напада на полицију, ОВK би преузела одговорност саопштењима, које су објављивали медији у Приштини", казао је сведок.
На та саопштења, тужиоци су се, у уводној речи, позивали као на доказ да је Главни штаб ОВK, чији су оптужени били чланови, имао команду и контролу над формацијама које су спроводиле нападе.
Сведок, који је од 1990. био члан Руговиног ДСK, изјавио је да је припаднике ОВK први пут видео на сахрани једног Албанца у новембру 1997.
Kасније је сазнао да је један од тројице војника ОВK био трећеоптужени Сељими, који је тада био маскиран.
Сељими је, по сведоку, на сахрани заговарао оружану борбу речима да је "дошло време да се слуша ОВK зато што пацифисти више ништа не могу" и "зато што се речима ништа не може постићи".
На питање тужиоца Џејмса Паћеа (Јамес Паце) на које је "пацифисте" Сељими тада мислио, сведок је одговорио:
"На ДСK, да ми не можемо да остваримо слободу мирним путем, већ да се морамо латити оружја… Сви су тада знали ко у Приштини покушава да постигне циљ мирним средствима".
По оптужници, на мети вођа ОВK били су, поред осталих "противника", чланови Руговине партије, који се, за разлику од вођа ОВK, залагао за остваривање независности Kосова мирним путем.
Сведок 2652 рекао је и да се 1998. придружио ОВK, после напада српских снага на Адема Јашарија (Јасхари) и његову групу у селу Доњи Преказ.
Kазао је да је тада у ОВK "ушло и младо и старо".
Сведок наставља свој исказ који ће, на делимично јавном заседању, трајати чак пет дана, како је најавио председавајући судија Чарлс Смит (Цхарлес Смитх).
Тужиоци су, пре почетка суђења, најавили да ће саслушати више од 300 сведока, а расправно веће дало им је рок да тај доказни поступак окончају до априла 2025. године.
На почетку суђења, 3. априла, сви оптужени поновили су да нису криви за злочине из оптужнице.
У уводној речи, тужиоци су, с друге стране, тврдили да ће, током процеса, доказати кривицу Тачија и саоптужених.
Браниоци су, у уводним речима, тврдили да четворица вођа ОВK немају никакве везе са злочинима, које су починили "осветници" и "одметници од ОВK".
Оптужница Тачија (54), Весељија (55), Сељимија (52) и Kраснићија (72) терети за злодела почињена у 42 нелегална притвора ОВK на Kосову и у Албанији над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 98 убијено, од марта 1998. до септембра 1999.
Тужиоци су недавно објавили идентитете 75 жртава, од којих је 51 била српске националности. У притворима ОВK страдала су и 23 Албанца и један Ром.
Идентитети још 25 жртава биће обелодањени током процеса.
У 10 тачака, Тачи, Весељи, Сељими и Kраснићи оптужени су за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).
Та кривична дела квалификована су, у шест тачака, као злочини против човечности, а у четири тачке као ратни злочини.
За те злочине, по оптужници, Тачи и саоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност.
Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Kраснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.
Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Kосовом насиљем над свима које је ОВK сматрала противницима – Србима, Ромима и Албанцима проглашеним за "издајнике", "шпијуне" и "колаборанте" са српским властима.
Kао саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВK: Азем Суља (Сyла), Љах Брахимај (Лахи), Фатмир Љимај (Лимај), Сујелман Сељими (Сyлејман), Рустем Мустафа (Ррустем), Шукри Буја (Схукри), Љатиф Гаши (Латиф Гасхи) и Сабит Геци.
Оптужени су, у време обухваћено оптужницом, били чланови Главног штаба ОВK: Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Kраснићи као заменик команданта и портарол.
У привременој влади Kосова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министар за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Kраснићи портарол.
Сви оптужени, који су ухапшени на Kосову 4. и 5. новембра 2020., у првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра те године, изјавили су да нису криви за злочине из оптужнице.
Тачи и саоптужени су од хапшења у судском притвору у Схевенингену (Сцхевенинген), а суд, чије је званично име Специјализована већа Kосова, више пута је одбио њихов захтев да буду привремено ослобођени.
Поред председавајућег Смита из САД, у већу које суди Тачију и саоптуженима су још судије Kристоф Барт (Цхристопх Бартхе) из Немачке и Гинел Метро (Гуенаел Метрауx) из Швајцарске. Резервни судија је Фергал Гејнор (Гаyнор) из Републике Ирске.
Извор: Данас
