Све земље чланице НАТО-а сагласиле су се да ће Украјина на крају постати чланица Алијансе, али је сада главни фокус да се обезбеди да Кијев победи Русију, изјавио је неколико пута генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.

Први пут од почетка рата он се лично појавио у Кијеву, демонстрирајући тиме чврсту опредељеност савеза у овом сукобу.

Говорећи и у ваздухопловној бази Рамштајн у Немачкој, на састанку контакт групе за помоћ Украјини,  Столтенберг је нагласио да тек када се рат у Украјини заврши, Кијев може да рачуна на пријем а до тада ће му се помоћи да има снаге за одвраћање нових напада. Преведено, победите па вас учлањујемо.

Министар одбране Немачке Борис Писторијус, домаћин састанка, исто је потврдио да сада није време за одлуку о чланству Украјине у НАТО-у:

„Тај план тренутно није на дневном реду - рекао је Писторијус за Зид-Дојче Функ.

Према речима немачког министра, неће бити брзе одлуке о томе да ли ће се Украјина придружити ЕУ или НАТО-у. „Врата су отворена, али сада није време за одлуку”, сматра Писторијус.

Додао је да пријем Украјине у НАТО мора бити размотрен након завршетка рата, а „не сада, из солидарности”.

Орбан опомиње

У дану када је шеф НАТО-а саопштио да су „све чланице алијансе сагласне да приме Украјину у савез” говорећи о дугорочном гледању, мађарски премијер Виктор Орбан је и то довео сместа и јавно - у сумњу. Орбан је једном речју на Твитеру изразио изненађење због Столтенбергове тврдње. „Шта?!”, написао је у твиту Мађар, реагујући на изјаву шефа НАТО-а. Подсетио је све њих да је ширење НАТО-а на исток, и најава уласка Украјине у алијансу био један од разлога што је Русија, како је то образложио Кремљ, покренула инвазију у фебруару 2022.

Намера да се Украјина ухвати у коло с НАТО-ом није нимало нова идеја. На самиту НАТО савеза још 2008. године у Букурешту, Алијанса је пожелела добродошлицу за тежње Украјине и Грузије ка чланству. Алијанса се тада сложила да ће „ове државе постати чланице НАТО савеза”, али датум њиховог уласка у НАТО тада није одређен. Таква дистанца последњих година, и то очигледна, важна је за разумевање свега што се догађа последњих 14 месеци.

Крајем септембра 2022. године, Владимир Зеленски је објавио да Украјина конкретно подноси захтев за улазак у НАТО и то, по убрзаној основи. Објава је уследила непосредно након што је Русија објавила да припаја четири украјинска региона и одржала референдуме које међународна заједница сматра нелегитимним.

Коментаришући тада јавну жељу Зеленског, генерални секретар НАТО- а Јенс Столтенберг, признао је да остаје непромењен став блока о праву сваке земље да сама одређује свој пут и о политици  „отворених врата” савеза, али је нагласио да ће алијанса сада концентрисати напоре само на помоћ Кијеву да се одбрани.

Упорни Зеленски

Володимир Зеленски је ипак упоран у томе да Кијев уведе у алијансу. Осим реторике коју је спремио, планира да лично присуствује самиту НАТО.а који се одржава у Виљнусу у јулу.

Самиту у Виљнусу од 11. до 12. јула присуствоваће већина лидера чланица Атлантског савеза,. То укључује америчког председника Џоа Бајдена, јер се зна ко одлучује, а ко „воду носи”.

Министар спољних послова Украјине Дмитриј Кулеба тврди да Украјина неће бити задовољна ниједном другом одлуком самита НАТО-а у Виљнусу, осим позивом да се придружи алијанси. Наравно, биће позива, али „одложено”.

„Ако савезници одлуче да по питању чланства у НАТО-у 130. пут потврде политику отворених врата, онда је то за Украјину неприхватљив резултат самита у Виљнусу”, рекао је Кулеба.

Додао је да је за Украјину неприхватљива понуда за продубљивање сарадње, ако се истовремено не учини ниједан корак ка чланству у НАТО.

„У Вилњусу НАТО треба да направи корак ка чланству и одлучи шта ће се десити по питању безбедносних гаранција за Украјину између „сада” и тренутка када Украјина постане чланица НАТО-а”, рекао је Кулеба, додајући да Кијев „ни у ком случају неће доносити никакве сурогат одлуке”.

НАТО савезници не признају и неćе признати ниједну од анектираних територија као део Русије. Украјина има право да поново преузме своју територију, а савезници у НАТО-у подржавају право Украјине да изабере свој пут”, прецизирао је то већ неколико пута Столтенберг а тако нешто ће Зеленски и чути у Виљнусу. Није тешко да се погоди.

Једногласно као препрека

Али аналитичари хладније глава знају добро да би улазак Украјине у НАТО пакт довео до рата између Русије и чланица пакта. Русија би се пријемом Украјине нашла у много опаснијој позицији и вероватно би најавила ако се то догоди, где би она, када и како употребила нуклеарно оружје. То би, јасно је, охладило и уплашило оне Европљане, који су јој у првој линији.На пример, Чехе, Румуне, Турке…

За улазак у НАТО потребна је једногласна подршка чланица алијансе. То је главна „квака!“Један глас „против” или уздржан, значи да нема пријема. Игре око пријема Финске и Шведске то показују и доказују. Зато се ни неће у Виљнусу формално гласати све док се не обезбеди потпуна подршка. Алиби савеза биће - ето ми, већина, бисмо, али нисмо једногласни.

Јасно је и њима и целом свету шта би биле директне последице пријема. У оснивачком уговору НАТО-а пише да савез штити територијални интегритет сваке чланице, свим средствима. .

„Војни напад против једне чланице ће се сматрати нападом на све”, стоји у члану 5 уговора. А Украјина нема велики део територије под контролом, тачније,  суверенитетом. Пријем, свима је јасно, значио би директан тотални и велики сукоб.

Зеленски је више пута поновио обећање да ће војно да поврати сву украјинску територију коју сада држи Русија, Само да се земља осуши, да стигне тражено наоуружање и још штошта - па да крене у офанзиву.

И без обзира на све околности, Зеленски остаје упоран – да ће његова земља да поднесе захтев за убрзано придруживање НАТО:

„На истој смо страни, сарађујемо тесно, војска и наоружање нам је већ по НАТО стандардима, шта је још потребно...пита се он. Ко се заправо стварно пита, добро зна  Зеленски одговор.

Пробој одбране у бахмуту погледајте ОВДЕ.

Извор: Политика