Јадранско острво Угљан, недалеко од Задра, прошарано је сликовитим медитеранским вилама и новијим туристичким објектима. Туристичке насеобине концентрисане су углавном на источној страни издуженог острва. На северном делу, готово свака тачка удаљена је ваздушном линијом од обале петсто до хиљаду метара.
Прва насеобина на коју се наилази са северне острва зове се Горње Село, кроз које се, готово целом дужином протеже Улица Ивана Брчића. У овој улици, недалеко од раскрснице са Путем свих Светих, названом по оближњој црквици, налази се неупадљива вила. Овај објекат, није уписан у доступним катастарским исправама, али су три парцеле које чине целину површине 2313 квадратна метра, забележене под бројевима 3882/1, 3882/2 и 3883/1, у власништву извесне Невенке Вркић. Вркићева је сувласница у необичном промеру 2007/6855 две оближње парцеле (3887/1 и 3887/2) укупне површине 6856 метара квадратна као и сувласница ½ парцеле 3880 површине 1138 метара квадратна. Тешко је, из јавно доступних података одредити вредност ових некретнина. Из виле се, дуж Пута Свих Светих, до мора стиже за шестсто метара, док је остало земљиште удаљено од плаже неких триста метара ваздушном линијом. Агенције за некретнине нуде куће у оближњем насељу Мулине и за милион двеста хиљада евра а парцеле земљишта од десетак ари продају за 150 или 200 хиљада евра.
Сувласница земљишта и виле Невенка Вркић била је честа тема прошлогодишњег писања појединих бошњачких медија – оптуживана да је саботирала бошњачки правни напор да дође до ревизије оптужбе против Р. Србије за геноцид. Како је писао портал Кликс.ба Невенка Вркић, позната и по својем холандском презимену Тромп, заједно са Џефријем Најсом, нудила је правне услуге бошњачкој влади за издашни хонорар од милион евра. Вркић-Тромпова и Најс су веома блиски сарадници и, према појединим сазнањима, заједнички се баве споменутим некретнинама. Увидом на сајт Гугл Мапе може се видети да је вила прошла током последњих година темељну обнову – садашњи и изглед који бележи Гуглов сервис веома се разликују.
Једна дуга и врло блиска сарадња
Тромпова и Најс део су међународног правног и активистичког естаблишмента. Последњих месеци и година Најс је познат као давалац пригодних изјава за западне медије у којима оптужује различите геополитичке противнике Запада за разна злодела. Последња у низу мета било је руско руководство. После тужилачке улоге у Међународном трибуналу за бившу Југославију, где је био тужилац у случају против Слободана Милошевића његова улога је превасходно активистичка. Тромпова је део истог миљеа. Предавач „источноевропских студија“ на Хуманистичком факултету Амстердамског универзитета дуго се креће кроз ове кругове.
Још почетком осамдесетих, упознала је Хилкеа Тромпа, холандског интелектуалца и истраживача полемологије, односно „ратних студија“. Тромп је написао неколико радова док је радио на Правном факултету Универзитета у Гронингену о рату и међународним односима а затим је, по гашењу Инстутута за полемологију, постао директор Међууниверзитетског центра за постдипломске студије у Дубровнику.
Студенткиња Невенка Вркић је, по свој прилици захваљујући овим контактима, студирала четири године у Холандији од 1985. до 1989. године. Из њиховог брака изродило се двоје деце, ћерка Мара 1989. и син Хилке јуниор пет година касније. По окончању постдипломских студија Невенка Тромп је почела да ради на Аместердамском универзитету 1992. године. Био је то прави час за све академске истраживаче који су имали додира са некадашњом Југославијом – западна јавност и тамошњи медијски екосистем били су жељни коментатора који су могли понешто да кажу о зараћеној земљи на европској периферији. У другој половини деведесетих Невенка Тромп је била ангажована на Институту за ратну документацију, док је супруг радио на обнови дубровачке зграде у коју је био смештен споменути центар за постдипломске студије.
Хашка веза
Има извесне ироније у томе да је успон академске каријере Невенке Тромп био холандски интелектуалац који је своје студије посветио избегавању рата, док је сарадња са британским правником, истакнутој личности транзиционе, постјугословенске „правде“ обележило последњих двадесетак година њене каријере. Постала је истраживач у Тужилачкој канцеларији Међународног кривичног суда за бившу Југославију (Хашки трибунал). Сарадња је потрајала до смрти председника Слободана Милошевића 11. марта 2006. године. Најс је напустио Хашки трибунал неколико месеци по закључењу случаја, док је Тромпова остала ангажована на другим случајевима суда све до 2012. године.
Окончање хашке каријере заправо је означило почетак активистичке каријере у сфери међународног кривичног права. У стану Невенке Тромп, у Холандији, основана је фебруара 2014. невладина организација Geoffrey Nice Foundation. У холандским регистрима ова фондација је се води као Geoffrey Nice Foundation On Law, History, Politics, And Society In The Context Of Mass Atrocities, на адреси Antonie Duyckstraat 127 2582tg, ‘S-GRAVENHAGE The Hague, Netherlands (регистарски број друштва: 59990937, а као датум регистровања наведен је 12. фебруар 2014. године). Јавни профил ове организације је прилично оскудан. Има троје сталнијих сарадника. Поред Најса и Тромпове ту је и српска активисткиња за људска права Соња Бисерко. Главна делатност опрганизације јесте одржавање семинара у оквиру међународног програма Master Class под називом „Међународни кривични суд у контексту транзиционе правде“. Садржај предавања лако је наслутити – све је усредсређено томе да пракса Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију постане нормативни оквир за одређивање будућег деловања у области међународног права, те да појам „геноцида“ постане моћно политичко оружје усмерено против геополитичких противника Запада. Фондација је у својим летњим школама окупљала студенте права, историје, политичких наука и социологије из разних земаља Европе и САД. Међу предавачима су била и поједина истакнута имена из области међународне правде, и кроз ове курсеве је прошло око двеста полазника. Курсеве Фондације је стипендирао и програм Европске уније Ерасмус. Према наводима појединих полазника, садржина курса није била претерано богата, међутим, само похађање оваквих школа имало је значаја за курикулум будућих правника.
Присуство Фондације на друштвеним медијима је скромно – њене профиле на друштвеним мрежама прате десетине људи а курсеви Master Class последњи пут се спомињу 2020. године. Финансијски извештаји Фондације доступни су за период од 2014. до 2021. године. Током неколико година Фондација је примила донације у вредности од 361.551 евра. Пословање Фондације је прилично херметично за спољашњег посматрача, но непостојање извештаја за 2022. годину и уска управљачка и надзорна структура сугеришу да је потребно додатно испитати финансијски аспект рада фондације. Надзор потрошње средстава према доступним информацијама обавља Невенка Тромп.
Тезгарење и регионално жицкање
Хашка каријера дала је Најсу, и полседично Тромповој, изузетно висок међународни кредибилитет на Западу и у прозападним постјугословенским државама. Постао је неизбежан саговорник западних медија о западнобалканским ратним а и поратним приликама. Швајцарски правник Дик Марти објавио је у децембру 2010. године извештај о могућим злочинима и трговини органима затвореника у северној Албанији, што је повезивано са неким од водећих личности терористичке организације Ослободилачка војска Косова. Поједине податке о почињеним злочинима вођа ОВК на северу Албаније прикупио је још главни истражитељ хашког трибунала Патрик Лопез а потом и српски истражни органи. Најс се о овом извештају огласио чланком из фебруара 2012. године у Лондонској књижевној ревији „Ко је К144“ у којем је оспорио кредибилитет сведока. Према његовим речима у питању је био конструкт српске медијске пропаганде. Извештај Дика Мартија послужио је за даље истраге. Главни тужилац Специјалног тима Европске уније за злочине на Косову почињене 1999. био је амерички истражитељ Клинт Вилијамсон. Вилијансон је са својим тимом 2014. утврдио да се главни наводи извештаја Дика Мартија поклапају са налазима његовог истраживачког тима, иако наводи о трговини органима нису довољно снажно потврђени за покретање оптужнице. Наводи извештаја и истражне комисије послужили су као основа за оснивање Специјалног суда за злочине на Косову, са седиштем у Хагу, чија је улога да суди о ратним злочинима вођства ОВК.
У већем броју медијских наступа Најс је покушао да оспори легитимитет овог суда. Потом га је, 2015. године, контактирао косовски политичар Петрит Сељими, тада заменик министра спољних послова у тзв. Влади Косова. Најсова улога у овом односу била је да лобира у корист Хашима Тачија, некадашњег лидера ОВК, како би овај био ослобођен тешких оптужби. Према јавно доступним подацима услуге које је пружао двојац Најс-Тромпова подразумевали су уобичајене лобистичке активности: одржавање и организовање предавања, договарање медијских наступа и јавне наступе у корист приштинских власти.
Готово паралелно Најс и Тромпова бавили су се питањем ревизије тужбе БиХ против Савезне Републике Југославије, односно Србије за геноцид. Ово суђење окончано је одлуком из фебруара 2007. године којом Србија није проглашена одговорном за геноцид. Још од тада, питање ревизије ове пресуде има истакнуто место у бошњачким политичким расправама. Њима се повремено прикључивао и Најс. Још 2011. године Најс је споменуо могућност ревизије пресуде „за агресију и геноцид“.
На трибини Форума бошњачких интелектуалаца, извештавала је београдска Политика, 23. септембра 2016, Најс је покушао да са „неколико уопштених навода наговори Бошњаке да покрену ревизију, али није прихватио њихов предлог да буде део тима који би, у том случају, заступао БиХ“. Захтев за ревизију одбачен је почетком 2017. године, због оспореног легитимитета правног представника Сарајева. О пропасти овог захтева размењене су жестоке оптужбе у сарајевској политичкој чаршији. У интервјуу из 2022. године Невенка Тромп је казала да је за ревизију пресуде било потребно милион долара те да Сакиб Софтић, Изетбеговићев агент није радио посао како би требало. Софтић је, према њеним речима, тражио савет како би ово требало извести, те су му одговорили мејлом којим, између осталог за трошкове тима траже милион долара. Трoмпова је била проглашена одлуком Скупштине Кантона Сарајево за почасног грађанина Сарајева. То је изазвало негативну реакцију дела бошњачке јавности пошто је, према наводима више удружења, учествовала у изради извештаја холандског Института за ратну документацију из 2002. године у којем стоји да Србија није учествовала у дешавањима у и око Сребренице у јулу 1995. године. Најс је, у својим јавним наступима, оптуживао Бакира Изетбеговића да није озбиљно схватио посао ревизије пресуде. „У јулу 2015. смо замољени да објаснимо своје ставове предсједнику Бакиру Изетбеговићу, сину покојног предсједника БиХ у рату Алије Изетбеговића, који је покренуо процес пред МСП. Син се чинио као несклон да било шта подузме и у нашем присуству га је савјетовао неко ко је изгледао јако непријатељски настројен према ономе што смо ми предлагали.“, рекао је Најс на предавању у лондонском Грешам колеџу септембра 2020. године, како преноси бошњачки портал Кликер.инфо.
Ситуација са Хашимом Тачијем била је потпуно другачија од Бакира Изетбеговића. Барем у почетку, он је био много расположенији према предлозима Тромпове и Најса. Тачи је, према наводима портала „Инсајдери“ из 2018. године користио лобистичке услуге за које је плаћала Влада Косова фирми Alston&Bird како би исплаћивао хонорар за писање аутобиографске књиге. Коришћење буџетских средстава за личну промоцију Хашима Тачија отворило је међу албанским медијима на Косову и питање сарадње са Најсом. Најс је, заједно са Тромповом, био ангажован да припреми архиву материјала која би стајала на располагању одбрани Хашима Тачија пред Специјализованим већем Косова у Хагу као и да обавља друге саветодавне и промотивне услуге.
Албански медиј на Косову Газета Експрес дошао је до два писма која је „косовским властима“ упутио Најс тражећи исплату хонорара. Није познато колико је укупна вредност уговорених хонорара. Најс је прво писао тадашњем шефу кабинета председника „Владе“ Авнију Арифију тражећи да се њему и Тромповој исплате заостали хонорари. Навео је да му се дугује преко 327 хиљада евра, док је дуг Тромповој износио скоро 163 хиљаде. Све у свему, негде око пола милиона. Пошто писмо послато Арифију није дало резултате уследило је и друго, послато у мају 2017. године непосредно Хашиму Тачију. Том приликом Најс се жалио да је потраживао новац путем „косовског правосуђа“ али да је неко административно онемогућавао исплату. Судећи по каснијем развоју догађаја ови односи су се некако изгладили, пошто се, када је Хашим Тачи у јулу 2020. године долетео у Хаг као његов бранилац пред судом спомињао овај давнашњи хашки прегалац.
Последњих неколико година Најс се превасходно оглашавао поводом међународних питања – укључујући претходних годину дана о тобожњим ратним злочинима руског вођства у Украјини. Од неоствареног саветовања Бакира Изетбеговића и нешто боље сарадње са Хашимом Тачијем и косовским властима његове амбиције су скочиле до неслућених висина ¬– да на оптуженичку клупу доведе руског председника Владимира Путина. Још увек остаје упитно – и вредно даљих истраживања – колико је овај активистички параправнички ангажман повезан са пословима Невенке Тромп око некретнина.
Не бисмо се смели изненадити уколико се тобожња изградња међународне правде банално своди на изградњу одмаралишта на Јадрану.
Жесток сукоб војника Кфора и Срба: "Мировњаци" насрнули на грађане који су мирно протестовали
Извор: Правда
