Како је навео, та група земаља укључује балтичке и источноевропске земље, међу којима су: Литванија, Летонија, Естонија и Мађарска.
По речима Херша, украјински председник не пристаје на то и почиње да губи подршку суседа.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Зеленски Американцима ради иза леђа
"Вашингтон пост" је прошле суботе објавио експозе у ком наводи да је, према подацима америчких обавештајних служби, украјински председник Владимир Зеленски радио иза леђа америчке администрације и залагао се за више ракетних удара на територији Русије.
Америчка администрација је те наводе демантовала, тврдећи да Зеленски никада није прекрио своје обећање да неће користити америчко оружје за напада не Русију. У очима људи у Белој кући, Зеленски не може да направи ни најмању грешку, наводи Херш.
Херш је раније објавио да амерички председник Џозеф Бајден добија непотпуне обавештајне податке о сукобу у Украјини, као и да он не воли да чита детаљне извештаје који завршавају на његовом радном столу.
Док званичницима у Белој кући и спољнополитичкој служби није јасно шта Зеленски ради, обавештајној заједници коју нико не жели да чује очигледно јесте. У исто време, кланица у Бахмуту се наставља, а та битка једнако је бесмислена као и она у Вердену током Првог светског рата, пише искусни амерички новинар.
Људи који воде данашњи рат — у Москви, Кијеву и Вашингтону — нису показали интересовање чак ни за привремене преговоре о прекиду ватре који би могли послужити као увод у неко трајније решење, наводи Херш. Сада се говори само о могућностима касне пролећне или летње офанзиве обе стране.
Нешто се, ипак, кува у владама земаља у централној и источној Европи, које традиционално важе за отворене пријатеље Украјине и непријатеље руског председника Владимира Путина.
Ту групу земаља, коју предводи Пољска, Русија више не плаши, те је почела да у тајности подстиче председника Зеленског да оконча рат - подношењем оставке, ако буде потребно - као и да започне процес обнове земље, наводи Херш.
Зеленски не одустаје од својих позиција, али полако губи приватну подршку својих комшија, показују подаци америчких обавештајаца.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 17, 2023
Украјинске избеглице један од разлога промена става у источној Европи
Један од главних разлога који стоје иза промене става источноевропских земаља је и судбина више од пет милиона украјинских избеглица које су регистроване у земљама Европске уније у складу са споразумом о привременој заштити. Реч је о људима који су добили право на боравак, рад, становање, социјалну и здравствену заштиту.
Извештај Високог комесаријата УН за избеглице тврди да се, поред наведених пет милиона Украјинаца, у ЕУ налази још око три милиона људи који нису пријављени, а који су у њу ушли након што су пограничне земље прошлог фебруара укинуле ригорозне контроле на граници са Украјином.
Петнаест месеци након почетка сукоба, многе државе у ЕУ почеле су поново да уводе строже контроле на граници, али су свесне да се избегличка криза неће окончати докле год борбе у Украјини буду трајале.
Извештај УНХЦР-а показује да је, услед слободе кретања између Украјине и Балтичких земаља и земаља у западној Европи "изузетно тешко утврдити колико је тачно Украјинаца дошло у Европску унију у последњих неколико месеци и где се они сада налазе". У извештају се тврди и да су "велика већина избеглица жене и деца", као и да је трећина њих млађа од 18 година. Седамдесет три одсто избеглица су радно способне жене, многе од њих са децом.
Фебруарска анализа европског избегличког проблема од стране Савета за спољне послове показала је да су "десетине милијарди долара" хуманитарне помоћи дате суседима Украјине током прве године рата. "Пошто сукоб улази у другу годину и не назире му се крај", пише у извештају, "експерти су забринути да су земље домаћини све уморније".
Како наводи Херш, он је пре неколико недеља сазнао да је америчка обавештајна заједница свесна да поједини званичници у западној Европи и Балтичким земљама желе да виде крај сукоба. Они сматрају да је време да Зеленски пристане на преговоре о коначном решењу сукоба.
Главни заступници те иницијативе су, како наводи искусни амерички новинар позивајући се на изворе из америчке администрације, Пољска и Мађарска. "Мађарска је велики играч, као и Пољска и Немачка, и они покушавају да убеде Зеленског да промени став", рекао је Хершов извор.
Европски лидери су јасно ставили до знања да "Зеленски може да задржи оно што има" — вилу у Италији и интересе у офшор банковним рачунима — "ако постигне мировни споразум чак и ако мора да буде исплаћен, ако је то једини начин да се договоримо."
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 17, 2023
Зеленски није спреман за компромис
Зеленски је до сада одбијао те предлоге и игнорисао понуде великих сума новца које би му олакшале да се повуче на своје имање у Италији. Бајденова администрација не подржава споразуме који би укључивали повлачење Зеленског, док Француска и Велика Британија "исувише дугују" Бајдену да би му се успротивили.
Амерички званичници, ипак, не могу да игноришу оно што је обавештајној заједници добро познато - да Украјини понестаје новца и да ће наредна четири месеца бити кључна. Земље источне Европе се залажу са споразум, али још увек нису сигурне на који начин да убеде Вашингтон да обустави своју подршку Зеленском.
Зеленски, с друге стране, убеђује западне земље да "ако желе да добију овај рат, морају да му пошаљу још новца".
"О свему томе се говори унутар америчке обавештајне заједнице, али није јасно колико тога долази до самог Бајдена и његових саветника", тврди Хершов извор. "Ми и даље обучавамо Украјинце како да користе авионе Ф-16, који ће Русија оборити чим дођу на ратиште. Мејнстрим медији су и даље посвећени Бајденовом наративу о 'великом сатани' у Москви, док руска економија пролази одлично."
"Европски проблем је то што Бела кућа жели да Зеленски остане на власти, док други, попут Русије и неких европских земаља, желе да он оде", рекао је Хершов извор.
Није јасно да ли је председник Бајден уопште упознат са детаљним сазнањима америчких обавештајних служби. Како пише Симор Херп, светлу тачку представља шеф ЦИА Вилијам Бернс, који је био амбасадор у Москви и који се противи неким од грешака америчке спољне политике.
"Он не жели да буде пацов на броду који тоне", тврди Хершов извор.
Извор: РТ
