Садашњи лидер ДПС-а Мило Ђукановић на тој функцији ће се задржати најдуже до 20. маја и моментом одласка са те позиције остаће и без имунитета који га штити од евентуалног кривичног гоњења. Према оцени више еминентних правника са којима је јуче разговарао портал ИН4С, питање престанка имунитета везано је са одласком са функције, те самим тим собзиром на то да је Ђукановић на председнички мандат ступио 20. маја 2018, по сили закона 20. маја му и престаје државна функција, а са њом и имунитет.
Последњи европски диктатор истрчао је своју последњу политичку трку.
Ђукановић је 20. маја 2018. године преузео функцију председника Црне Горе на Цетињу, наследивши тада Филипа Вујановића на тој позицији.
Ђукановић дужност свом наследнику Јакову Милатовићу може предати и пре 20. маја, уколико се евентулано одлучи на тај чин.
Против Ђукановића је протеклих година поднето више кривичних пријава, оптуживан је за незаконито богаћења, конфликт интереса, злоупотребе, али пријаве су често одбациване као неосноване. Да ли се и колико предмета у овом тренутку налази евентуално у фази извиђаја, а односи се на Ђукановића, није познато. Међутим, званично је потврђено да је Специјално државно тужилаштво у фебруару ове године поново узело у рад пријаву коју је Алтернатива Црна Гора раније поднијела против одлазећег председника и његовог сина Блажа Ђукановића, због наводне утаје пореза и доприноса, и злоупотребе службеног положаја.
Нови предсјеник Црне Горе, који је 2. априла добио поверење око 60 одсто грађана, Јаков Милатовић ступиће на функцију, такође, пред посланицима, највероватније на Цетињу, а не постоји законско ограничење да то буде баш 20. мај. Како ствари стоје, Милатовић ће на функцију ступити пред распуштеном црногорском Скупштином, с обзиром на то да је његов претходник Мило Ђукановић већ расписао ванредне парламентарне изборе за 11. јун.
Законом о председнику је прописано да „председник, пре ступања на дужност, пред посланицима у Скупштини Црне Горе полаже заклетву“.
– Заклињем се да ћу дужност председника вршити одговорно, часно, савесно, праведно и непристрасно, по Уставу и закону – гласи текст председничке заклетве.
Питање престанка имунитета није детаљно разрађено Уставом, као ни Законом о председнику. Ипак, наводи из члана 86 Устава јасно указују да је имунитет везан за мандат, односно трајање функције. У члану 86 прецизира се да посланик ужива имунитет, а на исти начин то право остварују и председник Црне Горе, председник и чланови Владе, председник Врховног суда, председник и судије Уставног суда и врховни државни тужилац.
– Посланик не може бити позван на кривичну или другу одговорност или притворен за изражено мишљење или гласање у вршењу своје посланичке функције. Против посланика не може се покренути кривични поступак, нити одредити притвор, без одобрења Скупштине, осим ако је затечен у вршењу кривичног дела за које је прописана казна у трајању дужем од пет година затвора – наводи се у Уставу, а на исти начин се третира и председник државе.
Иако је остао без државне функције, након пораза на изборима 2. априла, Ђукановић ће, ипак, као бивши председник Црне Горе моћи да задржи низ привилегија које му припадају у складу са Законом о председнику. Ђукановић је цео радни век до сада провео на значајним државним функцијама, заправо ротирао је функције председника и премијера, а као бивши шеф државе има право на зараду, канцеларију и службено возило. Он тренутно користи службени луксузни „мерцедес мајбах“, који је пореске обавезнике коштао око 650.000 евра, а који је упорно одбијао да врати иако је бивша влада Здравка Кривокапића имала план да га прода.
Ђукановић ће остати у јавном животу јер је чланом 14 Закона о председнику прописано да се бивши шеф државе уредно позива на државне свечаности у складу са правилима државног протокола. Одлазак са државне функције не значи и престанак коришћења државне касе јер закон прецизира плату бившем председнику, коју ће примати све док не оствари право на пензију. Дакле, по слову закона, један председнички мандат је довољан да се више не мора радити до пензије.
По престанку функције председник државе има право да користи канцеларију, да има саветника и службеника за вршење административних и техничких послова, као и право на употребу службеног возила са возачем или без њега. Ова права се могу користити најдуже пет година по престанку обављања дужности председника, а сва средства за ову намену обезбеђују се из буџета. Такође, имаће право на стално лично обезбеђење у складу са безбедносном проценом надлежних органа, у складу са законом. Свих права може да се одрекне и о томе само треба да обавести Скупштину.
Извор: ИН4С
