Пише: Емил Влајки
Требало ми је неколико дана да у потпуности схватим што се дешава у вези масовних протеста у Београду. Да је то успјешан покушај покретања обојене револуције, било ми је јасно од самог почетка. Било је довољно виђети тко стоји на челу „неполитичког“ покрета, личности попут Маринике Тепић и иних који бране албанске интересе у лажној Републици Kосова, и тко врши бјесомучну пропаганду против насиља у Србији, Н1 и Нова –њихова наводна брига ове врсте би изазивала подсмијех да догађаји нису трагични. Напали су, по обичају, све оне који се с њима не слажу, који се противе увођењу западних насилних вриједности, па и патријарха Порфирија који инсистира на томе да је Kосмет неотуђиви дио Србије, а кога су лажно, прљаво оптужили да мрзи читав женски род! Ипак, да се вратим на тему, све посљедице ових „шетњи“ нисам одмах разумио пошто је ситуација изузетно параноична и шизофрена, као у Задрузи.
Трагична догађања у Београду и Младеновцу, 3. и 4. маја, били су окидач за апсолутно оправдане народне протесте. Стравична насиља, у цигла два дана, по садашњим, првим, подацима, највјеројатније се ради о коинциденцији; једно су психичка стања незрелог ђетета, а друго она пунољетне особе која се већ манифестирала као насилна. Само би теоретичари завјере ту могли пронаћи неку повезаност.
Али нека догађања која би могла спадати у ред научне фантастике, била су, вјеровали или не, плод темељитог планирања. Нетко је, тијеком ових дана, а виђевши масовност „шетњи“ (стварно су протести били импресивни), споменуо „Чаушеску сценарио“ који би могао Вучић доживјети пошто, наводно, припрема грађански рат у Србији. Овај је прозападни таблоидни интелигент, жељан насиља (мада он то, наводно, не би хтио), апсолутно неинформиран – као и бројни медиокритети, његови истомишљеници, „подкастовци“, инстант аналитичари, о ономе што се тада дешавало у Румуњској. Чаушескова земља је У ПОТПУНОСТИ вратила дуг ММФ-у, а то је очити било недопустиво и требало га је зато елиминирати. Он је, 1989. године, отишао у посјет Ирану. У његовом одсуству, домаћа служинчад је извршавала план својих господара. Пронашли су у једном румуњском граду све могуће мртве особе, управо умрле и покопане, и ангажирали живе да глуме мртваце. Ставили су их у отворене мртвачке сандуке на бијелим плахтама, четири тисуће њих, и обојили у црвено, тако да је изгледало да су управо убијени, масакрирани, и то су „уживо“ пренијели сви свјетски медији. За то су оптужили тајну полицију Чаушеског. Kада се овај вратио, револтирани народ се дигао против власти, ухватио га је и стријељао. Поука, малтретирај властити народ колико хоћеш, али не смијеш престати бити овисан о ММФ-у. Толико о западној „демокрацији“ и њеним „слободним“ медијима.*
Разговарам неки дан са уредником овог портала који се, углавном, ни у чему са мном не слаже, али ме свеједно објављује. Вели ми, и честита ми, о великом броју прегледа мог чланка – Борити се против лажних вриједности, а не стварати полицијску државу. Нисам вас звао због тога, говорим му, и питам га што мисли о мојој претпоставци да се овђе ради о обојеној револуцији. Видим, да је, по први пут, у потпуности збуњен. Напомињем, како се вјерује да је Вучић издајица и да је слуга Запада, а Запад покреће обојену револуцију против њега. Није логично, зар не? Не зна што да каже, видим да му је неугодно. Kажем му да је Вучић далеко од идеалног предсједника. Неке је ствари добро урадио у домену путова и запослења. Нажалост, направио је низ грешака, посебно када се ради о Kосмету, највећем концентрационом логору у Европи, тврдећи како је био преварен. Али, све у свему, Србија једноставно у овом часу нема бољег.
Размишљам. Ако је Запад кренуо против Вучића, то значи да је изгубио стрпљење због његовог балансирања између њега и Руса, а нарочито пошто Вучић не испуњава све што је од њега тражено. Посебно, не потписује ништа за Kосово (Kосмет) и не успоставља санкције Русији. Запад је искористио трагичне догађаје у Београду и Младеновцу, упослио своје плаћене „интелектуалце“ да преко Н1 и Нове додатно узбуњују народ који је на те догађаје реагирао искрено, осјећајно, с пуно емпатије, и то је савршено функционирало у облику масовних протеста; Запад је постао истински мајстор у креирању обојених револуција.
Ствари, дакле стоје овако (порука Вучићу). Сада знаш што те чека уколико не урадиш оно што од тебе тражимо. Народ ће се дићи против тебе зато јер ћемо му додатно објаснити да си ти једини кривац за насиље у Србији, посебно за оно у Београду и Младеновцу, и више се неће радити о обичним шетњама; збрисат ће те! Сјети се судбине Чаушеског, Милошевића, Ђинђића, Гадафија, Садама. Није онај тип узалуд спомињао Чаушеског. Дакле, ако Вучић капитулира, онда шетњи више неће бити, барем не оних са политичком конотацијом; народ онима који су покренули обојену револуцију више неће бити користан.
Вучић је у замци (додуше, одавно). Он може 26. маја довести пред народну скупштину сто тисућа људи, а и много више, али рискира озбиљан раскол у Србији, па и грађанске физичке сукобе. Многи замјерају Вучићу да насилно организира овај митинг присиљавајући људе да му присуствују. Сигурно тога има. Али то, у суштини, не може бити злоупотреба народа. Вучић сазива митинг да би рекао: Не дајемо Kосово и Не успостављамо санкције Русији. А то су опћенародни интереси, а не (само) Вучићеви. Уосталом, што би Србија уводила санкције Русији. У свијету су то учиниле само тридесет три земље! Важно је напоменути да ће све партије из Републике Српске, позиција и опозиција, присуствовати митингу. Мора се рећи, да у овим тешким тренуцима, Вучић не показује знакове панике. Показује, напротив, извјесну сигурност у себе јер мисли да ће убрзо профункционурати Заједница српских општина и да ће Срби на Kосмету добити неку врст аутономије сличну оној у Републици Српској.
И да закључим. Ови који су смислили ову обојену револуцију, „невидљива рука Запада“, „дубока држава“, стварно су идиоти и раде против интереса Запада којег представљају. Губе рат у Украјини и унервозили су се. Оно, међутим, што би се могло десити, то је да се у случају покушаја „спонтаног народног пуча“, Вућић стварно окрене Русији, а онда би настао каос, гори него онај у Украјини; надајмо се, ипак, да неће бити новог, фашистичког, Мајдана. Нису ваљда толико луди да мисле да би Балкан у пламену и могућа руска интервенција, ослабила Русе у украјинском рату. У интересу им је, дакле, да повуку ручну, да престану са пријетњама и уцјенама, и да наставе са дипломацијом.
- Измишљени масакр, Игнацио Рамонет, Le Monde Diplomatique, mars 1990.
(мали исјечак из оригиналног чланка главног уредника овог мјесечног, свјетски реномираног, листа)
„…. les images atroces du charnier de Timisoara, en Roumanie étaient le résultat d’une mise en scène ; les cadavres alignés sur des draps blancs n’étaient pas les victimes des massacres du 17 décembre, mais des morts éterrés du cimetière des pauvres et offerts omplaisamment à la nécrophilie de la télévision.
Le faux charnier de Timisoara est sans doute la plus importante tromperie depuis l’invention de la télévision. Ces images ont eu un formidable impact sur les téléspectateurs qui suivaient depuis plusieurs jours avec passion les événements de la « révolution roumaine ». …“
„…. ужасне слике масовне гробнице у Темишвару у Румуњској биле су резултат позорнице, (исфабрициране су, Е. В.); лешеви поредани на бијелим плахтама нису били жртве масакра од 17. просинца, него мртви покопани на гробљу сиромашних и услужно понуђени некрофилији телевизије.
Лажна масовна гробница у Темишвару недвојбено је највећа превара од изума телевизије. Ове су слике имале голем утјецај на гледатеље који су неколико дана страствено пратили догађаје о “румуњској револуцији”. …“
Више текстова Емила Влајкија прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
