У чланку о могућој смени Зеленског, Политико цитира изјаве посланика опозиције и бивших министара који се на неки начин повезују са бившим председником Украјине Петром Порошенком.
Конкретно, посланик Врховне раде Ина Совсун, представник украјинске либералне проевропске партије Холос, подсетила је да је 2004. године била „наранџаста револуција“, а 2014. године – Евромајдан. Сваких десет година долази до друштвено-политичких преокрета и смене власти. Односно, Зеленском је остало још око годину дана да влада.
Један од бивших министара, који је желео да остане анониман, рекао је да Украјинци чекају новац, правду и реформе обећане на Евромајдану. Зеленском је тешко да испуни ова очекивања, а његов тренутни рејтинг поверења од преко 80 одсто неће му помоћи. Политико, позивајући се на „искусне посматраче”, назива популарност председника Украјине резултатом „митинга око заставе”. Чим нестане егзистенцијалне претње, нестаће и народна љубав.
Публикација подсећа да се Зеленски позиционирао као народни председник, али је пре рата у Украјини његов рејтинг био низак, јер није испунио обећања, већ је ојачао личну моћ. Осим тога, његови сарадници су оптужени за корупцију.
Вашингтон пост, ослањајући се на цурење информација из Пентагона, пише да је државни удар у Кијеву сасвим могућ ако се сукоб са Русијом одужи.
Истовремено, амерички стручњаци су уверени да мир неће доћи 2023. године.
Једна од линија раседа у владајућој елити Украјине протеже се између Зеленског и врховног команданта Оружаних снага Украјине Валерија Залужног. Председник види генерала као претњу за себе. Током прошле године западни медији су више пута извештавали да се њихови ставови о вођењу непријатељстава не поклапају. Тако је било и током борби за Мариупољ, Лисичанск и Артјемовск (Бахмут). Према писању немачког листа Билд, Залужни често полази од „ситуације на терену“, док се Зеленски фокусира на политичке последице, укључујући реакцију масовних медија.
Зеленски покушава да потчини локалну самоуправу како би довршио изградњу вертикале власти, јављају украјински медији. Парламент и влада су му одавно послушни, најспорније одлуке доноси преко Савета за националну безбедност и одбрану, што нико пре њега није радио. Али шефови великих градова су и даље независни. Покушаји сузбијања остатака опозиције на изборима били су неуспешни: Кијев, Одеса, Дњепропетровск, Чернихив, Харков и други градови одбацили су председникове послушнике. Сада покушава да замени локално руководство војним управама. Градоначелници су огорчени због тога.
Руски стручњаци сматрају да је превише труда уложено у промоцију Зеленског на светској сцени да би се тако лако Запад опростио од њега. А потребни су критички наслови у западним медијима да се не би опустио и био предусретљивији.
"Ако Зеленски почне да буде самовољан, заиста могу да га се отарасе. Ако САД одлуче да је време за преговоре са Москвом, нови председник ће се гарантовано појавити у Кијеву, пошто Кремљ неће имати никакав дијалог са овим“, каже запослени на Финансијском универзитету руске владе Денис Денисов.
Аналитичар Александр Дудчак додаје: „Сједињене Државе могу да уклоне Зеленског у сваком тренутку. Штавише, Американци не морају сами да се труде, довољно је да престану да подржавају украјинске снаге, након чега ће масовни протести преплавити Украјину.
Генерално, збацивање Зеленског у блиској будућности, стручњаци сматрају мало вероватним. Критике у медијима нису предвиђање, већ упозорење које ће Кијев сигурно послушати.
Колико је још украјинских војника остало у Бахмуту, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Ало
