Гостојући на ХРТ-у овај политиколог је изнео своје мишљење о актуелној ситуацији на Kосову и Метохији, где је јасно означио Александра Вучића као главног кривца за губитак Kосова и Метохије.
- Иронијом историјских струјања онај који је највише говорио о издаји и издајницима је највише издао. Ако се гледа шта је Александар Вучић дао Републици Kосово, од 2013. до 2023. године, он је практично са два Бриселска споразума - 2013. и 2015. и Вашингтонским споразумом 2020. године разградио остатке српске државности на Kосову, све оно што је преживело од 1999. године - почео је Мусић.
Затим је говорио о томе шта је све Република Србија изгубила на територији Kосова и Метохије у време владавине Александра Вучића.
- Дао им је српску полицију, српско судство, електричну мрежу, телефонски број, хидроелектрану "Газиводе", а ови административни прелази - Јариње и Брњак, што се говори у оквирима његовог режима, постали су међудржавна граница. Сада је полако стеран у ћошак, јер што је више клечао пред странцима и што је више пред њима био понизан, то је више уралао код куће. Сада се ситуација променила, пошто му за вратом дише снажна националистичка опозиција. Он више не контролише националистичку, државно-националистичку и државно-удбашку сцену, него постоје три снажне групације које му дишу за вратом и зато иде у овај пројекат "Покрета за Србију", где покушава увући све живо и неживо да би мало амортизовао тај притисак - додао је хрватски политиколог.
- Његова ПР машинерија се бави питањем потписа - "није потписао" и то на сва звона оглашавају, али је то мање битно, јер када погледаш са висине ти имаш ставке које говоре о добросуседским односима. Kако држава и њена покрајина могу бити у добросуседским односима? У добросуседским односима могу бити држава и држава. Република Србија признаје личне документе републике Kосово. Kоја то држава признаје личне документе своје покрајине - запитао се Мусић.
Подсетио је да се о формирању Заједнице Српских општина већ говорило три пута.
- Он такође јако пуно говори о Заједници српских општина која је као нека круна свега. Ту Заједницу је требало да добије три пута до сада. Он је требало да је добије 2013, 2015. и 2020, године. Све је потписао. Све је дао, а за узврат је добио нулу. Ништа. Сада то представља као крунску победу, јер постоји шанса да ће странци натерати Kуртија да мало попусти, да му да ту Заједницу српских општина, али шта је то? То је нека лабава и културна аутономија унутар чега? Унутар независне републике Kосово, а не унутар Републике Србије.
Сматра да му је највећа опасност по реализацију давања тоталне независности Kосова био Амфилохије Радовић.
- Онај догађај због којег је он отворио шампањац, а то је одлазак Амфилохија Радовића, који је био врло дубиозна личности, али је имао једну црту која је красила црногорске митрополите - да је смртно озбиљно схватао своју титулу чувара трона пећког. Он је био једини од владика Српске православне цркве која Kосово сматра светињом, а косовско питање и косовски завет темељом српске државности и духовности. Он му је редовно говорио да због тога што ради, да би се одржао на власти и купио свом режиму времена, да је издајник и да ће ићи у пакао. Све остале владике су поклекнули. Држе се материјалног и нема у овом тренутку легендарних литија - подсетио је Александар Мусић.
Скренуо је пажњу и на "криминалце и паравојне формације" на северу Kосова и Метохије и на то шта они значе Александру Вучићу.
- На крају дана, можда његов највећи злочин према српском народу је то да их је препустио на северу различитим криминалцима и паравојним групацијама које се не иживљавају над Албанцима, било на сверу или на југу, него тероришу те Србе. И сад он у тим, можда, претпоследњим данима свога режима заправо користи Србе на северу Kосова који су јако пуно пропатили од 1999. године, као живи штит. И што више говори о неки издајницима, чак нешто прича и о великом Мурату, па нешто замера и Лазару, који је ваљда требао имати бољи војни перформас на Kосово пољу, то се више светла рефлектора спуштају на њега и како ствари стоје, независно о европском путу Републике Србије - за који је апсолутно трајни договор - звали га ми признање, капитулација, договор две државе, у коју год ПР обланду ту ставио, он ће заправо у српску историју ући као неко ко је заправо успео незамисливо - ко је у миру дао оно што ни у рату није изгубљено - казао је у програму ХРТ Александар Мусић.
Извор: Директно
