Пише: Емил Влајки
Искрено речено, досађујем се. Чекам да моја два романа изађу убрзо у Француској. Једног од њих, Смрт у Јерузалему, који је већ објављен у САД, настојим да пласирам у Израел на хебрејском. Али ноћас, пошто ноћу радим, не знам што ћу са собом. По дану сам одгледао све мечеве у снукеру за свјетско првенство. Динг и Непо још нису играли дванаесту партију за првака свијета у шаху, па немам што анализирати. Музика ми се није слушала. Срећом, па имам паметан телевизор са Yоутубом. Окрећем његове канале. Посвуда Бахмут. Мислим, да је догњавио Богу и Човјеку. Досад је Вагнер освојио барем 250 посто територија тог града, али га још увијек није освојио. Након Бахмута, по учесталости, слиједи Додик са ставом о неприкосновеној државној имовини Републике Српске попраћен ратним крицима Бошњака/муслимана и дерњавом плаћеничке опозиције која жели да га спријечи да ту намјену спроведе институционално; али то је већ виђено. И Вучић се ту појављује на пар мјеста огорчен што су БиХ, Украјина и Молдавија својим уздржаним гласањем, а рушећи територијални интегритет Србије, допринијели томе да лажна држава Косова буде примљена у Савјет Еуропе (издајничка ЦГ је посебна прича). Вели он, пошто ове земље не признају наш територијални интегритет, нема никаквог разлога да ми признамо њихов. Према мени, апсолутно логично и исправно.
Таман када сам хтио угасити телевизор и ухватити се синтесајзера, појави се предамном насмијани лик Дрецуна, оног који се брине о Космету унутар државних структура Србије. Даје интервју Куриру на тему: „Како су избори на КиМ утицали на најаву формирања Заједнице Српских Општина (ЗСО).“
И тако, он прича, гестикулира, увјерава уреднике Курира како је он апсолутно у праву. Тврди како су избори у четири српске опћине до Ибра били чиста фарса пошто Срби нису гласали. И јесу, потврђујем ја у себи. Изражава огорчење што су САД дале легитимитет тим фарсичним изборима. И таман када сам мислио да више нема што рећи, његова прича је тек била почела.
Каже он, ово што се десило, не слути на добро. И наставља са разрадом овог става.
Рецимо, вели он, да Курти и компанија прихвате у потпуности добро разрађен концепт ЗСО, од стране Србије; додуше то је можда немогуће, али рецимо да се то деси. Е, наставља он, тај се концепт не може примијенити на десет српских опћина како је иницијално предвиђено, него само на шест, и то оних јужно од Ибра. Ове четири на сјеверу КиМ, имају своје легалне институционалне, албанске структуре које су признате од САД, дакле и читавог Запад, И ТО СЕ ВИШЕ НЕ МОЖЕ МИЈЕЊАТИ. Дакле, ИНСТИТУЦИОНАЛНО, ТВРДИ ДРЕЦУН, ТО СУ САДА АЛБАНСКЕ ОПЋИНЕ (иако је већина грађана српска) И НЕ СПАДАЈУ У СРПСКЕ ОПЋИНЕ. ПРЕМА ТОМЕ, СРПСКА КОНЦЕПЦИЈА ЗСО, УСВОЈЕНА ОД СТРАНЕ АЛБАНАЦА И ЗАПАДА, ЈЕ НЕПРИМЈЕЊИВА ЗА ОВЕ ЋЕТИРИ ОПЋИНЕ СА ВЕЋИНСКИМ СРПСКИН СТАНОВНИШТВОМ.
Дакле, да су Срби били изишли на изборе, ЗСО би вриједила и сјеверно од Ибра, овако, ствар је у потпуности зезнута.
Е, сада, пошто Дрецун није глуп, био је свјестан значења онога што је рекао, или можда није?
Али, неовисно од тога што је хтио или не-хтио Дрецун, ако је његова тврдња точна, испада да они који су Србима рекли да не излазе на изборе, да су упропастили ЗСО у самом његовом зачетку!
Кога то Дрецун (не)свјесно прозива? Очито не Куртија – Албанце -, јер су они тражили да Срби изађу на изборе. Можда је Дрецун мислио на челнике Српске листе?
Међутим, сада није више важно тко је за ову шизофрену ситуацију (Дрецун) крив, јер читава ствар изгледа у овом часу непремостива. Ако је Дрецун у праву, онда, по тко зна који пут, Срби себи дају аутоголове, сијеку грану на којој сједе.
Савјетујем заинтересиранима да што прије погледају ову емисију (наслов дат на почетку текста) која траје точно 17 минута и двадесет секунди, прије него што буде избрисана. Дрецуново излагање је беспријекорно.
Остале текстове Емила Влјакија прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
