Најближи сарадници Алије Изетбеговића, некадашњег лидера Странке демократске акције (СДА) још су на највишим функцијама у БиХ, иако СДА више не учествује у власти.
Тако су на позиције судија Уставног суда БиХ из редова бошњачког народа дошли некадашњи Изетбеговићев заменик Мирсад Ћеман 2008. године, као и Сеада Палаврић, некадашња министарка и потпредседница СДА, која је на дужност у Уставни суд ступила две године раније.
Одлука да њих двоје буду делегирани у Уставни суд из редова бошњачког народа разљутила је и Бошњаке у моменту одлучивања, јер су се многи питали да ли је могуће да се, поред бројних врсних судија бирају страначки кадрови само зато што су лојални владајућој партији, кажу извори РТ Балкан.
Део народа из Федерације БиХ тада је захтевао да се одаберу друге судије које нису страначке личности, али без успеха.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Претпоставља се да је циљ био да СДА све институције има под контролом, као што је до скоро у свим заједничким институцијама на највишим позицијама био кадар СДА.
Да је страначки непотизам није ништа ново у БиХ показује и пример доскорашњег шефа Обавештајно-безбедносне агенције БиХ Османа Мехмедагића познатијег као Осмица.
Осмица је, баш као и Ћеман и Палаврић на функцију изабран због својих страначких заслуга у СДА, као верни пратилац Алије Изетбеговића, и како га је једном приликом назвао саговорник РТ Балкан професор Срђан Перишић, "патрон интереса СДА и шеф политичке полиције".
Поред Алијиних лојалних сарадника, судије уставног суда су још Немица Ангелика Нусбергер, држављанка Швајцарске немачког порекла Хелен Келер, као и Албанац Леди Бианку.
Словом сви изабрани странци имају импресивне биографије у којима се наводи њихов допринос уставном уређењу разних држава у складу са "европским вредностима" као и њихов рад у бројним невладиним организацијама и сличним удружењима.
Стога уопште није чудно што се одлуке доносе парцијално на штету мало српског, мало хрватског конститутивног народа, који су се на то више пута и жалили, јер их три постављена странца у договору са Бошњацима сваки пут прегласају, будући да је однос снага 5:4 (Срби и Хрвати имају по двоје судија исто као и Бошњаци).
Извор: РТ Балкан
