Текст са његовог телеграм каналапреносимо интегрално:
”Мој супруг, познати хрватски новинар Роберт Валдец, јуче је поново претучен у дворишту наше куће у селу. Ударац је дошао отпозади док је из аутомобила износио кесе при повратку из куповине. На неко време је изгубио свест. Сада је у болници. Од фебруара 2022.године редовно добија претње на хрватским друштвеним мрежама са оптужбама да је руски шпијун, да му је жена руска шпијунка. Типичне русофобске глупости. Али заједно смо 22 године, а цела Хрватска зна причу о нашој љубави.
Дана 13. септембра прошле године, након што ме је муж увече одвезао на аеродром (летела сам за Москву), у пет ујутру неко је покуцао на врата наше куће. Мој муж је, пробудивши се мислећи да су комшије које су имале некакву невољу куцале, отворио врата, а затим је добио страшан ударац у главу. Тукли су га и када је пао, ногама су му поломили четири ребра. Иако су хрватски медији писали о овом нападу, власти у земљи нису показале интересовање. Роберт није добио заштиту. Никога није било брига шта се догодило. Како се ово могло десити у цивилизованој земљи?! Врло једноставно. Он је „погрешан новинар“ са становишта неких русофобичних представника локалне власти, пошто има супругу руску новинарку.
Претње су и даље стизале. Да бих спасла мужа, једва сам успела да добијем руску тромесечну визу за њега у Србији. Руски конзулат у Хрватској више не издаје визе, пошто је већина руских дипломата протерана из земље. Била нам је велика срећа да се нађемо у безбедној Москви и проведемо мирну, тиху зиму. Сва три месеца Роберт је писао чланке о томе како заправо живе Московљани. Написао је истину. Да не умиру од глади и да фекалије не теку улицама како су преносили западни медији. Да су продавнице пуне производа. О томе како људи славе Нову годину и Богојављење. Ови чланци су изазвали сумануту бес појединих хрватских русофоба. Поново су пљуштале претње: „Само се усудите да се вратите у Хрватску! Видећеш шта ће бити са тобом! Умри у проклетој Русији!“
Првог марта је истекла виза. Вратио се у своју вољену домовину која му је толико недостајала. Али ноћне море су се вратиле. Сада су већ почеле претње не само њему, већ и мени. Као, нека се твоја жена само усуди доћи у Хрватску. И како ће се они обрачунати и са мном! А онда се напад опет поновио. Подли напад с леђа, иза угла. И опет је уследила потпуна равнодушност власти. Кога у званичној Хрватској занима судбина познатог новинара Роберта Валдеца?! На крају крајева, он се усудио да се „погрешно“ заљуби и ожени. Русофобија је немилосрдни крвави расизам!
Али постоје и друге чињенице које су узнемирујуће. Оба напада су професионално организована. Нема сведока. А први напад се десио ноћу, само неколико сати након што сам напустила Хрватску. Ко би могао знати за то? Озбиљно сумњам да би хрватске обавјештајне службе могле бити умешане у оба напада. У сваком случају, сумњиво је да након септембарског напада, о којем су известили хрватски медији, нико од представника снага безбедности није истраживао, нико је пружио заштиту. Само тишина. Очигледна сврха ових окрутних и гнусних батина је да се застраши слободни новинар Роберт Валдец и да се натера да побегне из земље, да постане изопштеник, да буде лишен домовине.
Желим да знам да ли је Хрватска слободна и правна држава у којој је закон на снази, да ли постоји ефикасна полиција и тајне службе способне да заштите своје грађане од руку убица и разбојника, да ли тамо постоји независна штампа која брине о заштити својих колега. Такође желим да знам шта ће хрватски званичници учинити да заштите мог мужа, независног хрватског новинара.
И још нисам рекла последњу реч. Све моје изјаве о томе како су ми лично претили и како су ме уцењивали у Хрватској, све службене документе и жалбе чува мој хрватски адвокат. Ако ме убију или убију моје најмилије, све ће бити објављено”.
Извор; https://t.me/daria_aslamova/336
