Суштина је у томе да је улазак Финске у НАТО угрозио руски приступ Балтичком мору и још горе по Кремљ, довео у директну опасност војну инфраструктуру на полуострву Кола. А тамо се, да подсетимо, налазе базе руских атомских подморница.  

Русија ће због тога подморнице и пратећу инфраструктуру из база у околини Мурманска, морати да пресели у Северодвинск. Макар привремено, јер та лука у Белом мору ипак није погодна за базирање подморница. Непријатељ би лако могао да минира теснац између Белог и Баренцовог мора тако да ће Русија највероватније морати да изгради потпуно нове луке, северније и источније.

Авијација далеког домета

На полуострву Кола се налази низ војних аеродрома које је Русија током  протеклих година модернизовала. Та летелишта не морају да се селе, јер руска далекометна авијација преко њих има приступ северу Атлантика. Осим тога, ти аеродроми пружају ваздушну одбрану руској морнарици у Баренцовом мору. Истовремено представљају озбиљну претњу за НАТО снаге у Норвешкој а сада и Финској. У будућности и Шведској, која је такође кренула путем уласка у НАТО.

Када је реч о Санкт Петербургу, Фински улазак у НАТО је тај град суштински одсекао од Балтичког мора. Ако Русија своје поморске ефективе одатле не пребаци у Калињинград, они би у случају сукоба са Северноатлантским савезом, били потпуно бескорисни. Наиме, прилаз Балтику из Санкт Петербурга води кроз Фински залив - између Хелсинкија и Талина. То значи да НАТО у потпуности контролише приступ највећој руској луци на северу.  

Као Лењинград

Русија ће морати да знатно ојача и копнене ефективе око Санкт Петербурга. Тај град би због свог специфичног положаја лако могао да се буде опкољен, као и Лењинград у Другом светском рату.

У случају сукоба, Русија лако може да блокира Естронију. Али, са Финском, ствари су знатно компликованије. Финска има малу, али веома способну војску, коју карактерише високи борбени морал. Због великог броја језера и шума који ограничавају употребу оклопних средстава, Финска има само 200 тенкова. Али, она има можда најјачу артиљерију у Европи – 740 топова, 1200 минобацача и око 60 вишецевних лансера ракета. Копнене снаге подељене су у седам мирнодобских бригада, од којих су две лаке, ловачке, базиране на северу земље.  Задатак морнарице, са пет подморница и 240 површинских бродова је одбрана приобаља. Авијација има око 150 авиона од којих око 60 савремених ловаца и још толико тренажних летелица које могу да се користе и у борби.

О услову за повлачење руске војске из Бахмута прочитајте ОВДЕ.

Извор: Политика