„Сабор упућује апел надлежним међународним инстанцама за заштиту светиња, народа и имовине православних Срба на њиховим вековним огњиштима, као и позив косовским Албанцима за саживот у миру и међусобно поштовање, следујући притом јеванђелском позвању Цркве да тражи мир и да га сведочи свима, без обзира на веру и нацију“, истиче се у саопштењу Сабора.
Како је пренела Информативна служба СПЦ, током овогодишњег заседања Сабора, одржаном у Храму Светог Саве у Београду, од 14. до 20. маја, детаљно је саслушан извештај о стању Цркве на Косову и Метохији.
На скупу је поново истакнуто да је Косово и Метохија заветна српска земља и неотуђиви саставни део Србије, а да самопроглашена независност те покрајне нема упориште ни у праву, ни у моралу, ни у историји – „о правди Божјој и људској да и не говоримо“.
„Да није тако, не би из познатих центара моћи био вршен притисак без преседана на Србију да призна илегалну насилну сецесију тог интегралног дела своје територије и да га се тако сама заувек добровољно одрекне“, пише у саопштењу.
Како се наводи, Сабор је учинио две посете током свог заседања – председнику Републике Србије Александру Вучићу и принцу Александру Карађорђевићу, на њихов позив и саборски оци су са дужном пажњом саслушали излагања својих домаћина о неколико питања важних за наш народ, а посебно о текућим и предстојећим притисцима који се тичу дијалога о Косову и Метохији.
„У разговору са председником наглашено да је јединство народа, поготову у временима великих искушења, стуб очувања државе и националних интереса и да Црква има изузетну улогу у очувању тог јединства“, истиче се у саопштењу.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Део своје пажње Сабор је поклонио и питању, како је наведено, пољуљаних међурелигијских односа унутар босанскохерцеговачког друштва, све учесталијим изјавама верске и националне мржње, изношеним како од верских представника, тако и од појединаца представника јавног и политичког живота, а у том контексту и о раду Међурелигијског вијећа у Босни и Херцеговини.
На овогодишњем заседању Светог Архијерејског Сабора посебна пажња је посвећена теми коначног решавања канонског статуса архијереја Православне Охридске Архиепископије у светлу прошлогодишње одлуке Сабора о враћању у канонски статус и успостављању литургијског јединства – и последичној одлуци о додели Томоса о аутокефалији – Македонској Православној Цркви – Охридској Архиепископији.
„У том циљу Сабор је донео одлуку о додељивању канонског отпуста јерархији ове аутономне Цркве од стране Српске Православне Цркве и њеном интегрисању у Синод Македонске Православне Цркве у складу са свештеним канонима и Уставима наше две помесне Цркве, као и раније постигнутим договором Синодâ све три црквене структуре“, додаје се у саопштењу
На саборским седницама су разматране и последице неканонског деловања Румунске Православне Цркве на канонским територијама епархија тимочке и браничевске, али и стање наше Цркве у окружењу и свету.
Сабор је, такође, посветио пажњу и духовним и геополитичким последицама ратног сукоба у Украјини.
„Посебно је разматрана тема страдања Украјинске Православне Цркве од стране актуелних власти у Кијеву, одузимање њене имовине, храмова и манастира, расељавање монаха, прогон појединих архијереја и лишавање њених припадника основних људских права и слобода гарантованих међународним конвенцијама. Овим поводом Сабор поново подиже свој глас у заштиту обесправљене и прогоњене једноверне браће апелујући на релевантне међународне институције да спрече ову неправду“, наводи се у саопштењу, преноси Спутник.
Извор: sputnikportal.rs
