Она је и даље на снази, и верујем да ће тек одиграти своју улогу. Нико засад не пориче да крајња одлука о Косову мора да буде потврђена на СБ УН, без обзира на све разлике у ставовима.
Ово је у интервјуу за "Новости" рекао амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, коментаришући нову кризу на КиМ, притиске Америке на Приштину да повуче специјалце са севера и додаје да Америка која је као посредничка страна увек ту, има механизме да утиче на Приштину, али очигледно не жели.
О упаду специјалаца тзв. Косова на север, који траје данима, Боцан-Харченко каже:
- Запад је пустио Приштину и Куртија, гледајући им кроз прсте. Реаговао је тек након што је ситуација дошла до опасног нивоа, али само речима, не на делу. Сада је најбитнија ствар да Приштина испуни договоре из 2013. и 2015. и формира ЗСО. То је једини начин за успостављање стабилности. После дешавања протеклих недеља, имплементација тзв. европског предлога делује као немогућа мисија.
о Ако се од Србије тражи да се на крају сагласи са чланством лажне државе у УН, да ли је једини излаз организовање међународне конференције уз учешће Русије и Кине?
- Праведно и дугорочно решење могуће је само након глобалне промене. Свака криза мора да се решава на основу интереса народа који тамо живе, у овом случају Србије, а не на основу интереса неких других земаља које сматрају да тобоже владају светом. Више година инсистирамо да они који покушавају да дођу до неких решења, заузму неутрални став, да се дође до неких корака који би могли да побољшају ситуацију и живот људи. То се односи и на посредовање ЕУ у дијалогу Београда и Приштине.
о У делу јавности се може чути како се Русија повукла са КиМ и оставила Србе на цедилу. Да ли би данас ваша држава војно помогла Србији у случају погрома нашег становништва?
- Надамо се да тога неће бити. Уз доста јасан став председника Вучића, који наглашава да се залаже за дипломатске механизме, позиционирање војске на административној линији је фактор спречавања оваквог исхода. Значајно је оснажена Војска Србије, чему је допринела наша билатерална сарадња. Санкције против Русије су и код нас дежурна тема.
о Недавно сте рекли да су протести у Београду заправо притисак Запада на председника Вучића да промени своју политику. Верујете ли да ће он остати доследан и да се неће придружити казненим мерама према Русији?
- Запад сматра да свака земља-чланица ЕУ, или кандидат, мора, без обзира на националне интересе, да следи спољну политику Брисела. Не видимо назнаке да председник Вучић може да промени доследан став. Полази се од мишљења већине српског народа, као и од привредне користи коју Србија, а и ми, имамо. Иако се сада суочавамо са одређеним препрекама, јер је Србија окружена земљама које подржавају санкције.
Управо се чује аргумент да је трговинска размена већа са чланицама ЕУ, него са Русијом...
- Русија је четврти спољнотрговински партнер Србије, наша робна размена је у порасту. Најважније је да је наша билатерална сарадња у енергетици и инфраструктури темељ за свестрани напредак Србије. Делимо став председника Вучића да је битно да се развијају добри односи са свима.
о Ако би, пак, Србија била приморана да се прикључи ембаргу против Русије, какав би био одговор Москве? Иде ли Србија по аутоматизму на листу непријатељских држава?
- Не бих да нагађамо, боље је да гледамо са надом. Код нас постоји критеријум непријатељских односа. Тешко је рећи да санкције могу да буду пријатељски потез, наравно да су непријатељски. Ако земље подржавају непријатељски корак, онда морају да се нађу на листи непријатељских држава.
о Има ли сличности између протеста у Београду и тзв. обојених револуција? Да ли је то заиста "мирис Мајдана", како неки говоре? Један од вођа протеста недавно је казао да је њихов циљ да се ослободе Вучића, али и Русије.
- Има сличности. Циљ обојених револуција је рушење руководства земље. Није битан разлог, користи се свака снага - лева, десна, она која подржава Русију или је против. Таквих појава има и сада. На циничан начин је искоришћена трагедија у београдској школи. Ово је свакако ударац на председника Вучића и владу, који воде суверену и независну политику, постижу добре привредне резултате у нелаким условима.
о Да ли данашњу Русију може да задеси судбина Совјетског савеза, како проричу западни геостратези, предвиђајући војни крах Кремља у Украјини?
- Савремена Русија, као држава наследница СССР, ослања се и на достигнућа совјетског периода. Распад СССР, уз све тешкоће транзиције ка политичком плурализму и тржишној економији, није преокренуо вектор развоја земље. Јача се сарадња у оквиру Евроазијске економске уније и других механизама. Користи од тога има и Србија која има споразум о слободној трговини са ЕАЕУ. Сачуван је фокус на фер и обострано корисну сарадњу са другим земљама, на чврстој правној основи постављеној Повељом УН, уз поштовање међусобних интереса. Овај приступ дели већина светске јавности, зато су покушаји Запада да задржи своју глобалну доминацију кроз експлоатацију других земаља осуђени на неуспех. Друга гаранција постојања Русије као независне државе је јединство нашег народа који разуме стратешке задатке који стоје пред земљом.
о Видите ли шансу да се оконча сукоб у Украјини? И да ли је поверење исцрпљено признањем Ангеле Меркел да су мински споразуми били куповина времена док се Кијев не спреми за рат?
- Русија је више пута показала отвореност за дијалог. Нажалост, приступ кијевског режима и његових ментора на Западу је другачији. Украјинским преговарачима је једноставно забрањено да наставе рад на нацрту споразума са Русијом у пролеће 2022. Вашингтон и његови савезници сматрају да могу украјинским рукама победити Русију на бојном пољу, иду ка даљој ескалацији сукоба. Наши циљеви су јасни - да неутралишемо директне безбедносне ризике Русије кроз демилитаризацију и денацификацију Украјине - и они ће бити остварени. Што се тиче вероломства наших бивших западних партнера, цео свет је видео шта заиста вреде њихове речи. Да додам да се Запад једнако непринципијелно понаша и према својим "клијентима", заборављајући на њих чим престану да доносе дивиденде. То је био случај у Вијетнаму, Либији, Сирији, Авганистану... А може да се деси у Украјини или, рецимо, у покрајини Косово.
о Били смо сведоци покушаја атентата на председника Путина, Украјинци све чешће изводе акције на територији Русије. Какав ће бити одговор уколико се у нападе укључе и далекометне британске ракете и авиони Ф-16? Медведев је јасно рекао да је могућа употреба нуклеарног оружја...
- Украјинске оружане снаге, уз подршку Запада који их "пумпа" смртоносним оружјем, и даље користе терористичке методе. О томе сведочи и њихово гранатирање стамбених зграда и социјалне инфраструктуре у граду Шебекино Белгородске области Русије, где уопште нема објеката војне намене, као и диверзије на Каховској хидроелектрани и цевоводу за амонијак "Тољати - Одеса", које су изведене од стране кијевског режима, а које су нанеле велику штету цивилима, довеле до еколошке и хуманитарне катастрофе. Одлуке о наредним потезима у оквиру специјалне војне операције доноси врховни командант, председник Русије. Има више спекулација поводом теме нуклеарног оружја. Међутим, наша војна доктрина предвиђа његову примену једино као одговор на употребу оружја масовног уништавања против Русије, или у случају када је угрожено само постојање државе. Ту нема никаквих двосмислица, нити било којих промена.
Не вреди ни 15.000 санкција
о Да ли су економска несигурност коју санкције изазивају и незадовољство олигарха смањеним приходима већа опасност по Путина од ситуације на фронту?
- Реч "олигарси" припада речнику 90-их година и нема везе са актуелном ситуацијом. Руководство водећих руских компанија је у присном контакту са државним врхом, улаже конструктивне напоре у повећање конкурентности земље, одрживости њеног привредног раста. Сада је Запад против Русије увео преко 15.000 нелегитимних једностраних санкција, а користи и притисак на наше међународне партнере и инострани бизнис који послује у нашој земљи. Упркос томе, по читавом низу економских показатеља прошле године постигнути су позитивни резултати. Спољнотрговинска размена је повећана. Ради се на реализацији свеобухватних програма индустријског, технолошког, инфраструктурног развоја региона Русије.
Да се очува суштина РС
о Председник Путин недавно је одликовао Милорада Додика. Да ли је то симболичка порука да РС остаје руска интересна сфера?
- Председник Додик је одликован због доприноса развоју наше сарадње. Држи се свог става, мисли на интересе српског народа у БиХ, стабилност РС и поштовање Дејтонског споразума. То је и став Русије да се спречи уништавање РС, деструктивни потези Запада преко тзв. представника Шмита, који је именован мимо процедура.
Извор: Вечерњеновсти.рс
