Пише: Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра “Мајак”
Колективни запад је ангажовао све своје капацитете како би снабдео Украјину оружјем и војном опремом као и новцем у жељи и намери да рат траје што дуже. Што дуже рат траје предпоставка је њихова да ће исрпљеност Русије бити већа и да ће Русија не само да се сломи услед епске украјинске контраофанзиве него и да ће економске санкције да узму свој данак и да настане толико жељени хаос у руској држави. Народ у Русији треба да буде тај, како планирају западни планери, који ће срушити сопствену власт и наравно довести неког по жељи и вољи запада.
Увођење толико жељене демократије у Ррусију треба да буде праћено са преузимањем свих ресурса и природних богатстава Русије на које су страни лешинари одавно бацили око. И не само да су бацили око него већ деценијама предано раде како би успели да остваре свој циљ.
Разарање Русије и њене самосталности је врхунски циљ западних центара моћи који не штеде туђе животе како би дошли до својих привилегија и профита за које сматрају да само њима припадају. Данас су то украјински животи који се троше без лимита како изгледа на терену али сутра већ могу бити грузијски, казахстански, балтички па што да не и фински од пре неки дан.
Све те земље су добиле ореол демократије и поштовања људских права, наравно само на папиру, јер ми у Србији добро видимо како исти тај шаблон функционише на Косову и Метохији па и на другим деловиме бивше Југославије где су Срби били и остали мета и једини народ који нема право ни на метафизичку правду ни на физичко постојање. >Исти шаблон на мањем и слабијем моделу званом Срби и Србија су примењени и за овај већи и сласнији залогај зван Руси и Русија.
Жртве које ће поднети други у реализацији циљева колективног запада никада не могу бити превелике макар били и колосално огромни као што је то сада пример у Украјини чији народ гине да се нико ни не запита зашто и због чега. Ни Срби ни Руси нису против запада ни у једном моменту били само су тражили своје право на постојање и за то су се право и борили вековима.
Од светске јавности се крију размере разарања украјинских градова као и становништва од којих се више од 25 % иселило већ за годину дана сукоба у Украјини а о размерама броја погинулих, рањених и несталих се не сме ни говорити па чак ни мислити. Они нису ту да се броје него да се искористе као подлога за новац који долази на њиховој несрећи. Да ли се зна где тај новац завршава? Сигурни смо да они који га контролишу знају и где иде а то сигурно није за добробит украјинске државе нин народа.
Напади на цркву и проглашавање свештеника да су руска агентура је толико бесмислено да би било логично да буде смешно али реалност каже да је тотално трагично. Хапшење свештеника и паљење цркава је последњи стадијум пред сам крај и слом онога ко је спреман да чини таква злодела. Предстојећа дуго најављивана украјинска контраофанзива која ће показати сву немоћ западних стратега и њиховог прецењеног оружја пред силом али још и више пред правдом која долази са истока и то не само од Русије која је овде предмет напада.
Бахмут је буквално пред падом и још ћемо сачекати још који дан како би цео са свив предграђима био ослобођен али колику жртву је поднела украјинска војска и украјински народ због маркетиншке приче која је требало да донесе украјинској власти још оружја и опреме као и још више новца а по цену десетина хиљада мртвих украјинских војника у Бахмуту.
Видимо огромне напоре које Русија и Кина улажу како би повратили баланс светских сила, како би на новим начелима поштовања међусобних интереса и безбедности гради мир и благостање. Последњи догађаји на блиском истоку показују да тај трент има узлазну путању и да има наде да се неки сукови могу прекинути јер су потпуно бесмислени и практично су наметнути и увезени баш из тих центара моћи који се налазе на западу. Иран је поново успоставио дипломатске односе са низом земаља исламског света из ког је пракјтично био изопштен у нечијем туђем интересу. Данас је чак и Саудијска Арабија поред изненадног отопљавања односа са Ираном објавила и да зауставља рат у Јемену који бесни већ годинама а чији је управо Саудијска Арабија главни актер. Да ли су геополитичке промене тектонског карактера почеле спровођењем Специјалне војне операције у Украјини од стране Руске Федерације остаје да нам време потврди али све говори у прилог томе. Свакако се чини да су се и друге земље ослободиле и да желе да воде политику у складу са сопственим интересима а не слепо и послушно извршавајући налоге из САД-а. Што пре схвате властодршци у САД-у да овај тренд не може да се заустави биће и њима лакше да се окрену сарадњи а не непријатељствима.
Без обзира на тренутну мрачну процену развоја могућих ратних сукоба у Европи уколико преовлада бар мало разума у тако експлозивној ситуацији овај свет има шансе да крене у једном новом смеру који ће можда имати светлију будућност.
Извор: Мајак
