ЕУ припрема свој 11. пакет санкција против Русије како би покушала да исцрпи војну машинерију Владимира Путина, а први пут ће предлог санкција укључивати и шире мере против земаља које помажу Москви у избегавању трговинског ембарга.
Кина и Турска су земље којима се најчешће приписују заслуге за економски појас спаса Русији.
Дипломате ЕУ упозоравају да Анкара и Пекинг нису њихове непосредне мете те да постоји ризик да се изјалове мере против тако значајних геостратешких трговинских партнера, пише Политико.
Уместо тога, троје дипломата из ЕУ рекло је да се надају да ће надолазећи предлози ЕУ о заобилажењу санкција подстаћи државе средишње Азије да пристану на њих.
Пуни 11. пакет санкција могао би да буде представљен већ данас, за време посете Урсуле фон дер Лајен, шефице Европске комисије Кијеву, поводом обележавања Дана Европе.
Занимљиво је да су управо председници Узбекистана и Казахстана данас у Москви која парадом обележева Дан победе.
Изасланик ЕУ-а за санкције Давид О‘Саливен је током протеклих недеља путовао у Турску, Узбекистан и Казахстан у покушају да процени размере заобилажења санкција.
У предлогу 11. пакета санкција у који је Политико имао увид, Комисија циља на, на пример, фирме с пословним седиштем у трећим земљама, које набављају робу која подлеже ограничењима од фирми настањених у Унији, а која се потом испоручује у Русију директно или преко посредника.
У два анекса предлога нису наведене одређене земље или производи, а о томе ће одлучити земље Европске уније. Овај пакет санкција такође укључује пописе 72 особе и 31 ентитета.
Главна тачка ове мере Европске уније би била да се забрани европским фирмама да продају осетљиве робе некој земљи суседној Русији, ако постоји заобилазни пут.
Амбасадори Европске уније изнеће своје прве утиске о предлогу у среду. Дипломате не очекују одговор до следеће недеље, а чак ни недељу касније. Амбасаде Казахстана и Узбекистана у ЕУ нису одмах одговориле.
Неколико земаља ЕУ страхује да Брисел с овим предлогом санкција ризикује отварање Пандорине кутије. Успоставом начела да земље које крше санкције ЕУ-а могу бити мете, отвара могућност да су следеће на мети Турска или Кина.
Један европски дипломата који тражи строжи став рекао је да се надао "напуњеном пиштољу на столу", али "пиштољ није чак ни напуњен".
САД су инсистирале да Брисел заузме оштрији став према Кини, али ЕУ и даље оклева.
И сукоб с Турском се сматра великим политичким ризиком, с обзиром на нестабилност турске политике којој следе избори овог викенда, али и с обзиром на утицај Анкаре када је реч о питањима попут миграција.
Комисија сматра да ће претња кажњавањем средњеазијских земаља бити довољна да промени њихово понашање, један је дипломата рекао да Европа треба да буде сигурна да је спремна да испуни претњу. Други дипломата, међутим, каже да Брисел мора да пронађе равнотежу између заобилажења санкција и одржавања економских веза с кључним трговинским партнерима као што су Кина и Турска.
Пекинг се већ јуче оштро успротивио мери из ЕУ-овог 11. пакета санкција, која циља на седам кинеских компанија за које се сумња да су слале забрањену робу у Русију директно или преко посредника. Ово директно циљање на тих седам компанија разликује се од предложене шире мере заобилажења којом би се израдили посебни пописи производа који не би требало да се продају фирмама у земљама суседним Русији. То још није одобрено.
- Позивамо ЕУ да не иде овим кривим путем, иначе ће Кина предузети чврсте мере како би заштитила наше легитимне и законске интересе - рекао је портпарол кинеског министарства спољних послова Ванг Венбин.
Али Комисија је уверена да овај пакет даје земљама ЕУ довољно простора за кочење ако би се сматрало да је ова мера превише политички осетљива.
Према предлогу, свака одлука о додавању неког производа или земље на попис мора да буде одобрена од свих 27 земаља чланица, преноси Јутарњи лист.
За земље које подржавају Украјину, нови пакет који ће државе чланице размотрити у среду је добра вест.
- Задовољан сам тим пакетом. Подржавамо све санкције које штете руској ратној машинерији, рекао је за Политико естонски министар спољних послова Маргус Тсахна.
Мапу јуриша '’Вагнера'’ и руске војске погледајте ОВДЕ.
Извор: Politico