Док су у јавности подржавале дипломатско решење сукоба у Српској Крајини 1995. године, САД су Србима у сарадњи са Хрватима припремале паклени план. Свега три године касније 1998. наводно смирујући тензије између шиптарских терориста и Срба, српска страна је још једном у пракси осетила шта подразумева америчка дипломатија.
Интересантно је да је у свим овим догађајима учествовала релативно иста екипа људи, а на командном месту тада, али и сада, стоји особа која је одмах после Анте Павелића починила највећи број злочина над Србима – амерички амбасадор у Србији – Кристофер Хил.
Специјална операција „ОЛУЈА“ и њен супервизор Кристофер Хил
Те 1995. западни медији брујали су о Србима као злочинцима и окупаторима, у свему томе себе су представљали као миротворце који смирују тензије и налазе некакво дипломатско решење сукоба. Истовремено Американци су вршили војне обуке Хрвата, достављали им оружје и координирали војним акцијама против српског цивилног становништва.
Портал Васељенска (ОВДЕ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ДОКУМЕНТА) је почетком ове године објавио ексклузивна тајна документа везана за састанак који се догодио непосредно пред злочиначку акцију „Олуја“ 1995 године, током које је страдало више од 2000 Срба, а са својих огњишта протерано више од 220.000 хиљада Срба.
На састанку који се десио свега четири дана пред „Олују“ а ком су присуствовали хрватски амбасадор у САД Миомир Жужула, Петар Шарчевићи и Синиша Петровић и државни секретар Ричард Холбрук, амбасадор Роберт Фрејзер и актуелни амбасадор у Србији Кристофер Хил, све стране су констатовале да је претходна заједничка акција хрватске и америчке војске „Бљесак“ (36 сати протерано је око 18.000 Срба, 283 их је убијено и нестало, међу којима 57 жена и деветоро деце. Војска Републике Српске и Војска Југославије нису реаговале нити су се укључивале док је „Бљесак“ трајао.) протекла успешно.
Задовољни билансом побијених и протераних Срба, Американци дају савет и подржавају идеју јачања савеза хрватске и муслиманске војске, јер је план против Срба уродио плодом приликом ратних дејстава на подручју Бихаћа:
„Амерички су представници неколико пута честитали на последњим војним успјесима хрватских снага, изричито исказујући задовољство таквим развојем догађаја. Тиме се с једне стране отклања војна опасност за Бихаћ, а истодобно, они ситуацију задовољно проматрају у контексту јачања Федерације БиХ, коју сматрају „својим чедом“ – стоји у поменутом извештају.
Жужул у извештају даље наводи да је америчка страна дала зелено светло за војну акцију око Бихаћа и то не само у виду моралне подршке, а као закључак се наводи да је америчка страна задовољна развојем ситуације, подробним извештавањем од стране Хрвата и да Хрвати не наседају на преговоре са Србима већ да проблем Срба у Српској Крајини реше војним путем.
Истовремено српска страна на челу са Слободаном Милошевићем се спремала за дипломатске разговоре и покушај смиривања ситуације мирним путем. У том тренутку српска страна није имала ниједног савезника, а пропагандна машина против Срба је радила пуном паром. Медији широм света од српских цивила, жена, деце правили су злочинце, и мртви и протерани Срби су били криви.
Каријера Кристофера Хила на Балкану почиње почетком деведесетих година. Отприлике када се он појавио на нашим просторима, тог тренутка су и почели да се рађају сукоби. Почео је као шеф преговарачког тима у Босни и Херцеговини, сарађивао са Ричардом Холбруком као његов заменик на мировним преговорима у Дејтону 1995. године. Своје преговоре је описивао као веома успешне јер су зараћене стране увек успевале да се договоре, на штету Срба.
Његов успех у пракси је заправо изгледао тако да Србе читавом свету презентује као геноцидне злочинце, а онда да тако уцењене и оцрњене у читавој светској јавности, може слободно да протерује и убија јер нема на свету те силе која ће осудити па и етничко чишћење једног таквог злог народа као што су Срби.
Хилова „дипломатија“ у виду војне и обавештајне подршке терористичкој УЧК из 1998. године!
Тек што се на Балкану ситуација мало смирила и Кристофер Хил добио нову функцију као амбасадор САД у Македонији, тензије су опет почеле. Живот Срба на простору Косова и Метохије постајао је све тежи. Убиства, отмице,терористички напади, свакодневна малтретирања.
Од потпуно неартикулисане гомиле и „хајдучких“ атака на Србе, одмах по доласку Кристофера Хила у Македонију, где је много мање боравио јер је његово интересовање овај пут било Косово и Метохија, убрзо је формирана тзв „Ослободилачка војска Косова“ (УЧК). За свега неколико година боравка на простору Македоније и Косова и Метохије, Хилова оперативна администрација је од нарко организације направила озбиљну терористичку организацију. Поред оружја које су добијали од САД, војне обуке, оперативних информација, заштите поводом бројних злочина почињених над Србима, укључујући и трговину органима у коју су САД биле озбиљно умешане, и овај пут је Запад успео од Србије да направи злочинца а шиптарске терористе представи као жртве хегемонистичких српских идеја.
Портал Васељенска (ОВДЕ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ) је објавио више чланака на тему учешћа Кристофера Хила у акцијама УЧК против Срба на простору Косова и Метохије. Иако је и ранијих година посећивао УЧК, први званични доказ до кога смо ми дошли, јесте када је заједно са Кристофером Вокером боравио у Приштини 24.7.1998. године, где су се водили договори око могућих акција албанских сепаратиста.
Како стоји у поменутом документу: „Дана 24.7.1998. године у Приштини ће поново боравити Кристофер Хил, амбасадор САД у Скопљу, који ће у разговору са лидерима албанског сепаратистичког покрета (Руговом, Сурољем и Хајризијем) наставити договоре око усаглашавања предлога, ставова и иницијативе за превазилажење политичке кризе, односно консолидовање јединствених албанских политичких субјеката на КиМ. Ова активност је везана за позицију албанске стране, за јединствен наступ албанског фактора у евентуалном наставку преговарачког процеса о решавању косовске кризе.“
Отворена подршка албанским сепаратистима од стране званичне администрације САД није ништа ново, као ни сарадња са осведоченим шиптарским злочинцима који су управо у време које се помиње у документу активно учествовали у терористичким акцијама против српског становништва на Косову и Метохији и истовремено се бавили трговином органима отетих Срба и другог неалбанског становништва, што је тешко да су могли спроводити сами и без сталног надзора америчког фактора у виду Кристофера Хила, Вилијема Вокера и других високих званичника.
Својевремено је Кристофер Хил навео да је имао један дипломатски пропуст у својој каријери и то је било НАТО бомбардовање. Просто из разлога што шиптарски терористи нису били довољно бројни и јаки, па чак ни уз сву подршку НАТО снага, да се етнички очисти Косово и Метохија од Срба и да се а простору Србије формира још једна непријатељска држава, по угледу на Српску Крајину. На његову жалост, чак ни након НАТО бомбардовања Србије, злочиначке акције читавог западног света против једне Србије, која нити је била агресор, нити нападач, већ је само покушавала на све начине да заштити свој народ на СВОЈОЈ земљи, није заокружено стварање шиптарске државе.
Кристофер Хил не иде са места својих злочина док год постоји Србија, бар у овим границама
Ситуација на Косову и Метохији, данас после 24 године од рата таква је да смо у међувремену имају самопроглашење шиптарске државе у држави, један погром и на прагу смо да доживимо потпуно етничко чишћење Срба са Косова и Метохије.
Дешавања од почетка ове године, која су пратили бројни инциденти од стране шиптарских терориста а које штите припадници КФОР-а, сличнија су деведесетим годинама. Без икакве казне, од почетка године рањено је двоје српске деце, упуцано је још четири одрасла Србина, физички напади на децу и одрасле више нису ни вести већ свакодневница.
А за протеклих 20 дана, од тренутка преузимања српских општина на северу Косова и Метохије, од стране шиптарских терориста и асистенцију припадника КФОР-а отето је 9 Срба, претучено двоје малолетне деце. Даноноћни терор над Србима се појачава, на сваком кораку широм Севера могу се видети припадници КФОР-а и РОСУ-у са дугим цевима и прстом на обарачу, и све је уперено у Србе, јер других становника на северу Косова и Метохије нема. Претреси, претње са списковима Срба који ће такође бити одведени у Куртијеве логоре, ситуација у којој ни најмлађа деца нису сигурна, све то виси Србима над главом док Хилова дипломатска пропаганда ради пуном паром и тражи од Србије да се смире тензије.
Није било осуде јер су отети Срби без икаквог доказа, што су исти ти Срби мучки пребијени у тим шиптарским затворима и није било осуде на рањавање деце, нити најскорије пребијање деце. Осуђена је једино српска страна јер је на својој територији ухапсила тројицу наоружаних Шиптара, и све што је Хилова дипломатска пропаганда путем Међународне Заједнице тражила јесте да се они под хитно пусте на слободу, да Србија спусти руке док је туку по глави, док убијају Србе и протерују их са своје земље.
За сво то време, змија од амбасадора понавља већ опробани рецепт у Српској Крајини, рату на Косову и НАТО бомбардовању и Србији пружа руку помирења а своју марионету Аљбина Куртија покушава да уразуми и то тако што му на располагање даје НАТО војску да му асистира у злочинима над Србима и што је најважније читаву западну пропагандну машинерију.
Једино је питање да ли ће Александар Вучић ићи стопама Слободана Милошевића и дипломатски изгубити све, а онда добити још једно ново жариште у Војводини или Рашкој области, јер ситуација је и више него слична, а актери исти. И деведесетих је Србија врвела од страних агената који су лоше материјално стање хтели да промене на улицама и то у моментима док је Србија водила одбрамбене ратове. Иста ситуација је данас.
Лоша политика попуштања од Бориса Тадића до Александра Вучића довела је до тога да Србија више нема да испуни ниједан услов, односно да је све што је имала дала и ђаво је дошао по своје. И уместо да се фокусира на проблем Косова и Метохије, да се кроз медије појача пропаганда и ван граница Србије о стварном положају Срба на Косову и Метохији, режим се препуцава са Хиловим плаћеницима на улици и гледа како да сачува своје позиције.
Уколико није уцењен или купљен, једини „Божански потез“ који би председник Србије могао да учини јесте да се повуче из Бриселског споразума, будући да је српска страна испунила све договорено, док шиптарска страна није ништа. Односно то није нешто што би требало, већ нешто што би сваки државотворни лидер који води суверену земљу морао да уради.
Нажалост Србија тешко да је суверена земља. а Александар Вучић не показује знаке одлучности и државотворности, посебно не у екстремним ситуацијама где је храброст и одлучност и више него потребна, посебно узимајући у обзир и геополитичке прилике које су далеко боље за нас данас, него што је био случај деведесетих. Док се Хиловим плаћеницима привиђа руски утицај, унутарњу и спољњу политику наше земље више води Кристофер Хил, него што то ради њен формални председник Александар Вучић.
Закључак звучи суморан али таква је и ситуација, на челу Америке јесте један сенилни дедица али на челу Србије је један озбиљан оперативац који неће стати док не уништи Србију. И то је највећи непријатељ Србије, неко ко је у последњих 30 година починио највише злочина над Србима, послао читавом свету слику о Србима као о највећим злочинцима, кољачима и убицама, направио највише идеолошких и политичких подела, а за све то време смешкајући се и молећи се да се Срби примире и спусте тензије!
Прочитајте ОВДЕ шта је шеик Мухамед бин Зајед рекао Путину
Извор: Васељенска