У владајућој коалицији изнова се прича о изборима. Засад је у оптицају неколико могућих датума и варијанти за излазак на биралишта.
Уколико се гласа 31. марта, то значи да избори морају бити расписани већ у фебруару и у том случају би то били превремени парламентарни избори. И за 14. април би избори морали да буду расписани најмање 45 дана раније.
Наводе о скорашњим изборима прати и тврдња да председник Александар Вучић још није дефинитивно преломио да ли се излази ускоро на биралишта. Отуда се оставља простор и за нешто каснији датум, а то је да избори буду расписани 31. марта, а да на гласање грађани иду у првој половини маја.
Када је реч о променама у саставу Владе, за коју је сасвим сигурно да ће главна странка и надаље бити СНС, као најизгледнија промена се помиње место премијера.
Тако би, уколико садашња премијерка Ана Брнабић буде ипак на другој позицији у власти, према садашњем стању ствари, највише шанси за наследника на функцији имао Синиша Мали, некадашњи градоначелник Београда и тренутно министар финансија.
Иако формално-правно не постоји као категорија "изборна година" нити је тако дефинисана, чињеница је да Влада и парламент практично улазе у изборну годину, односно у четврту годину мандата. А разлога за изборе има неколико.
Најочигледнији је тај да владајућа странка СНС добија потврду грађана за оно што ради, али и за оно што предстоји. А то је у првом реду мандат, односно капацитет за потписивање споразума о Косову. Тиме и наредне четири године за имплементацију договореног.
Иза кулиса владајућа коалиција јесте под притиском да потпише споразум. Расписивањем избора, Влада до формирања нове је само техничка, а тако и не може да се одлучује о виталним стварима. Исто је и са парламентом, који не може да усваја законе. Тиме Србија не бежи од договора и решења косовског питања, али добија се време за можда боље позиционирање и смањује се притисак на Србију и њену власт.
Док се у Србији говори незванично о датумима избора, и у Приштини се шушка о гласању. С том разликом што тамошња владајућа гарнитура Хашим Тачи - Рамуш Харадинај има, мора се признати, озбиљнију опозицију.
Уколико се у блиској будућности распишу избори, домаћа опозиција, која је поприлично неконсолидована, биће додатно урушена. Чињеница је да лидери опозиције имају један заједнички став – смену Вучића и СНС, што није случај с осталим стварима и страначким програмом. На изборима опозиција у стању у ком је тренутно могла би да доживи и тотални дебакл.
Расписивање избора значи и кампању којом се помера тежиште с уличних протеста у Београду и у градовима Србије на ипак другачији облик политичке борбе.
Оно што може бити једина претња изборима јесте најава опозиције да ће их бојкотовати. Уколико би опозиција заиста бојкотовала изборе, то не би било добро за легитимност и демократичност изборног процеса, што би власт довело у неугодан положај. Међутим, најава бојкота је само засад на нивоу усмене претње појединих опозиционих лидера и питање је како би тај процес текао. Прецизније, да ли би, када се избори распишу, остали јединствени у том ставу.
И јесењи термин долази у обзир
Изборна варијанта која мање циркулише владајућом коалицијом јесте та да се избори одрже на јесен. Према тим наводима, државни врх заправо чека окончање изборног процеса у Европској унији. Избори за Европски парламент се одржавају од 23. до 26. маја. Међутим, тек у септембру се очекује ново формирање органа, а тиме и наследник Федерике Могерини у косовским преговорима. ЕУ ће до тада бити у постизборном процесу и забављена својим калкулацијама.
Трамп долази у Србију и спрема му се дочек као и Путину. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
