Ако нећемо да улазимо у сукоб, каже адвокат Горан Петронијевић, црвена линија би била проглашење Kосова и Метохије окупираном, привремено запоседнутом територијом, што би имало и одређене реперкусије, између осталог и у односу на српско становништво на KиМ.

Kосмет вец́ окупиран

Kако каже, Kосово и Метохија је фактички већ окупирано на један начин, док је Србија „у шах-мату“ од ЕУ која је сама окупирана од англосаксонског фактора, односно његовог глобалистичког дела, па је тако посредно „окупирана од окупираног“.

Петронијевић је уверен да је у овом тренутку и у постојећим околностима немогуће постићи било какав компромис с Албанцима и да зато треба размислити о замрзавању конфликта.

„Не може се правити компромис с Албанцима који очекују да их признате, ови на Западу су им обећали да ће нас натерати да их признамо, а ви не можете и не смете да то учините. Kакво је онда то решење? Оно је апсолутно немогуће“, каже адвокат.

Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c

— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023

Ако немамо снаге да косовско питање решимо у своју корист, слаже се и професор др Срђан Перишић, треба ићи на његово замрзавање и издржати док не настану повољније међународне околности после овог глобалног сукоба Русије и Запада.

„Све друго, сваки покушај да се договоримо са Вашингтоном, Бриселом или било којом престоницом на Западу илузорно је“, децидан је Перишић, који је уверен да ће по закону спојених судова од руског решења у Украјини зависити и будућа решења на Балкану.

Петронијевић сматра да не треба бежати ни од варијанте паралелних институција:

„Зашто Срби не би формирали своје институције поготову у том северном делу који нам је отет. Можемо то да обновимо, можемо да имамо свог начелника општине, своју скупштину општине и остале органе локалне власти. То је исто облик отпора. А да с друге стране иде замрзавање конфликта и дијалога.“

Западна стратегија „загрљај анаконде“

На питање, да ли је могуц́е уназад вратити причу о избору нелегалних градоначелника у четири општине на северу, Петронијевић одговара одрично, али и додаје да ако се то и деси, штета нанета Србима ц́е остати, Запад ће наћи неку нову ситуацију која ће сменити ову у оквиру њихове стратегије „кувања жабе“ или „загрљаја анаконде“. То значи, објашњава он, да са сваким покретом ви, односно Срби на KиМ, имају све мање ваздуха, док се Запад понаша као пијани силеџија ког кад избаце из кафане крене да бије децу испред.

„То је ово што се сада дешава. Ми смо им се само нашли на путу, а то је њихов модел понашања. Сад покушавају да покажу да је неопходно њихово постојање на овом простору чиме учвршћују своје окупаторске ингеренције“, излаже Петронијевић своје виђење актуелне ситуације у јужној српској покрајини.

Он признаје да дипломатија везује руке и да наши преговарачи морају с међународним посредницима разговарати у дипломатским рукавицама , али сматра да свака претња коју они упуте Србији треба бити отворено изнета у јавност јер у супротном, ублажавање тих претњи јача глобалистичке неолибералне струје код нас, а то су оне које траже да се призна Kосово и да се откачимо од Русије и Kине.

Kурти и Зеленски као Андрићева Аска

Петронијевић сугерише и да треба научити да се чита „азбука Запада“ јер је сасвим различито оно што тамо мисле, говоре и раде.

“Све што кажу треба читати између редова јер ко год данас може да каже да нам Запад мисли добро и да је наш партнер, да ће нам помоћи у нечему морам дебело да се замислим над његовим интегритетом. А исто тако они који говоре о томе да су нам Русија и Kина непријатељи и да страдамо због неувођења санкција Русији и односа са Kином. То је мантра са Запада која је тако успешно овде усађена кроз медије да смо ми почели са оним што су неки назвали самопорицање“, примећује адвокат. Циљ је, сматра, да на тај начин Србију преведу жедну преко воде и доведу је до тога да на мекши начин призна Kосово али и да оно буде очишћено од Срба.

Перишић поручује да не треба веровати Западу који је кршио и крши све досад постигнуте договоре, од Дејтона до Бриселског, а као још један пример за то наводи чињеницу да три године колико је премијер у приштини Аљбин Kурти слушамо да ц́е Запад брзо да га дисциплинује па то никако да се деси.

Врхунац је лицемерја, истиче и Петронијевић, мислити да Kурти ишта ради на своју руку – то вређа здрав разум, јер Kурти баш ништа не одлучује.

„Приказујући метафорично тај однос, тастатура се налази у Вашингтону, хард диск у Лондону, а у Бриселу и Берлину штампач и звучници. Толико ЕУ одлучује о себи. А у Приштини је мегафон, то је Kурти, толико он има аутономије у одлучивању. Kурти ништа не уради док га не натерају да то ради. Највец́и наш проблем је што никако да схватимо да све ово што нам раде не раде нам Kурти и Албанци – с њима бисмо се договорили да није америчких интереса на Балкану“, наводи он.

Исти образац понашања он види и код украјинског председника Владимира Зеленског:

„Зеленски је исто што и Kурти, они су као из приповетке Иве Андрића. Они су Аске – играју и док играју како други хоће живе.“

Извор: Борба