Пише: Владимир Димитријевић
КАРИКАТУРАЛИЗАЦИЈА СТВАРНОСТИ
Свим силама, опет и опет, подржавам Дејана Петра Златановића, коме суђење почиње ускоро, због чије истинске невиности је Вучић Бранковић морао да покрене сву машинерију лажи, и да „пошаље у затвор“ свог „Информерка“, познатог архилажова кловнократског квазиновинарства, који глуми невину жртву у име слободе говора.
Тако се, по ко зна који пут, показује да је тешко срушити Вучићев режим, јер он ради по принципу карикатурализације стварности, коме се, у уобичајеном демократском поретку, скоро немогуће супроставити. Ти кажеш Вучићу да је издао Косово, а он теби каже да је твом деди смрдело из уста, и „Информерко“ седам дана објављује досије о твом деди који није прао зубе; ти почнеш да штрајкујеш глађу против Вучићеве тираније, а његови кловнови почну да штрајкују глађу против опозиције ( кад је такву причу причала „Топ листа надреалиста“ мислили смо да је у питању сатира ); тебе заиста ухапсе због вербалног деликта, а „Информерко“ по задатку оде у затвор, да докаже како су Вучићеви измећари једини гоњени баш у Вучићевој Србији.
БЕЗ УСТАВА И ЗАКОНА
Миша Ђурковић настојава на томе да у овој земљи више нема Устава и закона, јер ако припадаш систему, можеш да радиш шта хоћеш, од гажења невиних на пешачком прелазу до издаје Косова и Метохије. Они са Запада који су Вучића довели на власт то су урадили свесно и намерно:“У једном недавно објављеном раду, загребачки демограф Тадо Јурић инсистирао је да је управо масовна корупција и овакав систем у којем политички неподобни не могу да добију шансу, основни разлог што се балканске земље празне. Млади људи који не желе да учествују у ланцу корупције и да буду шрафови унутар корумпираних политичких структура, након покушаја да својим радом успеју, на крају дигну руке, спакују ствари и сами или са читавим породицама одлазе у Немачку, Швајцарску или неку сличну државу. Тамо образоване и вредне људе почињу све више да плаћају, а за почетак ће бити сигурни да им макар нико неће згазити дете на пешачком прелазу.
Трагедија је у томе што управо те земље које су одредиште за нашу омладину, јесу један од главних извора за подстицање корупције и развијање свега што у својој земљи не толеришу. Уместо да овде подстичу некадашње европске вредности попут владавине, права, антимонополског система једнаких шанси, политичког плурализма, слободе предузетништва, управо они зарад геополитичких потреба подстичу све супротно од тога, док локалне елите одрађују све што се од њих тражи. Наравно од тога и сами профитирају јер добијају на стотине хиљада квалитетних радника у чије образовање нису уложили ни цент.“(1)
Устав је, иначе, устава против безакоња. Кад њега нема, сви грађани постају жртве, као што се и види у режиму Карађоза коме је НАТО дао власт над овом Проклетом авлијом.
ОХЛОКРАТИЈА
Вучићев систем, охлократија ( власт олоша ) није непознат историји. О њему су писали антички умови, попут Полибија, који каже:“Када се краљевина претвори у свој урођени искварени облик, тј. у тираниду, пропашћу обе рађа се аристократија. По овојој природи, аристократија се изрођује у олигархију, а када се народ у бесу освети вођама државе за њихове неправде, настаје демократија; временом се из њене обести и безакоња рађа охлократија“.(2)
Вучићеву охлократију родила је обест Тадићеве демократије, са све Микијем Ракићем и његовим НАТО контролорима у позадини. И ми сада трпимо што се трпети не може. Нашу децу газе недодирљиве охлократе Вучићевог кловновско – тиранског режима, наше слободне новинаре хапсе полицијски послушници Јудиног срама.
Зато се мора бити за слободу Златановића. Иначе нас све уставобранитеље чекају хапшења и робије. Ако смо стока која трпи јарам, ми ћемо то допустити. Иначе нећемо. Јер, по Алекси Шантићу, „волови јарам трпе, а не људи“ и „Бог је слободу дао за човјека“.
АНАРХОТИРАНИЈА: ШТА ЈЕ ТО?
О уводу у данашњицу писао је Срђа Трифковић још 2010. године:“Основна одлика режима анархотираније јесте неспособност или немоћ државе да стане на пут стварним кршитељима закона (анархија), уз истовремену тежњу државе да својим поданицима намеће и да ригорозно спроводи репресивне законе и норме понашања (тиранија)./.../У православној традицији постоји идеал симфоније духовне и световне власти. Тај идеал, несавршено остварен у време Немањића, заснива се на претпоставци постојања погледа на живот и свет носилаца световне власти који није у раскораку са основним вредностима хришћанског учења и традиције. У савременим околностима нужни је минимум да држава прихвата есхатолошку мисију и надисторијску суштину Цркве, која заузврат прихвата државу као историјску али и Божанску творевину. У односу грађана према држави, тај основни минимум јесте да држава не затире добро и не подржава зло./.../ После полувековног кошмара уследио је кракотрајни и варљиви предах. Сада се, нажалост, враћа време када престаје да буде могућ компромис између личног интегритета човековог и захтева државе за кротким повиновањем нормама које су у раскораку са природним правом и божанским учењем. /.../ Режим у Србији нормализује криминал и криминализује нормалност. Анархотиранија на делу. /.../Као што је мој покојни колега Сам Франсис указао пре једне деценије, на сличан начин већинско становништво западних земаља на удару је како анархије криминалне подкласе коју чине припадници „заштићених мањина“, тако и тираније државе која намеће кодексе говора и понашања, срачунате да разбију кохезију заједница заснованих на традицији, култури и колективном сећању.
Идеолошка мотивација носилаца анархотираније није у афирмацији разноликости нити заштити људских права угњетених жртава дискриминације. Њихов циљ је преваспитавање Србије, сходно идеолошким нормама постмодерног, постхришћанског, пост-хуманог Запада.“(3)
Хоћемо ли им то дозволити? Ако хоћемо, немамо се чему надати. Златановић није хтео. Зато му суде.
ПОТПИСУЈЕМ, ПОТПИСУЈЕМ, ПОТПИСУЈЕМ
Дејан Петар Златановић је човек слободе. Због тога тражим и тражићу да га кловнофашистички режим Александра Вучића ослободи, јер је невин и суди му се за слободну реч.
Подржавајући скуп у четвртак, 6. априла, на дан кад су Вучићеви подсвесни политички узори 1941. бомбардовали Београд, понављам захтеве који ће са скупа бити упућени:“1. Да Апелациони суд као другостепени у што краћем року одлучи о жалбама одбране против одлуке о продужењу притвора; 2. Да се новинару Дејану Златановићу омогући, да се у даљем току поступка, брани са слободе; 3. Да Виши суд у Београду као поступајући ослободи од оптужбе Златановића, јер дело који му се ставља на терет није кривично дело, будући да је вербални деликт давно декриминализован. 4. Да се зауставе претње, прогони, притисци и монтирани процеси против независних и слободних новинара.“
То је минимум свих минимума. И са тим се свако нормалан може сагласити.
УПУТНИЦЕ ( 4. АПРИЛ 2023. ГОДИНЕ ):
1. https://stanjestvari.com/2023/04/03/paralelni-svetovi/
2. http://iaspm.fpn.bg.ac.rs/Materijal/Polibije%20Istorije%206.pdf
3. https://www.geopolitikamagazin.com/sr-cyrl-rs/analiza/jeziva-drzava
Више текстова Владимира Димитријевића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
