Најновије

Књига године у Француској „Све што кријемо у фиоци“ коначно у Србији

Књига "Све што кријемо у фиоци" долази нам у издању Вулкана.

Фото: Вулкан

Све што кријемо у фиоци означава улазак у свет књижевности Оливије Руис, композиторке и кантауторке шпанског порекла, која је одрасла у Марсејету, на југу Француске. Изванредна приповедачица у овом незаборавном роману спаја фрагменте расутих живота неколико генерација темпераментних и тврдоглавих жена: од Шпаније до Француске, у хиљаду боја, у симфонији звукова и букету мириса.

Ово је прича препуна нежности али и страсти, за све оне који верују да се срећа крије у ситницама и да никад није касно да се направи нови корак, да се крене из почетка.

Стара дрвена комода, са својих десет фиока у разним бојама, сада је пред Ритином унуком. Од детињства је маштала о њој, али никада није смела ни да је додирне. Била је то једина бакина тајна, једина ствар коју нису делиле. Због тога је помало уплашена када се приближи комоди, осећа као да ће се догодити нешто посебно. И заиста, јесте посебно.

Млада жена ће отворити десет фиока и размотати нит Ритиног живота, откривајући тајне које су запечатиле судбину четири генерације. У свакој фиоци скривен је један предмет. Наизглед сасвим обични, ти предмети откривају причу о баки какву никада није познавала.

Од своје младости у Шпанији до изгнанства под Франковим режимом, Рита оживљава сећања. Док се у Шпанији спрема грађански рат, са само десет година напушта родну земљу са сестрама – без родитеља, које више никада неће видети – и одлази у Француску.

Сваки предмет крије читав један живот. Сваки предмет чува дубоку љубав, илузије, успомене, судбину жене која је остала сама и трудна, и која гледа како јој срећа измиче, све даље и даље, али не одустаје.
Рита неће крити своје радости и несреће, неће покушавати да сакрије своје мане и грешке, већ ће се представити онаквом каква је одувек била: несавршена, али слободна жена. И док прелазимо њен животни пут, прича се стеже, постаје озбиљнија, зрелија, баш као и она.
То је оно што желим да запамтиш. Наше боје. Топле, искрене. Желим да те ове жене које чине твоје породично стабло – тако различите, тако живе, тако сложене – инспиришу и помогну ти да сазнаш ко си, каквих путовања и каквих страсти си плод.

Оливија Руис у овој књизи – која није њена аутобиографија, иако се сумња да се њена прича подудара са причом из књиге – евоцира сећања на своје претке и тежину неизречених породичних тајни. Из те тишине рођен је овај роман.


Извор:Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА