Пише: Петар Живковић
Постоји веза између свјетске економске кризе која је почела 1929. године и тадашњих геополитичких дешавања у свијету. Велика Британија је дуго настојала да спријечи савез континенталних сила у Европи, наприје Француске и Русије, а потом Њемачке и Русије, односно Њемачке и СССР -а. У том циљу је користила страх Француске од јачања Њемачке.
Саша Марковић је у књизи „Манифест против империје“ написао да је власт вајмарске Њемачке деценију прије доласка Хитлера на власт настојала дипломатским путем вратити равнотежу у Европу и извући Њемачку из економске кризе. Начин за то је била ревизија Версајског споразума која би омогућила рјешавање питања граница и економске кризе у Њемачкој. Ревизија је извршена тек на конференцији у Локарну крајем 1925. године, али само кад су у питању западне границе Њемачке према Белгији и Француској. Вајмарска Њемачка се у тим условима окренула сарадњи са СССР -ом која је престала кад је Хитлер дошао на власт у Њемачкој.
Као што је успоставила сарадњу са СССР -ом, вајмарска Њемачка је планирала да створи трговачко – царински савез са Аустријом у циљу заштите од привредне кризе која је 1929. године почела у САД -у. То није дозволила Француска па су француске банке обуставиле давање краткорочних кредита водећој аустријској банци „Viner Kredianstalt“. Повлачење француског капитала је срушило ову аустријску банку која је зависила од страних зајмова, а то је приморало аустријске банке да повуку своја средства уложена у банке широм Европе. Тако је слом ове банке 1931. године изазвао велику кредитну кризу у Европи. Други талас економске кризе је почео када је дошло до слома велике њемачке банке и када су америчке банке почеле да повлаче своја средства из других њемачких банака.
Економска криза је омогућила Хитлеру да дође на власт и тада је Француска настојала да са земљама Мале антанте и Балканског савеза успостави савез са СССР -ом. Ово је био исправан геополитички избор и могао је спријечити избијање рата, али је политика сарадње са СССР -ом након неколико година одбачена у корист сарадње са Великом Британијом. То је на крају довело до рата и окупације Француске од стране Њемачке.
Де Гол је омогућио обнову француске независности након II свјетског рата, а његова идеја о Европи суверених држава од Рејкјавика до Владивостока показује да је схватио грешке које је Француска радила између два свјетска рата.
***
Данас ЕУ понавља грешке предратне Француске у односу према Русији јер корист од данашњег рата у Украјини и санкција које је ЕУ увела Русији имају само САД, тачније повлаштена мањина у САД -у. ЕУ је још у вријеме југословенске кризе гурнута у други план од стране САД које систематски спречавају сваки покушај осамостаљивања чланица ЕУ. Тада су земље ЕЗ/ЕУ гајиле илузију да ће постати геополитички субјект разбијањем СФРЈ и ширењем утицаја на подручје СФРЈ и на земље некадашњег Источног блока.
Земље ЕУ су ову политику наставиле и у украјинској кризи од 2014. године, а то је потврдила и изјава Ангеле Меркел да су преговори у Минску служили само за припремање сукоба Украјине и Русије. Данас је јасно да је таква политика лоша за све европске земље. Оснивање АУКУС пакта показује да САД не рачунају озбиљно на земље ЕУ и да не желе добру будућност за европске државе. То показује и сеоба капитала из ЕУ у САД узрокована антируским санкцијама. Зато земље ЕУ морају промјенити однос према сукобу у Украјини и обновити добре односе са Русијом. У том духу је и предсједник НР Кине рекао да земље ЕУ морају повратити свој суверенитет ако желе сарађивати са НР Кином.
Економска криза има своје објективне економске узроке јер се капиталистички систем налази у фази кад није могућ опоравак ранијег система него треба створити нови друштвено – економски модел. Ови економски разлози и геополитички чиниоци су међусобно повезани. То је добро јер стварање вишеполарног свијета омогућава стварање друштвено – економског модела која одговара свим грађанима, а не повлаштеној мањини у западним државама која је покушала да створи западну доминацију у свијету.
Европа се данас налази пред избором. Или ће обновити сарадњу са Русијом или ће доживјети судбину западног дијела Римског царства који је ушао у „мрачно доба“ док је источни дио Римског царства доживио препород. Тај избор важи за земље ЕУ и земље које желе да уђу у ЕУ. Избор није тежак, а то је сарадња са Русијом. То би значило остварење идеје Де Гола о стварању заједнице суверених држава од Атлантика до Пацифика. Такво рјешење данашње геополитичке и економске кризе је добро и за Србију (и значи повољно рјешење статуса Космета у складу са Уставом Србије), земље настале на подручју СФРЈ и друге балканске земље јер им то омогућава бољу будућност у саставу Евроазијске уније.
ПОВЛАЧЕЊЕ ИЗ ЗАПАДНИХ ДЕЛОВА БАХМУТА: Украјинци уништили стратешки важан објекат (ФОТО/ВИДЕО)
Извор: Правда
