Садашње тоталитарно друштво “слободног свијета“ трансформира свакодневни живот у скуп лажи, трикова и обмана преко медија. Ако смо довољно глупи или ако имамо неке материјалне интересе (нпр. жељу да угодимо нашим господарима или ако нам је новац највиша вриједност) ради којих прихваћамо властиту проституцију, онда смо остављени на миру. Ако желимо бити слободни у мишљењу, истински осјећати и водити независну политику, "међународна заједница" ће нам пријетити и на концу нас бомбардирати, оптужујући нас да смо против демокрације, против "слободног свијета", против хуманизма.
Дакле, ако желимо избјећи да нас униште ракетама, "паметним" (навођеним) бомбама, касетним бомбама, бомбама са осиромашеним ураном или било којим другим врстама бомби, морамо прихватити тоталитарне лажи као истину, морамо и сами лагати и претварати се да смо сретни са неоколонијализмом и бруталношћу презентираним као крајњим ступњем хуманизма.

Постоје двије категорије креатора тоталитарних „истина“:
- Они најочигледнији су познати као новинари. У ствари, они су најобичнији, свакодневни, конкретни извршиоци политичких, економских и других циљева и акција за доминацијом свијета смишљених у елитним центрима моћи. Највећи дио њих је извјежбан тако да буде слијеп и глух ако је то потребно, једностран и лажац, дакле без икакве етике.
- Прави креатори тоталитарних неистина су чланови владајућих елита „слободног свијета“, нарочито политичари и дипломате.
Посебно су Срби били објект ових неистина. Показат ћемо на два примјера како се у посљедњих 25 година ништа није промијенило у односу на српски народ који је од стране „слободног свијета“ непрекидно био третиран као фашистички.

Пише: Емил Влајки

Лаж о „српским фашистима“, алиби за агресију

1999. година. Поред исфабрицираног Рачка, ова је измишљена прича о „српским фашистима“ била алиби за НАТО агресију на Југославију/Србију.

Новинарка ЦБЦ-а Нанцв Дурхам слала је извјештаје из Схалеа, малог косовског села у којем су живјели Албанци. У јуну, када су НАТО-трупе окупирале Космет, Нанцy се запутила право у Схале да би се увјерила како су људи тамо преживјели НАТО-бомбардирање. Посебно је настојала пронаћи Рајмонду Рреци, која је годину дана прије била "свједок силовања и убиства властите сестре Qендресе", када су наводно Срби напали њихово село. Након овог трагичног догађаја, "Рајмонда је одлучила да се прикључи 'ОВК-у-". Њена је жеља била да освети смрт своје сестре.
Дакле, Нанцy је још једном посјетила Рајмондину породицу годину дана касније. Тамо је пронашла Рајмондину мајку, Бархије, код куће са још двије кћерке: двогодишњом Илиридом и деветогодишњом Qендресом, очигледно оном сестром која је наводно била силована и убијена. Рајмонда је у том часу признала лаж:
Прича о Qендреси "убијеној" од стране Срба била је објављена у медијима дестина земаља. Срби су били третирани од стране западне штампе као фашисти, кољачи, копилад и слично. Према Нанцy Дурхам, један Албанац са Косова је дао слиједећи коментар:
"Ова лаж је допринијела ономе што западне земље раде за нас на Косову, - тјерају Србе и стварају нам државу -, вриједило је."

Америчка новинарка, „српски фашисти“ и „добронамјерни“ политичари

Четврт стољећа касније. Срби, посебно на сјеверу Космета, живе у највећем концентрационом логору у Европи. Свакодневно су упуцани пребијани, хапшени и слично, од Абанаца асистираних НАТО окупаторима и без адекватне заштите Београда. Јадни људи се буне, дижу барикаде, у очају, али врло ријетко, на насиље настоје одговорити насиљем слабог интензитета гдје не страдају ни Албанци, ни окупатори. Све то не спрјечава западне медије да их третирају као фашистичку мафију (види: Тхе Гуардиан, The Guardian, Kosovo: ‘fascist mobs’ guided by Serbia causing violence).

Угледали се Британци на браћу Американце и њихове послушнике. Тако Ескобар и Лајчак јучер држе конференцију за штампу  „врло забринути“ због ситуације на Косову.

Ескобар, који је амерички изасланик за Западни Балкан, рекао је на тој конференцији да предсједник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти морају да прихвате европски план (њемачко-француски, антисрпски, Е.В.) и да "другог избора нема".
Америчка новинарка је, постављајући им питања, Србе који протестирају на сјеверу Косова назвала "фашистичким формацијама".
На то је је Ескобар покровитељски одговорио да има велики број људи који мирно протестира, и да се не могу баш сви назвати "фашистичком руљом".
Лајчак је као специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине учествовао са Ескобаром у јавној дискусији у Атлантском савјету у Вашингтону о ситуацији на сјеверу Косова и Метохије и могућим решењима за актуелну кризу.
"Не можемо рећи за све Србе рекао је Лајчак, да има 45.000 криминалаца на сјеверу, већ да идентифицирамо стварне криминалце, а Србима који желе нормалан живот да помогнемо".

Тко су садашње српске фашистичке слуге

Опозиција у овом часу, на захтјев својих ментора, врши обојену револуцију у циљу рушења Вучића, знајући да би се читава власт распала када њега не би било. Не улазећи у геостратешке импликације оваквог дјеловања, рецимо да рушење власти од стране опозиције није ништа необично. Проблем је другдје.
Масе су окупљене да једном седмично демонстрирају против насиља у Србији. Сјајно! Само што је и Косово Србија. Али се насиље на Косову (и на читавом КиМ) уопће не спомиње у  платформи опозиције!?. И то је разумљиво, мада одвратно. Те слуге фашизма, бескичмењаци, без икакве части, желећи власт по сваку цијену, не смију ни зуцнути о Косову које је окупирано од стране њихових НАТО газда који тамо врше насиље, директно и преко Албанаца. ЗАТО НИ ЈЕДАН СРБИН СА КОСМЕТА НИЈЕ БИО ПОЗВАН ДА УЧЕСТВУЈЕ НА ТРИБИНАМА ОПОЗИЦИЈЕ (мора да су Срби са Космета за опозицију сви мафијаши и фашисти).

Али оно што није схватљиво је слиједеће. Током шетачких скупова, организиране су многе трибине на којима су учествовали и истакнути српски интелектуалци у области просвјете, умјетности, и тд.
НИЈЕДАН ОД ТИХ ИСТАКНУТИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА НИЈЕ СПОМЕНУО НАСИЉЕ НА КОСОВУ!?
Могли су, а нису.
Нека их је срамота довијека.
Фашизам је дубоко продро у српско друштво.
Показат ће се, кад-тад, да је Вучићева аутократска власт знатно мањи проблем за Србију. 

Више текстова Емила Влајкија прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда