Пише Владимир Димитријевић

ПИСАНО ДВАДЕСЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ

Литија са моштима Светог владике Николаја, заказана за спасовданско вече 2023. године, изазвала је хистеричне реакције СС ( Само Сорош ) другосрбијанштине и НАТО монтенегринства. Појавиле су се и реакције оних православних Срба који више не могу „трпети зулума“, па су решили да се обрате суду, да заштити право на слободу вероисповести од увреда упућених нашим светима. ( Видети у прилогу ) 
Све то подстакло је потписника ових редова да читаоцима понуди свој рукопис, настао пре две деценије, када су кретали жестоки СС ( Само Сорош ) напади на Владику. Пошто се светскоисторијске околности у којима живимо нису промениле, ствари се понављају. Постоји јасан континуитет: 2003 – 2023. Иначе, недавно је објављена најбоља књига на ову тему, чији је аутор Жељко Перовић и коју свима препоручујемо. ( znamenje-pirot.blogspot.com/2023/04/21.html )
Молитвама Светог владике Николаја, Христе Спасе наш, спаси нас Спасовданом. 

Уочи Вазнесења Господњег, славе Београда, града Мајке Божје, године од рођења Правога Месије 2023. 

УМЕСТО ПРЕДГОВОРА 

Пред читаоцем је књига о нападима на Владику Николаја, однедавно прибројаног лику светих Православне Цркве Србске. Она је настајала од марта до августа 2003, и то на известан начин оправдава њену шароликост, а гдегде и понављања. Прво је написан оглед „Свети владика Николај у очима својих непријатеља” (пре Светог Архијерејског Сабора који је Николаја унео у диптихе светих), а остали су писани касније, као објашњења, допуне, коментари на оно што се говорило поводом канонизације или на клевете које су се јавиле у међувремену. 
Писац је свестан да се на изазове поменуте у књизи могло одговорити и другачије (рецимо, стишанијим тоном). Али, кад ти неко вређа оца или мајку, па очекује од тебе да се понашаш „толерантно” у „дијалогу”, тај је, очито, изазивач који има намеру да понизи, а не да „покрене дијалог”. Јер, Свети Николај Жички је за сваког православног Србина његов духовни отац. И мора да узнегодује душа када кажу за Новог Златоуста да је „фашиста”, „антисемита”, „мрачњак”, „фанатик”, који је славио Хитлера и проповедао лажне идеје. Отац Јустин (Поповић) је, још пре Другог светског рата, а поводом напада на Владику Николаја, рекао ово: „Уништавају њега? Ликујте, богови неправде и уништења, јер желе да под рушевине свог памфлетизма затрпају највећег неимара српског од Светог Саве до данас. Истинољупци, ето вам сва истина: хоће да обесцене, да ућуткају, да онемогуће другог Светог Саву. Јер је кротки лав јеванђелске истине, свети Владика жички Николај, ваистину други Свети Сава… Као да сам бачен међу привиђења: хоће да раставе од љубави народне њега – радост нашу, утеху нашу, истину нашу… О, пробудите се!” А за Николаја, угодника Божијег, још тада је отац Јустин записао: „Нико није тужнији од њега, баш због његове апостолске ревности, пророчке видовитости и светосавске саосетљивости. Она нас све носи у својој свечовечанској души. У њој има места и за његове гонитеље, и за његове непријатеље. Он љуби непријатеље своје и у гресима њиховим. И све се ревносније моли за њих Сладчајшему…”

Ја знам да се Владика моли за све који га клевећу и вапије да их Господ уразуми и приведе Себи, Једином Човекољупцу. Али, исто тако знам да су многе православне душе узнемирене лажима на његов рачун. Не зато што те лажи сеју сумњу у Николајеву светост. Напротив! Него зато што су то увреде упућене свим верујућим људима. Како каже руски теолог Андреј Курајев: „Ми већ знамо да је демократија врло својевољна и каприциозна дама, која има своје, сасвим неочекиване, симпатије и антипатије. Али, увек се треба надати; и ја због тога питам: да ли демократија даје само право да „независни новинари” руже православце и Русе, или и нама дозвољава да им одговоримо: „То нас боли! Не вређајте! /…/ Наравно, Хришћанин увек мора да буде спреман да у сваком непријатном збивању види своју кривицу и свој грех. Али, да ли је грех узбуђеност која се јавља кад чујемо богохуљење? Ко је кривљи у том случају – богохулник, или Хришћанин у чијем је присуству хула изговорена и који се можда преоштро заложио за поругану светињу?”

Надам се да ме читалац разуме. Зато му све и препуштам у руке, молећи се Господу да нас Он призове Себи и помогне нам да издржимо ово „доба најмртвије” (А. Блок), верујући и живећи за васкрслог Христа. 

Аутор
на дан Св. Стефана Високог и
Свете Евгеније, мајке његове Милице,
19. јул/ 1. август 2003. године

КЊИГУ БЕСПЛАТНО ПРЕУЗМИТЕ ОВДЕ.

Извор: Правда