Пише: Весна Веизовић
Срби се свађају ко је чији бот, бацају епитете, међу собом се вређају дојучерашњи истомишљеници, десетине хиљада људи шета улицама без јасног циља и са једностраним захтевима опозиције, у медијима се одбројава до највећег контрамитинга (коме?), део Срба са Косова и Метохије глуми ходочаснике, а за то време пао је северни део Косовске Митровице. Битно је да је Бахмут одбрањен!
Мислите да је то мала ствар?
Ни за време рата, ни НАТО бомбардовања, ни за време погрома, па ни једностраног проглашења независности Косова, Север није пао. На мосту се спавало, годинама су на њему стајале барикаде, мост је био нека невидљива граница која је значила слободу за Србе у Митровици, ма како то чудно звучало за нас који не живимо доле.
Али у миру је без испаљеног метка, без протеста, без вести о томе, предато у руке албанским сепаратистима на управу. Градоначелник је положио заклетву, Тачијева полиција која до почетка године није смела ни да завири на Север сада шета и успоставља своја правила – окупаторска.
За то време у Београду шета се на десетине хиљада Срба. Шета без јасног захтева, осим оних једностраних које је испоставила НАТО опозиција. А чак и они не знају шта даље! Они су изашли на улице због страдале деце и исписали политичке захтеве, па контрадикторно сами себи, док се не испуне захтеви одлазе кући до новог протеста и тако све док се народ не умори или их коначно не растера, а већ добро подељен дигне руке од свега и оде кући.
За то време ка Београду се креће колона неколицине Срба са Косова и Метохије који попут неких полуделих ходочасника долазе на поклоњење у Београд да се поклоне Александру Вучићу.
За све то време у медијима се још више врше поделе међу народом, не само између НАТО-опозиције и напредњака, него између Срба који су до јуче били истомишљеници.
Наједном су сви који не подржавају бесмислени протест и народно разводњавање „Вучићеви ботови“, сендвичари и удбаши. Као да више не постоји нека трећа страна, односно као да не сме да постоји, јер и сама неутралност у овој ситуацији је одмах издајникчка делатност. Гнев и мржња према садашњем режиму као да је помутила разум народу, који данас без проблема шета руку под руку са онима које у стварности заправо презире.
Осим подела које потпаљују медији, а која је увек имала циљ – завади па владај, ту је и свакодневно одбројавање до највећег режимског митинга. Што само по себи већ тера противнике режима, без обзира што нису ни за опозицију, да изађу и да јој се придруже.
У тај дан Д, петак 19.05.2023. и режимски и прозападни медији стидљиво су објавили да је нови градоначелник Косовске Митровице положио заклетву. А како би и стигли да извештавају , под условом да разлог протеста и ових подела управо и није тај да се нигде не чује тај тихи жал са Космета, када је сваки медиј био заузет извештавањем са протеста, свако са својом страном приче – која у суштини никога не би требало ни да занима.
Опозиција ће још једном, можда и два пута прошетати народ, али неће га повести на Косово и Метохију, нити за Косово и Метохију, повешће га да се потроши и увиди сву бесмисленост јалове политике и гурнути у још веће безнађе. Напротив већи део те опозиције која организује протесте сматра да је Косово и Метохија баласт на леђима Србије који јој успорава напредак ка унији из које полако сви беже.
А на Северу, су упркос потпуном бојкоту Срба на истина неуставним албанским изборима, власт преузели албански сепаратисти.
Није се овим поводом огласила ни она опозиција што мудро ћути. Они су одржали митинг, испуцали ватрене говоре, показали да се противе француско-немачком споразуму и опрали руке од свега.
Данас је на Косово и Метохију стигло 28.000, речима двадесет осам хиљада НАТО војника!
Спроводе се војне вежбе „Дефендер Еуропе ’23“ у сарадњи са тзв. војском Косова, наводно је то један у низу корака који приближава „Косово“ уласку у НАТО.
Свечаном отварању присуствовали су Курти, Вјоса Османи и амерички амбасадор на Косову* Џефри Хоновијер.
Хоновијер је био задивљен напретком и бројним стање војске Косова* али и речима Арменд Мехаја тзв министра одбране који је потврдио да је на Косово и Метохију стигло бројно наоружање али није пропустио прилику и да помене да је Косово* ослобођено и да ће га таквог бранити по сваку цену:
„Све је ово урађено да наша земља буде поносна. Ми ћемо бранити ослобођену отаџбину и слободу коју је извојевали Ослободилачка војска Косова, кад год буде потребно.“
Несумњиво да амерички амбасадор у Србији над читавом овом ситуацијом трља руке. Одлазећи је и по тренутној политичкој ситуацији, његов три деценије дуг посао на Балкану је завршен.
А ми ћемо да се свађамо међусобно све док Бог неком не испуни најтужнију српску молитву: Дај Боже да се Срби сложе!
Комбиновани напад на Дњепропетровск погледајте ОВДЕ.
Иувор: Vaseljenska.net
