Пише: Петар Живковић
Молкуларни рат се односи на чување или промјену културног језгра друштва и тиче се система вриједности и друштвене свијести. Молекуларни рат утиче на све сфере друштва и то се јасно показало на примјеру Русије/СССР -а и ту се види дејство промјена система вриједности, тј. промјена у друштвеној свијести. То се показало и на подручју СФРЈ.
Чување истинских вриједности уз позитивне друштвене промјене и данас има велики значај да би се спријечили трагични догађаји и да се заштите људи и сачува друштво.
***
Побједа СССР -а у II свјетском рату је омогућила велике и позитивне промјене у цијелом свијету. Темељ побједе над фашизмом у II свјетском рату и позитивних промјена у свијету је створен прије рата сузбијањем негативних појава које су угрожавале друштво и земљу.
1917. године је избила Фебруарска револуција, а потом и Октобарска револуција и дошло је до грађанског рата (1917 – 1921) који је имао социјалну, националну и молекуларну димензију.
Сергеј Кара – Мурза је у књизи „Манипулација свешћу“ написао да је грађански рат у социјалном погледу завршен 1922. године увођењем Нове економске политике (НЕП) умјесто нове варијанте Столипинове реформе (која је требала да створи профитно оријентисану привреду и погоршала је тешко друштвено – економско стање које је довело до револуције 1905. године и тако је довела до револуције 1917. године).
Национална димензија рата је посљедица промјена у Русији које су почеле у XVIII вијеку. Николај Трубецкој је у књизи „Наслеђе Џингис – кана“ написао да су до тада односи руског народа и неруских народа били засновани на братимљењу док је од XVIII вијека почео процес асмилилације по западном моделу. Сергеј Кара – Мурза је написао да су након слома царске Русије створене и националне армије које су биле против обнове раније централизоване државе, али је тај проблем ријешен стварањем СССР -а који је омогућио обнову државе на новој основи. Николај Трубецкој је као припадник руске емиграције написао да је тако враћен ранији позитиван однос руског народа и неруских народа.
Сукоб црвених и бијелих у грађанском рату је у класичном војном смислу завршен побједом црвених на Криму, али су В. А. Лисичкин, Л. А. Шелепин у књизи „Трећи светски (информативно – психолошки) рат“ написали да је сукоб црвених и бијелих на прави начин завршен кад је Стаљин средином 30 – их година XX вијека сузбио троцкисте и остварио идеале патриотског дијела бијелог покрета јер је створио јаку државу која се ослања на менталитет Русије па су и многи емигранти попут А. И. Деникина подржали СССР у II свјетском рату. Дио бијелих емиграната је и поред тога био на страни нациста у II свјетском рату, али су они били у мањини (тако се 1. козачка дивизија борила и против наших предака на Банији и Кордуну у вријеме операције „Шах“ од 22. маја до 30. маја 1944. године).
Они који су били на страни нациста су примјер изманипулисаних људи, а посљедице оваквих манипулација су виде и данас у неким државама насталим на подручју СССР -а.
Стаљин је први пут сузбио троцкисте почетком 20 -их година XX (тада је уведен и НЕП), али је 1928. године морао да се са њима привремено измири да би се земља у материјалном смислу припремила за одбрану јер је у техничко - технолошком смислу 15 година заостајала за западним силама. Када је то остварено Стаљин је поново сузбио троцкисте и то је омогућило да се врате народне традиције, слобода Цркви, школски систем царске Русије (који је омогућио развој совјетске науке и привреде). То је омогућило да се земља у духовном смислу уједини и да побједи у II свјетском рату који је због обновљања духовног јединства и солидарности у друштву постао Велики отаџбински рат. То је посљедица позитивних промјена и побједе у молекуларној димензији грађанског рата у СССР -у.
Грађански рат у Русији је најпознатији као сукоб црвених и бијелих, али Сергеј Кара – Мурза је у књизи „Манипулација свешћу“ написао да главни узрок страдања људи у руској револуцији и током грађанског рата није био сукоб црвених и бијелих него лишавање људи средстава за живот и то је довело до глади, болести, епидемија и криминалног насиља. На страдање људи је због недостака енергената утицала и хладноћа током руске зиме. Кара – Мурза је написао да је распадање државе као снаге која чува право и ред довело и до појаве „молекуларног рата“ у облику сукоба банди, али и до сукоба између обичних људи и да то није имало везе са идеологијом и политичким подјелама између људи.
Израз молекуларни сукоб је први употребио Антонио Грамши означавајући утицај на културно језгро друштва, односно на систем вриједности и на друштвену свијест. Грамши је о томе писао у смислу стварања услова за позитивне друштвене промјене (стварање социјалне правде у друштву). У том духу је Георгије Флоровски у књизи „Хришћанство и култура“ написао да Црква од свог оснивања тежи промјенама у срцима и умовима са циљем позитивних друштвених промјена. Ово су позитивни примјери молекуларне борбе, али та борба може бити и негативна са циљем наметања погрешних идеја које негативно утичу на друштво и на државу. Сергеј Кара – Мурза је је у том смислу написао да је „молекуларна агресија“ у културно језгро совјетског друштва довела до сумње у легитимитет политичког и социјалног система СССР -а и СССР је поражен прије свега у духовној сфери, у друштвеној свијести. То је довело до вјештачког изазивања кризе у совјетској привреди доношењем неодговарајућих закона, јачања међунационалних тензија, референдума о независности совјетских република и до нестанка СССР -а.
И у Југославији је, која је као и СССР поред доприноса побједи над фашизмом у току II свјетског рата након рата утицала на позитивне промјене у свијету, дошло до економске кризе изазване доношењем неодговарајућих закона, јачања међунационалих тензија, али и до рата. Постојала је и молекуларна димензија рата, тј. злоупотреба стереотипа у циљу избијању међунационалних сукоба и обнове и злоупотребе идеолошких подјела. То је схватио Јован Рашковић и он се у свом политичком раду борио против негативних појава и у молекуларној димензији политичке борбе и томе је посветио велику пажњу.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Русија се 1991. године поново суочила са опасностима молекуларног рата, али су почевши од 1999. године почеле постепене промјене које су спријечиле нове сукобе у друштву. 90 -их година XX вијека у Русији је било проблема и са тероризмом, а Сергеј Кара – Мурза је написао да се тероризам може искорјенити обновом животног уређења које је засновано на солидарности и то уређење лишава тероризам социјалне и културне базе. Тако се уз позитивне друштвене промјене све негативне појаве лишавају социјалне и културне базе.
Након нестанка СССР -а и разбијања СФРЈ многим земљама су наметнуте неодговарајуће друштвено – економске реформе које су негативно утицале на друштво. 1991. године је почело смањивање политичких и економских права грађана и у оним земљама које су на први поглед побједиле у „Хладном рату“. Истовремено је дошло до великих промјена у сфери културе, а то се одразило на нагло повећање негативних садржаја (насиље, неморал) који преко дијела филмова, серија, телевизијских емисија, одређених интернет садржаја и сл. негативно утичу на људе и на међуљудске односе.
Ови негативни медијски садржаји доводе до негативних појава у друштву и представљају примјер молекуларног рата који се не води на класичном бојном пољу него се одвија у друштвеној свијести. У класичном рату се бране становништво и територија, док се у молекуларном рату ширењем позитивних вриједности води борба да се сачувају човјечност у људима и друштво, а ширење негативних идеја квари људе и има за циљ да разбије друштво и да се чланови друштва претворе у индивидуе подложне манипулацији.
***
Говорећи о смислу и значају вјере један светитељ је рекао да ако замислимо Бога као једну централну тачку и људе као мале тачке око централне тачке, видјећемо да су људи (мале тачке) ближи једни другима ако су ближи Богу (централној тачки) и да се људи удаљавају једни од других ако се удаљавају од Бога. То је суштина и анђелског божићног поздрава људима: „Слава Богу на висини! Међу људима мир и добра воља!“
То што је овај светитељ рекао за вјеру у ширем смислу се односи на истинске вриједности јер истинске вриједности чувају човјечност у људима, омогућавају добре међуљудске односе и постојање солидарности у друштву. Са друге стране ширење негативних идеја квари људе и окреће их једне против других и то доводи до негативних појава у друштву. Због тога је важно да се спроведу позитивне друштвене промјене, а да би оне биле истински успјешне мора се велика пажња посветити чувању истинских вриједности.
Посебно је важно заштити дјецу и помоћи има да развију своју личност.
У чувању истинских вриједности, чувању човјечности у људима и чувању друштва велику улогу имају породица, школа, медији, вјерске заједнице и посебно је важан рад у сфери културе. У тим условима се могу остварити велике и позитивне промјене и у друштвено – економској сфери и у свим другим сферама живота.
Извор: Правда
