„Могуће да ће две стране постићи напредак у релативно неконтроверзнијим питањима, као што су нестале особе. Међутим, у овом тренутку не видим реалне шансе за напредак у кључним елементима споразума – аутономији косовских Срба и дефакто признању независности Kосова од стране Србије“, рекао је Лес.
Појачан притисак прије свега Сједињених Америчких Држава, посебно имајући у виду изјаву америчког изасланика за Западни Балкан Габријела Ексобара да се чека да Приштина предложи своју верзију Заједнице српских општина, иако су принципи ЗСО већ договорени Бриселским споразумима из 2013. и 2015, Лес тумачи као последицу панике Запада од потенцијалног преливања сукоба на Балкан а у вези са руско-украјинским ратом, као и кампање лобирања на Kосову.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
„Закључили су да статус ‘Kосова’ мора под хитно да се реши. Међутим, ни Србија ни ‘Kосово’ нису били заинтересовани за постизање споразума, барем једног заснованог на старој идеји да ‘Kосово’ даје аутономију Србима и да Србија касније призна ‘Kосово’. Kосово се надало, и још се нада, да ће постићи пуну независност, односно чланство у УН, ЕУ и НАТО-у на начин који му омогућава да избјегне давање аутономије Србима, ако је потребно, заобилазећи Србију и апелујући директно на Запад“, прецизирао је Лес.
Сарадник са Kембриџа додао је и да Србија није заинтересована за споразум у којем на крају мора да призна тзв. Kосово без веће компензације од обичне аутономије за косовске Србе.
Дакле, иако преговори између Београда и Приштине, колико год да трају, нису одмакли од почетка, и иако је очигледно да само тзв. Kосово избегава обавезе, Ескобар одговорност пребацује и на српску страну, шаљући поруку да „ни Србија ни ‘Kосово’ не поштују договоре, те да није тачно да прво треба да се формира ЗСО већ да се све из договора упоредо спроводи“.
Извор: Борба
