Пише: Џевад Галијашевић
„Наша ужа домовина, Босна и Херцеговина, видјела је више зла од фашистичких окупатора и њихових слугу него ма која покрајина Југославије. Подли освајач вјешто је искористио тешко насљеђе прошлости, оно неповјерење и отуђеност међу народима Босне и Херцеговине, које су подржавали сви противнародни режими у Југославији, да распири шовинистичку мржњу, да закрви народе, како би њима лакше владао. Преко својих усташких плаћеника он је у Босни и Херцеговини починио такве злочине пред којим блиједи све оно што је Босна и Херцеговина у својој тешкој историји видјела. За свега неколико мјесеци убијене су у Босни и Херцеговини на звјерски начин десетине хиљада Срба, попаљени су њихови домови, рушене богомоље, уништавано све што је било српско. Ти злочини — физичко истребљење Срба — чињени су у име »хрватске Босне«. С друге стране, четници су, у служби окупатора, починили безброј злочина над невиним муслиман-ским и хрватским живљем у име »српске Босне«. Стварно су и једни и други служили и служе туђину, вршећи оно што је фашистички освајач замислио: физичко истребљење наших народа“, рекао је Родољуб Чолаковић, први извјестилац, на Првом засједању ЗАВНОБиХ-а, 25. новембра 1943. године (како тврди службена, политизована историографија) или, 26. и 27. 11.1943. како тврди друга архивска грађа . Очигледно је то, било толико битно да никада није чврсто утврђено и дефинисано. Ипак, оно што није спорно је то, да су уз поздравне говоре кључних људи Комунистичке партије Југославије, на Првом засједању ЗАВНОБиХ-а поднесена два реферата и усвојена једна Резолуција. Први реферат поднијео је, дакле, Родољуб Чолаковић „Роћко“, партизан и народни херој, родом из Бијељине,; наслов реферата је био: „О спољној и унутрашњој политичкој ситуацији“ . Поред овог реферата, на засједању је поднешен и реферат „О значају ЗАВНОБИХ-а“, који је излагао, студент, партизан и народни херој из Бања Луке, Осман Карабеговић . Других реферата није било а једини усвојени докуменат, са шест закључака, предложио је секретар Првог засједања ЗАВНОБиХ-а, партизан и народни херој из Мостара Авдо Хумо у виду „Резолуције“ проистекле из разматрања „...унутарње и вањске политике...“.
У Резолуцији (закључцима) се између осталог наводи: „...овогодишње велике побједе Црвене Армије над фашистичким хордама...“ (прва реченица Резолуције -закључак бр.1.); затим, „...народи Босне и Херцеговине не желе више повратак старог стања које је и довело до наше несреће...“ (прва реченица и смисао закључка бр.2.); затим, „...Народи Босне и Херцеговине, одричу, свако право тзв. Лондонској влади да их представља и говори у њихово име...“ (прва реченица и смисао закључка бр. 3) ; затим, „...Народи Босне и Херцеговине стварају, у заједници са осталим народима Југославије, нову, демократску, федеративну Југославију слободних и равноправних народа...“ (прва реченица и суштина закључка бр.4); затим, „...Данас народи Босне и Херцеговине, кроз своје једино политичко представништво, Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења БиХ, хоће да њихова земља, која није ни српска, ни хрватска ни муслиманска, него и српска и муслиманска и хрватска, буде слободна и збратимљена БиХ у којој ће бити осигурана пуна равноправност и једнакост, свих Срба, муслимана и Хрвата...“ (прва реченица и суштина закључка бр. 5.); те на крају, „...Срби, муслимани и Хрвати, чврсто збијени око ЗАВНОБиХ-а, упркос свим потешкоћама, наставиће у заједници са осталим народима Југославије, своју праведну и оправдану борбу до потпуног истјеривања окупатора из наше земље и уништења свих његових помагача.“ (интегралан садржај, цитат, Закључка бр. 6. Резолуције ЗАВНОБиХ-а).
И то је било све: ни ријечи о реафирмацији лажне државности о којој пјевају синови и унуци, усташа, домобрана и ханџар дивизионара у Босни.
Само југословенски антифашизам и југословенско заједништво, као гаранција и оног босанског.
Данас међутим, сви резултати антифашистичке борбе и тешког рата су поништени, а са њима је неповратно разорена и пројекција Босне и Херцеговине као заједничког простора ( у оквиру Југославије), која није ни српска, ни хрватска ни муслиманска, него и српска и хрватска и муслиманска. На овај начин, политичка природа и суштина Босне и Херцеговине, као метафоре заједништва три народа, поражена је и изгубљена заувијек.
Политичке и вјерске елите у Сарајеву, невладине организације и средства информисања – националисти, исламисти, муџахедини, вехабије и терористи... сеире над политричким лешом такве државе, глумећи да је „она ту само је мало у кризи“, док у стварности, управо они представљају, колективне убице те домовине, у чији обнављање, се узалуд заклињу. И не само држава БиХ, са њом, је заувијек страдао и тихо отишао са културне и историјске позорнице, најмањи и политички, најслабији фактор, некад државотворан народ – „Југословени“, који су пред рат чинили 7 % становништва. Стиче се утисак д је то била планирана пројекција етничке и политичке мапе БиХ, настала на линији разних, сумњивих, међународних аранжмана, геополитичких конструкција западних сила и локалних лидера. Основни смисао антифашизма, који је био у „југословенству“ као заједници, тиме је поражен.
Према свједочењу врховног команданта НОБ-а маршала Јосипа Броза Тита из маја 1944. године, које је изнио у тадашњем Лондон Тимесу, постотак муслимана у партизанским јединицама био је 2,5 посто.
Иако су се у Сарајеву, данас пробудили лажни антифашисти вриједи напоменути да су у НДХ, објективно, муслимани били, утицајно нацистичко и хрватско цвијеће: присутно у свим структурама и на свим нивоима државне власти.
Потпредсједник владе НДХ био је др. Осман Куленовић, касније др. Џафер Куленовић;
први доглавник Адемага Мешић а два помоћника проф. Хакија Хаџић и проф. Алија Шуљак;
четири министра у влади: др.Мехмед Алајбеговић, Хилмија Бешлагић, др. Мехо Мехичић и загребачки муфтија Исмет ефендија Муфтић;
потпредсједник сабора Исмет бег Гавран-Капетановић;
потпредсједник хрватске државне банке инг. Јунуз Мехмедагиц.
Дипломатски представници НДХ били су: проф. Салих Баљић и проф Хакија Хаџић!
Високи управни службеници, повјереници, стожерници и други дужносници били су: Расим Кршлак, Рагиб Чапљић, Дервиш Омеровић, Хасан Ћустовић, Мухамед Хадзибашчаушевић, Агим Угљен, др. Авдо Феризбеговић, Шефкија Балић, др. Бахрија Кадић, Хилмија Љутић и низ других.
Хрватски домобрански генерал Јунуз Ајановић (објешен у БГ 1945. с 38 хрватских генерала и виших часника);
Генерал Мухарем Хромић (мучен и објешен 45.);
пуковник Осман Ченгић, заповједник коњаничког склопа у Сарајеву (објешен);
пуковник Хасим Торлић, заповједник Б. Луке (нестао у колонама смрти); пуковник Исмет еф. Муфтић, војни муфтија ХОС-а (објешен на улазним вратима џамије у Загребу);
пуковник Салки Аликадић, заповједник пјешачке пуковније (погинуо на Озрену);
пуковник Авдага Хасић, заповједник 12. усташког здруга и замјеник заповједника 12 дивизије (самоубојство у Аустрији уз посљедње ријечи "Нема више НДХ, нема ни тебе Авдага“);
пуковник: Ибрахим витез Пирић-Пјанић, замјеник заповједника 12. усташког здруга;
пуковник Асим Тановић, заповједник 7. усташке пуковније (објешен 45.);
пуковник Хусеин бег Бишчевић, заповједник 4. пука и замјеник 13. драговољачке дивизије (нестао у колонама смрти);
пуковник Шемсо Хасандефић, заповједник града Сарајева (објешен 45.);
пуковник Мухарем Агановић, заповједник оружницког крила за Источну Босну (заробљен, осуђен на 18 година, уморен у затвору);
пуковник Шемсо Хајровић, судац војнога суда (објешен у Мостару);
пуковник Мехмед Ридановић, лијечник (нестао у колонама смрти ).
ДОПУКОВНИЦИ: Акиф Ханџић, Мухамед Хаџиефендић, Михат Топчић, Сирија Хаџић, Ферид Церић, Аднан Демичић, Хасан Саршчевић.
БОЈНИЦИ:Неџиб Тафро, Ахмед Церић, Тахир Алагић, Идриз Делић, Хасан Ћатовић, Хасан Сарачевић, Османагић
Први заповједник Црне Легије био је Бећир Локмић.
Предходне делове фељтона прочитајте ОВДЕ.
Сутра на Правди наставак Исламисти нацисти – лажни натифашисти
Извор: Правда
