Масакр недужних цивила у Улици Васе Мискина који су изрежирале ратне власти у Сарајеву, на челу са Алијом Изетбеговићем, са циљем да оптуже Србе, био је почетак пропагандног рата против Срба и Војске Републике Српске, пишу "Вечерње новости".
У улици Васе Мискина у Сарајеву 27. маја 1992. године, према верзији ратних муслиманских власти, експлодирале су четири гранате, од којих је 16 особа погинуло, док је 108 рањено. Истог дана, делегација СДА је напустила конференцију у Лисабону, где се од 21. маја преговарало о уставном уређењу БиХ, а већ 30. маја уследиле су дугогодишње санкције УН према СР Југославији.
"Новости" подсећају да су убрзо након покоља у Улици Васе Мискина уследила, по истом сценарију, страдања недужних цивила на пијаци Маркале у Сарајеву, и то два пута, и на Тузланској капији.
Да је догађај у Васе Мискина изрежиран, доказано је на суђењу првом председнику Републике Српске Радовану Караџићу, када су вештаци одбране успели да разјасне да је "примитивна противпешадијска мина распрскавајућег умереног дејства покосила те људе", а не граната са српских положаја, како су то муслимански политички представници одмах представили, кажу саговорници "Новости".
Слободан Ђ. Бијелић, посланик првог сазива Народне скупштине РС и некадашњи потпредседник Српске демократске странке, одлично се сећа тих црних дана у мају 1992. године.
"За нас из политичког и војног врха Републике Српске, према свим релевантним подацима којима смо располагали, ово је од самог почетка била такозвана операција под лажном заставом или псеудооперација коју никако не бисмо смели ставити у контекст фразе "ратно лукавство". Тај инсценирани масакр одиграо се за време Међунардоне конференције о БиХ у Лисабону и, одмах по објави трагедије, Изетбеговићева Странка демократске акције је напустила конференцију, а већ 30. маја Савет безбедности УН је увео санкције СР Југославији", рекао је он за "Новости".
"После тога, Изетбеговићев несрећни режим ће увек прибегавати тако радикалним и срамотним инсценацијама пред важне међународне конференције о БиХ ("Маркале један", "Маркале два", "геноцид у Сребреници") и та подударност никако не може бити случајна је нешто што нас учвршћује у нашем становишту да је реч о бестијалним провокацијама гарнираним убијањем сопственог народа. Једноставно, то је била једна крвава матрица према којој је сваки пут пред неки важан сусрет на међународној сцени увек долазило до неког великог инцидента у ондашњој БиХ", додао је Бијелић.
Он каже да данас, три деценије касније, постоји сасвим довољна историјска дистанца са које можемо мериторно судити о том тужном инциденту са самоубијањем и самоповређивањем које је извела муслиманско-бошњачка политичка врхушка на челу са Алијом Изетбеговићем и његовом Странком демократске акције над сопственим народом.
"Нама, боље упућенима и са предратним искуством у раду са људима из Странке демократске акције, све је од самог почетка заударало на нешто као, литерарно речено, либански сценарио, са знатним примесама екстремног фундаментализма и сасвим доказивом мирођијом страних служби увелико инволвираних у сукоб", каже Бијелић.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Он наводи да су Службе државне безбедности из једног стана у близини Улице Васе Мискина направиле комплетан, статичан снимак читавог догађаја, и то под углом од 45 степени тако да се за људе из политичког и војног врха РС из тог времена са тим снимком окончава свака прича о било каквој српској одговорности.
"Они су се, дакле, убијали међусобно и то жалосна истина којој би морали што пре погледати у очи", поручио је Бијелић.
Стереотипи о Србима као дежурним кривцима
Виктор Нуждић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина, и тражење несталих лица, каже да се улога ноторних злочинаца, коју је Србима доделила пропагандна машинерија још деведесетих година, огледа у бројним ратним догађајима који имају префикс страшног, незамисливог злочина над недужним цивилима, који су наводно починили припадници Војске Републике Српске.
"Један од њих је, свакако и злочин у бившој улици Васе Мискина у Сарајеву, где су људи страдали чекајући у реду за хлеб. Наравно, сви ћемо се сложити да је реч о страшном злочину, али судећи по свему што је у међувремену испливало на површину, за то не постоји никаква одговорност припадника ВРС. Међутим, стереотипи о Србима као дежурним кривцима опстали су и три деценије касније. е бих рекао да то треба икога да чуди с обзиром на то колико су се, између осталих, светски медији упињали да у потпуности искриве слику о ратним догађајима у БиХ", истиче Нуждић.
Он подсећа да је потресна фотографија Добрине Продановић из Сребренице, која грли лобању мртвог сина, обишла свет.
"Неки западни медији су, без имало стида, пренели да је реч о муслиманки! Након рушења старог моста у Мостару, опет, поједини су објавили да су га срушили Срби, не проверавајући шта се заправо десило. У свет је још 1992. године отишла информација да су Срби силовали 200.000 Муслиманки, а недавно је, на опште згражавање јавности у Српској, словеначки режисер Миран Зупанчич одлучио да да се придружи вишедеценијској медијској сатанизацији Срба. У документарцу под називом Сарајево сафари, човек се бавио наводним ловом на цивиле у Сарајеву. Наиме, филм говори о томе како је ВРС, с тадашњом Војском Југославије, зарађивала новац тако што су доводили богате странце да са српских положаја у околини Сарајева пуцају по људима", рекао је Нуждић.
"Разобличавање свих ових, као и бројних других лажи, које су се наметнуле као необориви докази о српској монструозности, дуготрајан је и тежак посао. Међутим, иако стидљиво и спорадично, може се у светским медијима наћи и покоји чланак који садржај одступа од општеприхваћеног мишљења о ратовима вођеним на простору бивше Југославије", додао је Нуждић.
Љубиша Ћосић, градоначелник Источног Сарајева, каже да Срби не пристају на подметнуте приче да су Срби злочинци, а Бошњаци жртве и да се на таквој причи гради заједничка будућност.
"Можемо причати да је био грађански рат и да је било недужних жртава на свим странама, а да не меримо чије су жртве веће или мање", поручио је Ћосић.
Извор: РТ Балкан
