Један од таквих примера је и ниски лет украјинских и руских ваздухоплова који је многима привукао пазњу. Необичан призор хеликоптера који лете на висини довољној да постоји реална опасност да се сударе са камионима или случај ловаца који као да крстаре кроз крошње дрвећа уместо на бескрајним висинама неба, постављају питању, зашто? Који је разлог ових необичних маневара?
Одговор лежи у жељи да се завара, или још боље речено, избегне радарски систем противника. Као системи који, поједностављено речено, функционишу по принципу „емитуј-детектуј-рефлектуј“, радари имају велики значај за исход рата претходних деценија. Емитовањем електро-магнетних таласа у атмосферу, они успостављају надзор над тродимензионалним простором који, зависно од радара, може бити различитих граница.
Пласирани електро-магнетни таласи детектују евентуално присуство противничких ваздухоплова, те такав сигнал повратно рефлектују остатку радарског система. Када је једном препознат, примера ради, непријатељски ловац, сигнализира се систему против-ваздушне одбране који дејствује по мети, односно, тежи да је неутралише. Овако поједностављено објашњење функционалне улоге радарских система не представља новину у савременом ратовању, али и пренебрегава читав низ ситуација и баријера које могу учинити да се делотворност радара унеколико редукује. Ротирајући радари који се и најчешће користе, могу бити лимитирани природним или антропогеним препрекама које се налазе око њих.
Примера ради, делотворност ових система ће бити смањена ако се налазе у долини око које су високе планине или у дубоком кањону какве реке. У идеалном случају, најбоља позиција за позиционирање радарских система би био „брисан простор“, али би их то учинило рањивијима за нападе противника.
Рањива мета
Рањивост је и разлог због чега се у војне сврхе ретко користе статични радарски системи који су по домету углавном бољи од ротирајуће варијанте. Управо због тога што на емитовање таласа могу утицати фактори спољне средине, као и сама методика слања сигнала (које се врши под углом), отварају маневарски простор који могу експлоатисати непријатељски авиони како би прошли недетектовани. Лет руских ваздухоплова тик изнад земље је инициран управо жељом да се избегну украјински радари, који таласе одашиљу тако да је много већа вероватноћа да авион буде детектован, и, врло вероватно, уништен, ако лети висини од пет хиљада метара него на висини од двадесет. Ови маневри су само један од примера ратног лукавства који се примењују у условима савременог оружаног сукоба и њихов утицај на сам резултат конфликта није занемарљив. Можда ће тако бити и на украјинском фронту.
ПОЉСКА И УКРАЈИНА ПОСТАЈУ ЈЕДНА ДРЖАВА: Први корак је учињен
Извор: Вести
