- Одговора ће бити, сигуран сам. Руководство земље управо размишља о томе. У потпуности се слажем са председником Државне думе Вјачеславом Володином, који каже да одговор треба да буде толико промишљен и проверен да они који су то урадили, и Кијев и они који њиме руководе, изгубе жељу да икада понове такве акције. Одговор би требало да буде такав. Он треба да буде сразмеран, али тако да га сви осете - рекао је Гаврилов.
Ипак, он је истакао да сматра да би примењивање нуклеарног оружја била преурањена реакција, што су раније као потенцијалан одговор спомињали неки од руских званичника, додајући да постоји посебна војна доктрина која прописује када би ово оружје требало да се употреби. У овом случају, како је објаснио, нема потребе за прибегавање нуклеарном оружју. Такав одговор би био "без основа, преурањен и неуместан".
Истражни комитет наставља истрагу овонедељног инцидента, рекао је данас за "РИА Новости" председник комитета Александар Бастрикин. Према његовим речима, напади на Кремљ показали су да су терористички напади типичан начин ратовања за Украјину, што посебно има на значају ако се узме у обзир да су напади били покушани пред Дан победе, традиционални празник који руски народ слави већ деценијама и који симболизује победу против нацизма.
Напади на Кремљ десили су се током ноћи 3. маја, нешто мало после поноћи. Председник Русије Владимир Путин у том тренутку није био у својој резиденцији у Кремљу, те је са својим активностима истог дана наставио неометано. Москва је за напад оптужила Украјину и САД, за које је речено да стоје иза провокације, док је бивши председник Русије Дмитриј Медведев поручио да је председник Украјине Владимир Зеленски, због напада, постао легитимна мета руских снага.
Кијев је негирао умешаност у инцидент.
Више о атентату на Прилепина прочитајте ОВДЕ.
Извор: Новости
