Најновија одлука Албина Куртија и његове владе, којом се потврђује да ће више од 138 хектара српске земље једнострано и нелегално бити одузето од српских домаћина у општинама Лепосавић и Зубин Поток додатно је унела немир у иначе крхки и привидни мир на северу Космета. Нарочито због чињенице да ће косовске привремене власти овде да граде или планирају да граде полицијске и такозване војне базе. Очигледно је да су две јавне расправе о овом питању, одржане 15. и 21. фебруара у општинским зградама у Лепосавићу и Зубином Потоку, имале за циљ да „замажу очи” не само Србима него и да наводно покажу западним менторима Приштине како на „демократски” начин врше експропријацију. Прекјучерашњу одлуку Куртијеве владе не одобравају ни представници ЕУ, ни Европског парламента, али није извесно шта ће бити предузето да се спрече даљи кораци приштинских власти и да ли ће оне одустати од своје намере.
Током ноћи већ је никла база у Горњем Јасеновику (Бранково брдо), надомак прелаза Јариње и Брњак, а постављен је и пункт Росу (база специјалне јединице косовске полиције), на Бистричком мосту, на магистралном путном правцу Косовска Митровица – Лепосавић. Српски домаћини најављују да ће и голоруки бранити своју земљу, а један житељ Дрена који је вековима на свом имању, каже за „Политику” да „по цену живота, Срби неће дозволити Приштини да на брду Ђоковац, на које се наслањају куће и имања Срба из Дрена, и села Засеље, подигну базу”.
„Нека ударе на нас. Нека пуцају. Да ли нама треба живот какав су они замислили. Да ли треба да страхујемо да изађемо из куће, да одемо у башту, да одемо у наше воћњаке, њиве, на гробље, када знамо да нас нишане са свих страна. Росу је даноноћно овде, у Абрашком Лугу, али смо и ми ту. Није нам право када знамо да нас са брда посматрају кроз снајпере, али ми смо на своме, никога не дирамо, не угрожавамо. Тражимо да склоне грађевинске машине, да се повуку и дефинитивно оду”, казао нам је овај мештанин.
Исто каже и његов средовечни суграђанин који је пре неколико година почео да се бави узгојем поврћа у пластеницима и своје производе пласира не само на северу Космета, већ и у централној Србији. „Не одустајемо од захтева да се повуку све грађевинске машине из Абрашког Луга, да се повуку специјалци Росу и да Приштина одустане од отимања наше земље. Уколико наставе са радовима, након најновије одлуке, голоруки ћемо бранити наша имања. Животе ћемо да положимо за нашу земљу”, у телефонском разговору нам каже Србин из Дрена, који је као и остали од 2. фебруара даноноћно на стражи, да се не би наставили радови крај дела магистралног пута из правца Лепосавића ка Лешку и Јарињу.
Поручује да је српски правни тим поднео жалбе, али сумња да ће Курти поштовати право и правду. Ни Срби у Ибарском Колашину, којима је отета земља, а који не смеју но до својих имања која се налазе у близини саграђене базе на Бранковом брду, не очекују да суд реши питање њихове отете земље. „Зар ико верује у косовски суд. Па, Росу нас пресреће, малтретира, не смемо до својих атара јер смо на пушкомету до зуба наоружаних специјалаца. Ситуација је изузетно тешка, дотле да је на ’ивици ножа’”, каже за „Политику” становник Ибарског Колашина, чија је кућа у близини места где су у јуну прошле године, преко ноћи, Албанци саградили базу на десет хектара отете српске земље.
Извор: Политика
