ЦРТА је имала саговорника, који открива како се врше притисци на запослене да присуствују скупу, али и на који начин се запослени у јавном сектору држе у "послушности" кроз примену механизма закључивања уговора на одређено време дуже него што је то законски прописано.
"Знате шта, иде се за Београд, па ти види, ти си на уговору"
Саговорник: Није да они врше сад не знам какве притиске на мене, они само позову телефоном и кажу 26. маја - знате, чули сте, биће скуп у Београду.
Истраживачица: А ко Вас зове телефоном?
Саговорник: Ви знате да је руководство свих јавних предузећа из редова режимске станке са купљеним дипломама, наравно, итд. Битно је да су послушни, људи су тотално нестручни. Kад се дешава неки такав скуп, било политички или… У ствари сви су политички… Они зову телефоном.
Истраживачица: Неко Вас зове из фирме?
Саговорник: Не зове директно директор или заменик директора, али по њиховим директивама зову други. Мене конкретно звала је снаја директора. У суштини, она највише и зове.
Истраживачица: Она ради у истом јавном предузећу?
Саговорник: Да. Рекла је: "Знате шта, иде се за Београд." Ја морам да видим да ли нешто имам у плану, да видим са породицом, са шефом… Kаже ми: "Па ти види, ти си на уговору". Ето тако то иде, тим речима, што значи - размисли да ли ћеш да добијеш следећи уговор ако не кренеш. Ја на петнаест дана потписујем те уговоре. Нисам само ја, они константно зову људе.
Истраживачица: Најотвореније су Вам рекли то за уговор – ако не одете на митинг да ћете трпети последице?
Саговорник: Тако је, тако је. И нисам ја једини. У овом јавном предузећу има доста запослених који раде по том принципу замена. Неки раде и дуже од мене, по седам-осам година, неки две-три године, небитно. Али они раде у том фазону, зову отприлике само те људе који су на одређено. И свима исти услов: "Размисли, ти си на одређено, требало би да размислиш." Ја, наравно, то схватам као претњу, као да ћу да сносим неке последице.
Истраживачица: Шта сте Ви одговорили?
Саговорник: Ја сам рекао да не могу сада да кажем и остало је да се чујемо наредног дана. Ја њу нећу да зовем јер нећу да идем на тај скуп, као и на претходних, не знам, десет скупова. Не зову ме на сваки јер сам ја на таквој позицији да не могу лако да доведу човека да ме замени, па ме то мало спасава. Иначе би ме заменили првом приликом кад сам рекао да нећу да идем.
Истраживачица: Па шта мислите, да ли ћете заиста да сносите неке последице ако не одете на скуп 26.5?
Саговорник: Пазите, ја претпостављам да ћу да сносим последице и због тога што нисам отишао на скуп, а и због тога што сам оснивач једног удружења. По цену отказа ја не желим да учествујем у томе.
Истраживачица: Шта мислите, Ваше колеге које су добиле позив које имају исто уговор као Ви, да ли ће да иду на митинг?
Саговорник: Да, већина да.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Механизам за послушност - вечита замена
Ја радим већ шест година у ЈП, али по уговору на одређено време. Радио сам законски две године на одређено, истекло је то, има сад ту нека рупа у закону, колега оде на годишњи одмор, док је он на одмору, ја га мењам. Ми то кажемо "веже ме за њега", ако је он петнаест дана на боловању, ја петнаест дана имам уговор.
Истраживачица: Ви сте у статусу да сте увек нечија замена?
Саговорник: Да, већ четири године. Две године сам био на одређено, на шест месеци сам потписивао уговор, сад сам на по 10-15 дана, у зависности од тога колико колеге имају одмора. Ја чувам све уговоре које сам потписао, за шест година имам више од 100 уговора, можда је то вама чудно, али њима је то као добар дан. Сад сам потписао уговор, могу за пет дана да потпишем следећи. Али да имам 100 уговора, то нема нигде.
Одлазак на митинг из страха или због користи?
Истраживачица: Да ли ти људи који иду имају неку корист или је то само страх да им се неће продужити уговор?
Саговорник: Не могу да вам кажем. Ја сам ишао пар пута, бићу искрен, био сам једном у Београду, једном у Мерошини. Али ја кад уђем у аутобус, мени је све јасно: 50 одсто људи ту је зато што мора, уцењени су због уговора. Неки од њих су у сталном радном односу, можда њих 10 одсто, који су купили дипломе, па да би им се признала факултетска диплома. А других 50 одсто је тотално неписмено, они не знају што су пошли, немам појма, да виде Београд, није ми јасно. Или стварно верују у то. Добар део људи, можда две трећине, су уцењене због посла. Људи су губили посао због тога, били су на одређено и нису хтели да иду. На први скуп на који су позвани нису хтели да оду јер нису знали које су консеквенце, нису отишли и није им продужен уговор. Наравно, они кажу, немамо више потребу и то је то, они су папиролошки скроз заштићени. Kакав је систем код нас, нико им ништа не може, можемо само да их провлачимо кроз новине, њих то уопште не дотиче.
Одлазак на митинг организовано аутобусима
Истраживачица: Kажите ми како се скупљају, они вас зову и сви запослени организовано одлазе из јавног предузећа?
Саговорник: Тако је. Не иде се директно из јавног предузећа, него из неких градских одбора. Мени су рекли пар пута дођите до бензинске пумпе, одатле креће аутобус. Дошли смо тамо до аутобуса да ме виде одређени људи. Ја се вратим кући, аутобус оде. Ишао сам и са неким тако одборима. У већини случајева аутобуси крећу од бензинске пумпе, конкретно 26.5.2023. аутобуси крећу, два аутобуса, директно из фирме. Не крећу испред фирме него ће у аутобусима бити само људи запослени у овом јавном предузећу.
Истраживачица: Позвани су сви, и који су чланови и који нису?
Саговорник: Сви који су на одређено време, сви. У принципу тако функционише свака јавна фирма. Само што ће то да буде - већина је свесна неких ствари - то ће да буде у радно време, људи ће морати да напусте радна места, наравно за то неће бити никаквих консеквенци. Неће нико да их казни јер је то организовано.
Истраживачица: Је л’ ће они добити још нешто, како се то рачуна, као радни дан?
Саговорник: Kао радни дан зато што је у радно време, накнадно ћемо бити обавештени о поласку, претпостављам да ће да се крене око 10-11 часова, људи морају 2-3 сата раније да изађу са посла. Нико неће бити кажњен јер су добили незванично одобрење директора да могу да напусте радна места.
"Њих не занима какав сте радник, већ само да ли долазите на митингде и колико радите за странку"
Истраживачица: Малопре сте ми поменули да сте дошли само до аутобуса неком приликом да вас неко види, јел то неко води евиденцију, прави списак испред аутобуса?
Саговорник: Сад ћу да вам кажем, - кад уђете у аутобус, иде списак. Сви се уписујете по списку. Има људи који уђу и сликају да би имали документовано у телефону. Сад је дошао неки човек, који је главни за наш регион, повереник неки који се пита ко ће бити запослен, а ко неће. И сад он дође и каже нашем директору да видимо списак. И прочита се неко име и он каже да видимо где је он био, шта је радио… Њих занима само на скуповима да ли се појављујем, да ли сам им лепио плакате, колико сам гласова одвукао и то. Њих не занима какав сам радник, да ли сам квалификован, како радим, не, то их не занима.
Истраживачица: Значи, ако учествујете у активностима у корист странке, све је у реду, без обзира на то какав сте радник?
Саговорник: Управо тако, стопроцентно их не занима да ли сте добар радник, да ли сте квалификовани, само колико сте активни у странци и колико радите за странку. То су мени директори рекли у лице. Директор јесте из XXX (име странке), то што ја не идем на скупове покрива ме јер не могу лако да ме замене, не могу да доведу другог на моје радно место јер је специфично. Ја сам XXX (радна позиција), тако да не могу, ако доведу неког ко не зна, пола града ће сносити последице. И онда сам ја ту донекле заштићен, али све има своје границе.
Истраживачица: Је л’ има оно што сте поменули, свако јавно предузеће има квоту?
Саговорник: Свако јавно предузеће има део, 50, 100, 30 људи, не знам, људи који су из неких одбора. Е сад они питају то, они су мени јуче рекли да идем са својом фирмом ако ме не зову да идем са својим месним одбором. Значи, они не знају да ја нисам ни у једном месном одбору, да нисам њихов члан.
"Не пријављујем јер не верујем институцијама"
Истраживачица: Да ли сте размишљали некад о пријављивању, да одете и кажете - ево звали су ме са посла да идем на политички скуп?
Саговорник: Јесам, размишљао сам, али и неко ко није много паметан може да схвати ову ситуацију.
Истраживачица: Је л’ мислите да је бесмислено, кад бисте отишли у полицију или у тужилаштво, мислите да бисте само имали неке последице после тога?
Саговорник: Само бих имао последице, то гарантујем, изгубио бих посао сигурно. Супруга би изгубила посао, али она ради у приватном сектору који нема везе са јавним сектором и са политиком. Пошто власници тих приватних компанија имају везе са политиком, вероватно би и они морали да одреагују. Знате како, зашто немам поверење у институције? Та странка која је на власти зна моје податке боље него било која обавештајна служба у нашој земљи, или страна. Где радим, ко су чланови моје породице, матичне бројеве, бројеве личних карата, бројеве здравствених картона, они све имају, и онда ми кажете да ли им верујем, па мислим – не верујем.
Извор: ЦРТА
