Вања који је покорио планету са „плавом четом“ на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године, разочаран је и огорчен због онога кроз шта пролазе руски спортисти.
Спутњику је рекао током разговора да има велики број пријатеља и међу Русима и међу Украјинцима, али да политизација чини своје и да то никоме не доноси добро.
Међународни Олимпијски комитет на челу с председником Немцом Томасом Бахом врши огроман притисак на Русе, а Вања Грбић верује да би у скоријој будућности могло да дође до пуцања олимпијског система, онаквог каквог смо га знали до сада.
Веома важна порука Спутњиковог саговорника...
„Најстрашније је што је Међународни олимпијски комитет (МОК) који би требало да буде аполитична организација, у потпуности политизована. И оно што је још страшније је, да када је почео конфликт у Украјини, јасно преузета улога онога који ће поставити санкције и спречити их. Има ту само један мали проблем. У Олимпијској повељи пише мало другачије. Основни документ који су Пјер Кубертен и друштво поставили давних дана, када су реорганизовали, односно отворили поново олимпијски покрет, који је у античка времена угашен и то с правом, јесте право да на Играма може да учествује свако. Што значи да, ако се држимо том логиком, онај који започне конфликт и тако даље требао је да буде суспендован, то је правило које не важи за све с једне стране. С друге стране, МОК се налази у јако великом проблему, зато што ће уколико не суспендује Русију, Украјина, Пољска, Естонија, Летонија, Норвешка и још неке земље одбити да учествују на Олимпијским играма. А, уколико их суспендују и неће учествовати Русија, постаји велики проблем да ће земље Брикс-а бојкотовати Олимпијаду у Лос Анђелесу 2028. године, што је извесно", прогнозира неславан сценарио некада један од најбољих одбојкаша света.
Грбић није штедео ни немачког адвоквата на челу МОК, Томаса Баха, који је дубоко уплетен у читаву хајку против Руса.
„Нажалост, политиканство првог човека Међународног олимпијског комитета је довело до тога да се олимпијски покрет поцепа. И то је оно што мени лично највише смета. Ми смо спортисти. Ја имам пријатеља јако пуно међу Русима и међу Украјинцима. Имам више пријатеља међу Русима, не зато што их више волим, него јер их више има. Како ја могу да кажем мом пријатељу Сергеју Тетјухину, Карасову, Шевченку, Волкову, Глушакову, или било коме од њих: „Е, знате, ви мени више нисте пријатељи“. Играо сам у Русији годину дана, то су моја браћа. Али исто тако као што је и Игор Попов, као што су и други, као што је Агатин и многи други Украјинци с којима сам играо", каже Вања.
На питање како види актуелну ситуацију, с обзиром на то да је строго забрањено мешање политике у спорт, али да је свима јасно да се то не поштује, Грбић је узвратио контра-питањем?
„Ко то каже?, нашао се у чуду Вања, некада сјајни поентер одбојкашке репрезентације Србије, који тренутно већ седам година има свој камп, где млађе нараштаје учи како да буду добри људи, и можда једног дана, шампиони као он и његов брат Никола.
Затим је наставио...
„Тако би требало да буде. Ја сам одувек био тај који је говорио политика и спорт не треба да иду заједно, односно да политика треба да подржава спорт, у смислу да га финансира. Зато што то обезбеђује, здраву, продуктивну нацију. Међутим, у последње време то апсолутно није случај. Нажалост“, каже Вања с којим смо у срцу Дорћола водили разговор.
Југославија је исту судбину доживела 1992. године када су биле санкције. Русија је далеко моћнија, али не може да избегне „терор“ који трпи њен спорт. Политичке канџе дубоко су заривене...
„Ја бих се вратио још уназад. Није то само сада. Ако се вратите у 2014. годину, рецимо. На Олимпијади у Рију, била је иста ситуација. Оптужени су руски спортисти да користе допинг и онда су сви генерално, осуђени да не могу да учествују. Исинбајева је пропустила вероватно најважнију Олимпијаду. Шарапова је била оптужена да користи мелдонин... Ништа се није променило ни 2022. године. Руси су слушали, не своју химну, него химну Међународног олимпијског комитета. Ја сам био тамо и знам, гледао сам и слушао. Врло је јасно да је све оркестрирано од самог почетка, да оно што је најјаче оружје хладног рата, а то је спорт, буде у рукама како би се осујетила доминација ових или оних", наставља причу Грбић.
Нисмо могли да не искористимо прилику да га не питамо да прокоментарише то што је украјински тенисер Сергеј Стаховски замерио Новаку Ђоковићу што није осудио руску офанзиву на Украјину. Иако су претходно били у добрим односима, Стаховски је отишао на ратиште, с ког се неретко јавља, а осим Новака критиковао је Јанка Типсаревића и Виктора Троицког, још двојицу српских тенисера с којима је некада делио терен и свлачионице.
„Питам ко је он? Он је небитан. Значи, ударила мува на међеда, јака ствар. Прво, то није сукоб где смо ми учесници, где ми јасно знамо шта је у питању. Наравно да ће свако да ради оно што треба и што мисли да треба. Тако и треба да остане, то није спорно. Ми ћемо вероватно истину сазнати касније. Ми сада знамо истину онога што се код нас дешавало раније. Вероватно ће и они сазнати неку истину. Оно што знамо јесте да Украјина више никада неће постојати, сигурно не у оквиру ових граница то је једно. А друго, питање да ли ће и како постојати зато што су их Американци задужили до зла Бога. Зато што им је требао лутак у облику глумца. Нажалост. Ја никада јавно нећу рећи Украјинци су ово или оно, или Руси су ово. Иако су многи украјински спортисти, а прво браћа Кличко, пљували по Србима и величали Хрвате. Мислим да је то примитивно“, није Грбић желео да пређе границу доброг укуса.
Убрзо смо вратили причу у оквире спорта, колико је то уопште било могуће.
„Многе спортске организације, па и Светска одбојкашка федерација (ФИВБ) помогла је украјинским репрезентацијама да се спреме рецимо за Светско првенство. Ушли су Украјинци баш уместо Руса и одиграли су одлично. Свака част. Један њихов играч Плотницки игра у Перуђи заиста веома значајну улогу. И ја сад постављам питање. Океј, и ово ђе да прође, као што прође све у животу. Завршиће се, поларизоваће се ствари и опет ћемо сести за сто сви заједно. Како ја могу да погледам свом пријатељу у очи, ако сам му се по***о на главу, а нисам ни знао. Шта ћу да кажем: „Е, знаш извини, морао сам“. Ја не живим тај живот. Трагедија је што је уопште до рата дошло. Мени је жао цивилних жртава, као што ми је жао наших жртава које само ми жалимо, а друге не занима", закључио је разговор Вања Грбић, легенда југословенске и светске одбојке.
Пада најважнији град на фронту: Руски борци упали у последње упориште војске Украјине у Бахмуту
Извор: Sputnik
