Пише: Петар Живковић
Грчка је дуго изложена притисцима Запада, а глобалисти и данас покушавају да укључе ову земљу у своје пројекте. Грчка је због пројекта ТТИП претрпјела велику економску штету, а 1996. године је покренут пројекат „Треће америчке империје“ који данас може да се обнови преко сукоба на КиМ и да изазове сукобе на цијелом Балкану. Ова могућност и тешко стање у ЕУ показују да је за Грчку и све балканске земље важна искрена сарадња са Русијом.
***
Кад је почело османско освајање Балкана скоро сви грчки крајеви су пали под османску власт, а Јонска острва су била под млетачком, француском и британском влашћу уз кратко постојање Јонске републике која је била под заштитом Русије (1800 – 1807). Грчки устанак против Османског царства је почео 1821. године, а народна скупштина је 1822. године прогласила независност Грчке. Британске банке су 1823. године одобриле Грчкој први кредит за набавку оружја. Због манипулација западних банака Грци нису добили значајан дио овог новца па су 1827. године тражили нови кредит од западних банака, али кредит није одобрен и Грчка је морала да први пут прогласи банкрот.
Грчка је 1830. године године постала независна држава под заштитом Русије, Велике Британије и Француске. Нови кредит западних банака одобрен 1832. године је у великој мјери употребљен за враћање првог кредита и за војску. Грчка се суочила са проблемом аграрне реформе јер земља османских спахија није по замисли првог предсједника Грчке Јоаниса Каподистрија подјељена сељацима него су већину земље добиле војне вође устанка. Привреду су оптерећивали и високи порези и политички сукоби па је Грчка због тешке друштвено – економске ситуације 1843. године други пут прогласила банкрот.
Током Кримског рата Грчка је подржала Русију и то је довело до британско – француске блокаде грчких лука и окупације Пиреја 1854. године. Тешко друштвено – економско стање у Грчкој је довело до трећег банкрота 1860. године. 60 -их година XIX вијека је добила Јонска острва и склопила први савез са Србијом о ослобођању Балкана. Улагање у индустрију и развој виноградарства су омогућили Грчкој да 1878. године врати све дугове. Исте године је добила Тесалију и дио Епира, а Велика Британија је уз дозволу Османског царства окупирала Кипар (као што је Хабзбуршка монархија окупирала БиХ) да би османска држава добила британску заштиту од Русије. Грчка је 70 -их година XIX вијека почела више сарађивати са Западом, али се показало да за Грчку неће бити добро приближавање западним силама.
Од 1879. године до 1890. године Грчка је узела девет нових кредита од западних банака. Дио средстава је потрошен на изградњу саобраћајне инфраструктуре (путеви, жељезнице и луке), а од 1881. године до 1893. године се уз прекиде градио Коринтски канал. Средства су улагана и у развој индустрије, али је највећи дио кредита потрошен на војне потребе. Закони су повлаштену мањину штитили од плаћања великог пореза. 1890. године је дошло до пада продаје сувог грожђа на страним тржиштима.
Суво грожђе је чинило половину грчког извоза. Проблем аграрне реформе и недостатак кредитне политике државе која би смањила трошкове производње су додатно оптерећивали привреду. Пад извозних прихода, мали порески приходи и велики трошкови градње инфраструктуре су довели до четвртог банкрота 1893. године. 300.000 Грка је након овог банкрота отишло да ради у САД и да новчано помаже своје породице.
Грчка је почела преговоре са страним кредиторима који су били спремни да олакшају отплату дуга, али је 1897. године почела рат са Османским царством и након пораза је морала да плати велику ратну одштету, а стране силе су као посредници наметнуле Грчкој оснивање Међународне финансијске комисије (МФК) која је добила велику контролу над грчким државним приходима. МФК је касније имала знатно мања овлаштења, али је постојала све до 1978. године. Оснивање МФК је био услов за одбравање новог кредита.
Основу за опоравак Грчке је створио Елефтериос Венизелос који је покренуо аграрну реформу и спровео реформе које се односе на заштиту права радника, просвјету и војне реформе (уз помоћ западних војних стручњака). Грчка је са Србијом, Црном Гором и Бугарском основала Балкански савез. Привредне и војне реформе су омогућиле грчке побједе у балканским ратовима. Венизелос се ослањао на Велику Британију и Француску, а Велика Британија је подстакла Грчку да након I свјетског рата нападне Османско царство у Малој Азији, а кад се Грчка нашла у тешкој позицији није добила британску помоћ и дошло је до грчког пораза и размјене становиштва са Турском. Грчка је са Југославијом, Турском и Румунијом 1934. године основала нови Балкански савез.
Аграрна реформа у Грчкој је потпуно спроведена тек након I свјетског рата. Тада је дошло до подјеле државног земљишта и велепосједа на посједе величине 10 хектара. Грчка данас има мала пољопривредна имања просјечне величине од 4 до 6 хектара. Дошло је и до раста државног дуга, а грчки производи су због политике фиксног курса драхме постали скупљи на тржишту. То је довело до пада прихода, а кад је почела свјетска економска криза то је погоршало стање у грчкој економији и дошло је до четвртог банкрота 1932. године.
Грчка је у II свјетском рату окупирана, а од 1945. године до 1949. године је трајао грађански рат. 1952. године је постала члан НАТО пакта, а са Југославијом и Турском је основала Балкански савез. САД су 50 -их година XX вијека помогле економски развој Грчке па је након ратних разарања дошло до обнове индустрије, а 1961. године је почео процес уласка Грчке у ЕЕЗ. Смањење просјечне стопе раста БДП показује утицај ЕЗ/ЕУ на грчку привреду: 7,6% током 60 -их година XX вијека, 4,7% током 70 -их година XX вијека, 1,6% током 80 -их година XX вијека и 1,2% до средине 90 -их година XX вијека. Увођење евра умјесто драхме 2002. године није помогло развој привреде јер је ново стање највише одговарало Њемачкој. Тако је дошло до слабљења индустрије и јачања терцијалног сектора. Слично се десило Шпанији која је уз америчку помоћ почела развијати индустрију, али је након уласка Шпаније у ЕЗ под притиском Њемачке дошло до слабљења индустрије и развоја терцијалног сектора.
***
САД су помогле развој грчке привреде из геополитичких разлога и спречавана је свака могућност слабљења америчког утицаја. Тако је у Грчкој 1967. године извршен државни удар, а војна власт је трајала до 1974. године. САД су онемогућиле и сваки покушај геополитичког осамостаљивања ЕЗ/ЕУ. Кад је 1991. године почела политичка криза у СФРЈ ЕЗ је постала посредник између представника савезне власти и републичких власти, али су касније у рјешавање кризе укључене Уједињене нације, а најзначајнију улогу у преговорима су добиле САД. Тако је ЕЗ потиснута у други план јер САД нису дозволиле јачање ЕЗ/ЕУ и Њемачке. Њемачка је поново покушала да геополитички осамостали ЕУ у вријеме грчке дужничке кризе 2015. године. Грчка је тада добила понуду Њемачке да изађе из еврозоне јер би се тако створили економски услови који би ојачали њемачки утицај у ЕУ. Међутим, глобалисти у САД -у су 2013. године покренули „Трансатланско трговинско и инвестиционо партнерство“ (ТТИП) и нису могле да дозволе остварење њемачког плана јер би то угрозило ТТИП. Грчка је због значаја ТТИП -а за глобалисте под великим притиском САД – а прихватила много тежи начин рјешавања кризе уз учешће ММФ -а и велики утицај САД -а. ТТИП би увео ЕУ у процес деиндустријализације, али је Трамп укинуо овај пројекат.
Развој сукоба руских и украјинских снага у корист Русије и нови односи на Блиском истоку не одговарају Западу који преко кризе на КиМ може да обнови пројекат „Велике Албаније“ и да изазове сукобе на подручју Грчке, али и цијелог Балкана. Грчкој не одговара ни тешко стање у ЕУ изазвано антируским санкцијама које су након Трамповог гашења пројекта ТТИП на други начин покренуле процес деиндустријализације ЕУ и одлив капитала у САД.
Грчка нам је за разлику од многих других чланица ЕЗ помогла 90 -их година XX вијека. Грци су одмах по избијању сукоба 1991. године преко Грчке православне цркве, општина и хуманитарних организација почели слати помоћ у РСК, РС и СРЈ. У љето 1993. године једна грчка телевизијска екипа је дошла у западни дио РСК и обишла Банију, Кордун, Лику и Далмацију, а потом су отишли и у РС и направили су документарни филм који је приказан на грчкој телевизији. То је био увод у долазак дјеце из РСК у област Солуна на одмор и опоравак и били су мјесец дана код грчких породица, а дјеца из РС су била на острву Кос. Наредне године су у Грчку на одмор, опоравак и школовање дошла дјеца из Србије, Црне Горе, РС и РСК и тај програм је трајао до 2011. године кад је прекинут због економске кризе. Запад данас врши притисак на грчку државу и грчку цркву, али моћ Запада све више слаби.
Владајућа странка у Грчкој се ослања на економску подршку ЕУ. Планови глобалиста о деиндустријализацији ЕУ показују да европске земље без сарадње са Русијом и НР Кином не могу избјећи економске проблеме који би довели до унутрашњих сукоба у Европи. За Балкан је у том смислу важан пројекат „Један појас – један пут“ (пруга Атина – Скопље – Београд - Будимпешта). Мађарска, Грчка, државе настале на подручју СФРЈ и друге балканске земље зато могу да изграде бољу будућност у саставу Евроазијске уније. Ово политичко рјешење омогућава да се и питање КиМ ријеши у складу са Уставом Србије.
Извор: Правда
